КОМБИНОВАНО ОДЕЉЕЊЕ И РАД У ЊЕМУ

    Zbog malog broja učenika nastava se odvija u kombinovanim odeljenjima.

  Kombinovano odeljenje je odeljenje koje je sastavljeno od učenika dva, tri ili četiri razreda sa kojima istovremeno radi jedan učitelj.

   Rad u kombinovanom odeljenju, pored nedostataka, ima i prednosti u odnosu na rad s jednim razredom:

  učitelj radi sa malim brojem učenika, naglašena je potreba za individualnim radom i individualizacijom nastave, čime se stvaraju uslovi za uvažavanje i poštovanje razlika među učenicima, za maksimalno razvijanje njihovih sposobnosti, za napredovanje prema individualnom tempu i sklonostima;

  kombinovano odeljenje je pogodna i stimulativna sredina za razvijanje samostalnosti i kreativnosti kod učenika;

  osposobljava učenika za samoobrazovanje;

  obezbeđeno je češće ponavljanje i čvršće povezivanje nastavnih sadržaja u jednu celinu. Učenici mlađih razreda su u situaciji da čuju i zapamte mnoge činjenice i pojmove kojima operišu učenici starijih razreda, a ovi su, opet, u situaciji da se podsete i obnove one sadržaje koje su obrađivali prethodnih godina;

  zbog malog broja učenika brza je i efikasna kontrola njihovog samostalnog rada;

  centralna tačka nastave pomerena je sa poučavanja na učenje čime se menja položaj i učenika i učitelja u obrazovno-vaspitnom procesu. Dok je u čistom odeljenju učitelj, najčešće, jedini prenosilac znanja, u kombinovanom odeljenju on se javlja u drugačijoj ulozi. Tu je on, pre svega, organizator rada, savetnik i saradnik;

  permanentna smena direktne i indirektne nastave i kombinacija različitih oblika rada čini nastavu dinamičnijom, raznovrsnijom, atraktivnijom i interesantnijom;

  rad u kombinovanom odeljenju i samostalan rada učenika zahteva brže prelaženje na multimedijski sistem nastave i njeno modernizovanje;

  proces socijalizacije ima ravnomerniji i prirodniji tok itd.Neuspeh i slabosti u radu pripisuju se: 

  nefleksibilnoj organizaciji rada;

  nedostatku vremena za direktan rad učitelja sa učenicima pojedinih razreda;

  nedostatku odgovarajuće metodičke literature za učitelje;

  njihovoj izolovanosti, nedovoljnoj i neadekvatnoj saradnji sa matičnom školom;

  opremljenosti škola nastavnim sredstvima i tehničkim uređajima itd.

   Kombinovana odeljenja su formirana od učenika dva razreda po modelu kombinacije udaljenijih razreda (I-III i II-IV). 

Model kombinacije udaljenijih razreda masovnije se počeo primenjivati nakon II svetskog rata i danas se u našim školama često susreće. Pristalice ovog modela ističu da on obezbeđuje:

  sigurnost u podeli učenika na razrede (umanjuje se opasnost od ujednačavanja programa i zahteva u različitim razredima);

  lakše se organizuje samostalan rad sa starijim razredom;

  stariji učenici pozitivno deluju na mlađe;

  ravnomerniju opterećenost učitelja itd.

   Najozbiljniji prigovor ovom modelu svodi se na neekonomičnost. Ovaj model pruža manje mogućnosti za integrisanje sadržaja i aktivnosti u različitim razredima. 

Mnoge analize govore da je jedan od faktora koji negativno deluju na organizaciju rada škole i njihova materijalna osnova.

    Zastarela arhitektura i nefleksibilnost prostora, nažalost, nisu jedine karakteristike postojećih školskih zgrada u kojima rade kombinovana odeljenja. Njihove karakteristike su i ruiniranost i zapuštenost. 

  Klasične učionce nisu pogodne za uspešnu organizaciju obrazovno-vaspitnog rada u kombinovanom odeljenju. Da bi učionica bila u funkciji racionalnijeg rada u kombinovanom odeljenju treba da ima takvu tehničko-didaktičku fizionomiju koja će obezbediti uslove za: 

  individualni, rad u parovima i grupni oblik rada;

  uslove u kojima rad sa učenicima jednog razreda što manje ometa rad ostalih učenika;

  adaptibilnost i fleksibilnost u pogledu rasporeda školskog nameštaja u zavisnosti od konkretnih potreba;

  objedinjavanje svih raspoloživih izvora znanja i njihovo stavljanje na raspolaganje učenicima tako da ih ovi mogu brzo i u svakom trenutku koristiti.

Praktično je da se u učionici postavi više školskih tabli na različitim zidovima. To omogućava da se stolovi rasporede prema tim tablama tako da učenici pojedinih razreda sede sa pogledima u različitim pravcima. U takvoj situaciji oni mogu međusobno komunicirati i sarađivati. 

    Organizaciji obrazovno-vaspitnog rada u kombinovanom odeljenju ne odgovara ni stari, teško pomerljiv nameštaj, klasične klupe i stolovi koje su ,,nasleđene ko zna od kada“. 

Na racionalniju organizaciju obrazovno-vaspitnog rada u kombinovanom odeljenju utiče i opremljenost nastavnim sredstvima i tehničkim uređajima. Nije retkost naći kombinovano odeljenje u kome se radi samo sa tablom i kredom. 

    Zahvaljujući modernim sredstvima moguće je na drugačiji način organizovati indirektnu nastavu u dužem trajanju, samoproveravanje rada od strane učenika. 

    Činjenica je, nažalost, da je primena savremenih nastavnih sredstava za mnoge učitelje u kombinovanom odeljenju samo neostvarena želja. 

    Više od sredstava potrebna je dobra volja učitelja koji u kombinovanom odeljenju radi, direktora škole i sredine u kojoj se škola nalazi. 

(Dr Krstivoje Špijunović: Racionalizacija rada u kombinovanom odeljenju, Učiteljski fakultet Užice 2003. godine)