уторак, 10. децембар 2013.

Милунка Савић



Ми смо певали кад нам је било најтеже. 
Запевали смо када су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас, и говорили су: "Какав диван народ!". 
Певали смо када смо умирали на острву Крфу и Виду, певали смо када смо гинули на Солунском фронту. Када бисмо у рововима запевали, Бугари би престали да пуцају. Зато смо ми народ који никада неће да пропадне. 
Волели су ме српски војници, поштовали, а и бојали су ме се. Можда ме због тога нико од мојих ратних другова није запросио. Вероватно су мислили да би Милунка, онако опасна у борби, била бомбаш и у браку."

*Милунка Савић*

Нема коментара:

Постави коментар

Очекујем ваше коментаре!