уторак, 01. јануар 2019.

понедељак, 17. децембар 2018.

НОВОГОДИШЊЕ ПЕСМЕ




Милош Стефановић
Новогодишња честитка
   

Децо снова,

Срећна вам година Нова!

Желим вам да читате лепе књиге,

школу без иједне бриге,

сваки дан пуно музике и песме

и да имате идеје бесне.

Играчке да вам падају ко киша,

да имате пуно слаткиша,
целе године пуно шала и смеха
и да буде симпатија нека.

Желим вам још распуст кад одобре просветари,
а за све остало још увек сте мали.






Звончићи

Кад падне први снег
Кад забели се брег
На пут се спрема тад
Тај деда вечно млад.
Кад чујеш звона звон
Тад појави се он
Са играчака сто
О хо хо хоо.
Звончићи звончићи
звоните кроз ноћ
Вечерас ће Деда Мраз
кроз сваку кућу проћ’.
Хеј звончићи звончићи
звоните за нас
Нек се свако радује
и пева на сав глас.
Кад бела пахуља
Твој образ покваси
То небом језди Мраз
и са њим ирваси.
Кад чујеш звона звон
Тад појави се он
Са играчака сто
О хо хо хоо.
Звончићи звончићи
звоните кроз ноћ
Вечерас ће Деда Мраз
кроз сваку кућу проћ’.
Хеј звончићи звончићи
звоните за нас
Нек се свако радује и
пева на сав глас…



Мирослав Кокошар
Ауто за Деда Мраза

Није то ко некад давно,
док мећава снежна веје,
да чекамо Деда Мраза
а немамо појма где је.
Сад мобилним телефоном
или путем интернета
дознајемо на коју се
упутио страну света.
Саветујем Деда Мразу:
модерно нас доба краси,
не приличи да га возе
старе санке и ирваси.
Једва чекам да ми дође,
и од срца, што се каже
дао бих му (и то татин)
нов ауто из гараже!
Не знам шта ћу и шта ми је,
сад ме, опет, брине и то –
ако дође по ауто,
а ја тату нисам пито…



Ранко Павловић
Деда Мраз 

Из далека, из богаза,
ево нама Деда Мраза.
И ирваса, с прапорцима,
за свакога поклон има.
Кочије су пунцијате,
још додају маме, тате.
Све слаткиши, чоколаде,
што се крију испод браде.
Испод браде Деда Мраза
и руменог му образа.
А тек љубав, пуна среће,
што из торбе излијеће.
И из торбе, и из вреће,
никог од вас проћи неће.
Зато хајд’мо сви из гласа:
Деда Мразе, баш си даса!


Александар Петровић
Деда Мраз 

Док све спава
ове ноћи,
Деда Мраз ће
тихо доћи;
прошетаће
с брадом белом
сваким градом,
сваким селом!
Док све спава
ове ноћи,
деда мраз ће
тихо доћи
и донеће
пуне вреће
играчака
смеха, среће!


Никола Дреновац
Сусрет са Деда Мразом 

Данас сам срео Деда Мраза
У дрвореду, између стаза.
Уштинуо ме за образе,
А ја му рекох:”Деда-Мразе,
Добро ми дош’о, здраво, деда!
Ја волим твоје прсте од леда.
Донеси сутра, за дечју срећу,
Пахуља белих пуну врећу.
Покриј снегом прљаве стазе,
Све нек се бели, Деда Мразе!
У огледала и ледаре
Претвори оне мутне баре.
Проспи пахуље на све стране,
Звездама белим окити гране!
Из твоје вреће нек’ веје, сипа,
Кад трчим, нека се чује шкрипа!…”


Ненад Бајић – Бајоне
Деда Мраз 

У најдужој ноћи
са севера, зна се,
на пут око света
он води ирвасе.
Брада му је дуга
попут снега бела,
црвена је боја
његовог одела.
У санкама јури
с краја на крај неба,
јер адресе бројне
да обиђе треба.
Нечујно улази
за време весеља
у станове сјајне
тад препуне жеља.
И док испод јелки
оставља пакете,
погледима милује
свако добро дете.
У годину Нову
улази са надом
да ће боље бити
и старом и младом.
А он који брише
међу њима јаз,
он је весник среће,
он је Деда Мраз.


Сергеј Михалков
Новогодишња честитка 

Да вам се остваре
сви лепи снови –
и они стари и они нови;
да Вам се испуне
све тајне жеље,
да децу свуда
прати весеље;
да вам је здравље
као од челика;
да сва деца
порасту велика.


Ст. Гргић
Новогодишња здравица 

Срећна ти година Нова,
ова и свака Нова,
да срећан порастеш,
за радост да знадеш,
снажан као тата,
и нежан к’о мама.
Да волиш песму, човека,
к’о тебе бака и дека.
Срећна ти година Нова,
ова и свака Нова.



Драгослав Андрић
Честитка

Нова година сваком жели
целе године да се весели,
и да се свако од вас игра,
свакога дана као чигра,
да добро једе, мирно спава,
да никог од вас не боли глава.
Нова година жели свима,
да вам у миру прође зима.
Нека и музика мало зазвучи,
па нек се успут мало и учи.
Нек свако научи шта му треба,
нак чита књиге-тај дар са неба,
и нека буде спортских игара,
нек се и црта, слика и шара,
корисне нек се уче вештине,
и нек се свако што мање брине,
што више радује, што више шали,
заједно-велики, средњи и мали…
Пођимо скупа у нове дане,
а све је лепше, слађе и болје
када се има добре волје.
Не знамо шта би смо рекли више
сем да се Стара година брише,
а Нова почиње да се пише.
Нек се Стара година брише,
и нек се Нова лепше пише.


Стојанка Грозданов Давидовић
Шта има ново 

И кошница бела
И сребро на бору
И заспала пчела
И врапци у хору
И ново вече
И ново јастуче
И нова бака
И нобо унуче
И метла и лонац
И снешко леден
И дугме и конац
И пољубац меден
И нова трешња
И нова јата
И ново дете
И нов тата
И мак за колаче
И топло до крова
И мачкино маче
И година нова
И нова кућа
И нова пижама
И ново дете
И нова мама
И лети зима
И хиљаду крила
И срећна свима
Година била!


Пахуље

Веју, веју пахиље
мраз по стаклу шара
стиже Нова година
а одлази стара.
Пуно књига на столу
лопта, лутка бела
то је Нова година
дарове донела.


Душан Радовић
Срећна Нова година

Трепти звезда плавим оком
на небу високом,
пршти, пршти бела стаза,
ево Деда Мраза.
На шубари му снег,
а иње у коси,
отвор’те му широм врата,
поклоне вам носи.
Мени лутку белу што уме да спава
мени пушку праву да убијем лава.
Мени лопту гумену.
Мени лук и стрелу.
Мени пушку.
Мени лопту.
Мени лутку белу
Свима много радости,
игре и песама.
Срећна Нова година
и нама и вама.



Драгомир Ђорђевић
Деда Мраз 

Годинама мој стриц Лаза
Изиграва Деда Мраза
Мада бане изненада
Издаје га лажна брада
Капу му је дао тата
Деда капут од пре рата
Бркове му стрина стави
Само му је стомак прави
Испод браде вири машна
На леђима џак од брашна
Висок снажан прав и крепак
Мирише на охо-лепак
Фамилија сва се сјати
Понашање моје прати
Нарочито ону фазу
Кад прилазим Деда Мразу
Ја открића своја скривам
Претварам се да уживам
И не скидам осмех с лица –
Много волим мога стрица.


Густав Крклец
Деда Мраз 

Црне чизме, бели снег
ко се пење уз наш брег?
Црвен појас, седа брада
ко стиже пред врата града?
Ситно шкрипи ноћна стаза
ето нама Деда Мраза
Шта ли носи? Врећу има
долази нам с’ даровима
Црне чизме, бела стаза
ето нама Деда Мраза
А Деда Мраз је сваком мио
сваком ко је добар био.


Крсто Милошевић
Најдражи дар 

Сваког првог јануара
Мене и мог брата,
Помилује нежно
И пољуби тата.
Не знам, само, зашто тата,
У тој дивној ноћи,
Од нас двоје крије
Своје топле очи.



Санке Деда Мраза

Преко брда преко брега
и дебелог снега
јуре неке чудне санке
сребрне и танке.
Деда Мразе, Деда Мразе
не скрећи са стазе
не оклевај не дремај
већ поклоне спремај.
Падају, падају
с неба беле звезде
санке Деда Мраза
преко брда језде.
Падајте, падајте
снежније и беље
Деда Мраз нам
стиже на весеље.



Извор: Интернет

субота, 30. септембар 2017.

Дечја недеља 2017.


        Ове године, од 2. до 8. октобра 2017, Дечја недеља биће обележена у знаку стварања бољих услова за остваривање права детета на оптималан развој, подстицањем међугенерацијске солидарности.


                                                 РАСПОРЕД АКТИВНОСТИ

 Понедељак

*Украсимо "Дрво дечјих права"

Уторак

*Цртање кредама у боји у школском дворишту

Среда

*Премостимо године које нас деле
(заједничка активност са мамама и бакама)

Четвртак

*Од срца на дар

Петак

*Организовани одлазак у Мало Црниће



ОПШТИНСКА УПРАВА МАЛО ЦРНИЋЕ
ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „14. ОКТОБАР“ МАЛО ЦРНИЋЕ И
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ МАЛО ЦРНИЋЕ

ОРГАНИЗУЈУ 06.10.2017. ГОДИНЕ
ДЕЧЈУ НЕДЕЉУ У МАЛОМ ЦРНИЋУ

ПРОГРАМ:

11:00 - Поздравна реч организатора
11:05 - 11:30 - Фото сафари
11:30 - 12:30 - Аниматори за децу
11:50 - 12:50 – Леонтина Вукомановић
12: 50 - 13:00 – Уручење награда
13: 00 - 13: 05 – Пуштање балона пријатељства
13:05 - 13:10 – Послужење за децу

13: 20 - 14: 20 – Позоришна представа за децу у ФЕДРАС сали

недеља, 27. август 2017.

ЗАКОН О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА



                                    ЗАКОН О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА

ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1.
                Овим законом уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа запослених, односно права и обавезе по основу рада у јавним службама које је основала Република Србија, аутономна покрајина, општина, град или градска општина у складу са законом којим се уређује оснивање и рад јавних служби, осим у јавним предузећима и привредним друштвима основаним за обављање делатности у областима у којима се оснивају јавне службе.
                Одредбе овог закона примењују се и на запослене у организацијама обавезног социјалног осигурања и другим облицима организовања које се оснивају и делују у складу са прописима о јавним службама.    
                Поједина права и обавезе из радног односа, могу се законом којим се уређује рад јавне службе уредити и другачије ако то произилази из природе послова јавне службе.
Специфичности радноправног положаја наставника и сарадника високошколских установа које произлазе из Уставом зајемчене аутономије универзитета високошколских и научних установа, прописују се законом којим се уређује високо образовање, а на остала питања која се тичу њихових права, обавеза и одговорности из радног односа примењују се одредбе овог закона.
Одредбе овог закона не примењују се на запослене у јавним службама за које је законом или актом надлежног органа у складу са законом предвиђена обавезна приватизација.

Послодавац запослених
Члан 2.
                Послодавац у смислу овог закона је јавна служба, организација обавезног социјалног осигурања, односно правно лице које запошљава или ангажује лица по основу уговора ван радног односа за обављање послова из делатности, односно у вези са радом јавне службе. 

Дефиниција појмова
Члан 3.
                Појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:
запослени је физичко лице које обавља рад за послодавца на основу уговора о раду;
радно место је одређење за назив посла који је садржан у акту о систематизацији радних места јавне службе;
општи акт je колективни уговор, односно правилник о раду којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом;
додатни рад је рад у радном односу и ван радног односа које запослени обавља за другог послодавца.  


Остваривање права из радног односа, односно по основу рада
Члан 4.
                Права из радног односа, односно по основу рада, уређена овим законом запослено, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа остварује код послодавца.

Примена општих прописа о раду, колективног уговора и правилника о раду
Члан 5.
                На права, обавезе и одговорности запослених која нису уређена овим законом, односно законом којим се уређује рад јавне службе, примењују се општи прописи о раду, односно колективни уговор или правилник о раду.
                Ако се правилником о раду у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности запослених, правилник о раду се доноси уз претходно прибављену сагласност оснивача, односно надлежног органа из чијих средстава се обезбеђују средстава за рад јавне службе и прибављено мишљење репрезентативног синдиката код послодавца.

НАЧЕЛА ДЕЛОВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА
Законитост, непристрасност и политичка неутралност у обављању послова
Члан 6.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поступа у складу са Уставом, законом и другим прописом, према правилима струке, непристрасно и политички неутрално, на начин којим омогућава заштиту и остваривање права грађана и правних лица и чиме се не наноси штета другим лицима и јавном интересу.
                Нико не сме вршити утицај на запосленог, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа да нешто чини или не чини супротно ставу 1. овог члана.

Доступност информација о раду запослених у јавној служби
Члан 7.
                Информације о раду запослених, односно лица ангажованих по основу уговора ван радног односа у јавној служби доступне су јавности, у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да у свом раду и приликом обавештења јавности обезбеди заштиту података о личности, у складу са законом.

Обавеза професионалног и примереног односа према корисницима јавних служби
Члан 8.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је у обавези да се професионално и примерено односи према корисницима јавних услуга при чему се руководи правилом једнаког поступања независно од личних или других својстава и особина корисника.
Здравствено стање корисника услуга јавних служби не сматра се личним својством у смислу става 1. овог члана.

Економично коришћење средстава
Члан 9.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да користи финансијска и друга средства и опрему јавне службе на економичан, рационалан и ефикасан начин само за потребе посла и обављање рада у јавној служби.

ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ СЛУЖБИ
Једнака доступност радних места
Члан 10.
                При запошљавању у јавним службама кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места.
                Избор кандидата за рад у јавним службама заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно компетенцијама.
При запошљавању у јавним службама води се рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина.

Услови рада
Члан 11.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на услове рада који му неће угрозити живот и здравље, на техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претњи, напада и свих других врста угрожавања безбедности и здравља на раду и на поштовање његове личности.
Заштита из става 1. овог члана остварује се у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, односно кривичним законом.
                Послодавац је дужан да предузме мере за заштиту безбедности и здравља на раду запослених, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у складу са прописима која уређују безбедност и здравље на раду.
               
Право на вредновање радног учинка
Члан 12.
                Запослени има право на вредновање резултата свог рада у циљу остваривања права у складу са законом.

Примања
Члан 13.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на плату, накнаду плате, односно накнаду за рад, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом и општим актом.

Одмори и одсуства
Члан 14.
                Запослени у јавној служби има право на одморе и одсуства у складу са законом и општим актом.


Стручно усавршавање
Члан 15.
                Запослени има право и обавезу да се стручно усавршава у складу са потребама јавне службе на начин утврђен законом, односно општим актом.

Професионално напредовање
Члан 16.
                Запослени има право да професионално напредује у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Заштита од злостављања и дискриминације на раду
Члан 17.
Запослени у јавној служби има право на заштиту од злостављања и дискриминације на раду коју је дужан да обезбеди послодавац у складу са законима којим се уређује забрана злостављања на раду и забрана дискриминације.
                 
Право приговора и право на судску заштиту
Члан 18.
                Запослени има право приговора на решење којим послодавац одлучује о његовим правима и обавезама из радног односа, ако је законом којим се уређује рад јавне службе утврђен другостепени поступак у остваривању права запослених.
                Запослени има право на судску заштиту својих права из радног односа у роковима и на начин утврђеним општим прописима о раду, односно другим законом којим се уређују његова права и обавезе.

Право на синдикално и професионално удруживање и штрајк
Члан 19.
                Запослени у јавној служби има право да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа, као и право на штрајк, у складу са законом.

Друга права
Члан 20.
                Колективним уговором у складу са законом могу да се утврде друга права која овим законом нису утврђена.

ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ СЛУЖБИ
Професионално поступање
Члан 21.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поступа у складу са законом, правилима струке и кодексом понашања, донетим у складу са законом, као и да предузима све мере и радње које омогућавају правним и физичким лицима да остваре своја, законом и другим прописом, гарантована права и интересе.


Одговорност за рад
Члан 22.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је одговоран за законитост, стручност и делотворност свог рада.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби одговара послодавцу за последице свог рада, недостатке учинка и доношење одлука, као и за квалитет, благовременост и ефикасност у обављању послова.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поштује циљеве, интересе, углед и интегритет јавне службе у којој обавља послове.

Извршење налога
Члан 23.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да изврши налог руководиоца који је дат у оквиру овлашћења која произилазе из прописа или правила струке, односно из описа послова које запослени обављају на свом радном месту.
Ако запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа сматра да је налог супротан прописима или правилима струке, дужан је да о томе обавести руководиоца.      
                Ако руководилац понови налог из става 1. овог члана у писменом облику уз образложење, запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан да га изврши и о томе писмено обавести директора, односно орган којем директор одговара за свој рад, ако је директор издао писмени налог.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога из ст. 1. и 3. овог члана ако би извршењем налога учинио кажњиво дело и да о томе писмено обавести директора, односно орган којем директор одговара за свој рад, ако је директор издао усмени или писмени налог.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа може одбити извршење налога руководиоца истичући приговор савести у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не може да трпи штетне последнице због одбијања извршења налога из разлога из ст.1, 4. и 5. овог члана.

Премештај на друго радно место и у друго место рада
Члан 24.
                Запослени је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је трајно или привремено премештен у истом или другом месту рада, под условима и на начин одређен законом, односно општим актом.
                Изузетно од става 1. овог члана, у случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности које доводе до угрожавања здравља, безбедности или онемогућавања обављања услуга према корисницима јавних служби, запослени је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца без измене уговорених услова рада, ради на радном месту које не одговара његовој врсти и степену стручне спреме, док трају те околности, ако није могуће обезбедити обављање послова јавне службе на другачији начин.
                Запослени из става 2. овог члана, за то време задржава права која произлазе из његовог радног места ако су за њега повољнија.
Додатно оптерећење на раду
Члан 25.
                Запослени је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, односно додатно већи обим посла свог радног места због привремено повећаног обима посла, замене одсутног запосленог или у случају да на одређеном радном месту није запослено ниједно лице (у даљем тексту: додатно оптерећење на раду).
                Врсту и трајање послова, из става 1. овог члана, одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже до 30 радних дана у периоду од дванаест месеци.
                Запослени може да одбије рад по писменом налогу из става 1. овог члана, ако се ради о пословима који не одговарају врсти и степену стручне спреме који се захтевају за послове које запослени обавља на свом радном месту.

Поштовање радног времена
Члан 26.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поштује радно време код послодавца.
                Ако је спречен да ради, запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан да лично или на други начин о разлозима недоласка на рад обавести непосредног руководиоца без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од настанка разлога, осим када то није било могуће из здравствених или других оправданих разлога.

Дужност обавештавања о сумњи постојања корупције
Члан 27.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан у складу са законом да писмено обавести директора, односно орган којем директор одговара за свој рад ако у вези са обављањем послова радног места дође до сазнања да је извршена радња корупције у јавној служби у којој ради.

СПРЕЧАВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА
Забрана примања поклона и коришћења рада у јавној служби
Члан 28.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не сме да прими поклон у вези с вршењем својих послова, изузев протоколарног поклона мање вредности, нити било какву услугу или другу корист за себе или друга лица.
                Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не сме да користи рад у јавној служби да би утицао на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица.
                На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона сходно се примењују прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Додатни рад
Члан 29.
                Запослени може ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен законом или другим прописом, односно ако не ствара могућност сукоба интереса запосленог.
                Постојање сукоба интереса у смислу овог члана утврђује се сходном применом прописа којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.
                Послодавац може забранити додатни рад запосленог којим наступају околности из става 1. овог члана уз упозорење о последицама непоступања по забрани.
                Ближи услови под којима се може забранити додатни рад запосленог у складу са овим чланом могу се уредити колективним уговором.

Ограничење оснивања привредних друштава, јавних служби и бављења предузетништвом
Члан 30.
                Запослени може да оснује, односно да буде власник удела привредног друштва, јавне службе или да се бави предузетништвом ако то није забрањено законом, односно другим прописом, ако тиме не наступају околности прописане чланом 29. став 1. овог закона или под другим условима одређеним законом којим се уређује рад јавне службе.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Правилник о организацији и систематизацији послова
Члан 31.
                Правилником о организацији и систематизацији послова у јавној служби (у даљем тексту: Правилник), се утврђују организациони делови у јавној служби, радна места у организационим деловима, опис послова који се обављају на радним местима, одређење стручне спреме, односно образовања потребно за обављање послова радног места, број извршилаца и други посебни услови за рад на тим пословима.
                Радно место у Правилнику је одређење за назив посла који се обавља код послодавца и које се уноси у Правилник према називима одређеним актом Владе за радна места која су утврђена актом Владе.
                У Правилник се уноси назив радног места из акта Владе чији типичан опис посла највише одговара опису посла који је дат у Правилнику. Ако се према опису посла у Правилнику, на једном радном месту обављају послови који одговарају типичним описима послова два или више радних места из акта Владе, у Правилник се уноси назив оног радног места из акта Владе чији се послови обављају претежним делом радног времена.
                При одређивању назива радних места у јавним службама које у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору називе уређују Правилником, води се рачуна да називи упоредивих радних места, односно радних места на којима се обављају исти или слични послови као на радним местима која се утврђују актом Владе, одговарају у што већој мери називима из акта Владе.
                Опис посла у Правилнику је опис радњи, задатака и задужења који се обављају на одређеном радном месту и који се уноси у Правилник у складу са потребама јавне службе за обављањем тих послова, при чему се имају у виду типични описи послова који су дати у акту Владе о радним местима у јавним службама.
                Стручна спрема, односно образовање у Правилнику се одређује навођењем врсте и нивоа, односно степена образовања потребних за обављањем послова одређеног радног места, при чему на истом радном месту, ако природа посла то дозвољава, може бити одређено највише два узастопна нивоа, односно степена образовања.
Број извршилаца у Правилнику, на радним местима на којима се послови обављају према нормативима рада за радно место у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, утврђује се тако што се број запослених са пуним и непуним радним временом прерачунава у број запослених са пуним радним временом, при чему се за свако радно место исказује проценат ангажовања. За остала радна места у Правилнику, број извршилаца се утврђује према броју запослених, независно од тога да ли раде пуно или непуно радно време.


Начела за израду Правилника
Члан 32.
                Правилник се доноси уз примену начела рационалности, функционалности и ефикасности и уз поштовање утврђених стандарда и кадровског плана који су прописани законом, односно другим прописом.
                Начело рационалности подразумева успостављање економичне организационе структуре јавне службе потребне за ефикасно, стручно и успешно обављање послова уз што мање трошкове, тако да број руководилаца унутрашњих организационих јединица јавне службе, укључујући и директора јавне службе не може бити већи од 20% укупног броја запослених.
                Начело функционалности подразумева организацију вршења послова у складу са њиховом природом, начином обављања и њиховом међусобном функционалном повезаношћу, као и остваривање потпуне ангажованости свих извршилаца на начин адекватан врсти, сложености и обиму послова.
                Начело ефикасности подразумева организацију рада успостављену на начин којим се у највећој мери, са оптималним број запослених, омогућава ефикасно извршавање закона и задовољавање потреба корисника јавних услуга.

Ко доноси Правилник
Члан 33.
                Правилник доноси директор јавне службе уз претходно прибављену сагласност органа управљања и након затраженог мишљења репрезентативног синдиката код послодавца.
Законом којим се уређује рад јавне службе може се утврдити сагласност и другог органа за доношење Правилника.

Допуштеност попуњавања радних места
Члан 34.
                Радно место може да се попуни заснивањем радног односа на неодређено време ако је утврђено Правилником, ако није попуњено, ако су обезбеђена средства за остваривање права запослених на том радном месту и ако су испуњени услови у погледу допуштености попуњавања радног места прописани законом.
                Сматра се да радно место није попуњено и ако на том радном месту ради запослени са непуним радним временом, за део радног времена до пуног радног времена.
                Кад се испуне услови из става 1. овог члана, директор јавне службе одлучује да ли је потребно да се радно место попуни и начин на који се попуњава.
                Запосленом се отказује уговор о раду ако се у року од једне године од заснивања радног односа утврди да је радни однос заснован супротно ставу 1. овог члана.

Услови за заснивање радног односа
Члан 35.
                У радни однос у јавној служби може да се прими лице под следећим условима:
да има најмање 15  година живота;
да има здравствену (психичку и физичку) способност за рад на пословима које обавља ако је наведена способност прописана законом којим се уређује рад јавне службе, другим прописом, односно Правилником у складу са законом; 
да зна језик на којем се обављају послови са корисницима услуга ако је познавање језика услов за рад у складу са законом којим се уређује рад јавне службе;
да испуњава друге услове за рад на радном месту одређене законом, другим прописом, односно Правилником.
                Услови из става 1. овог члана морају да испуњавају и лица ангажована по основу уговора ван радног односа код послодавца ако обављају послове за које се тражи испуњеност тих услова.

Уговор о раду
Члан 36.
                Радни однос се заснива уговором о раду који закључују запослени и директор, односно запослени којег он овласти.
                Уговор о раду садржи елементе прописане општим прописом о раду, с тим што се као назив посла у уговору о раду наводи назив радног места из Правилника.
                Ако запослени обавља послове више радних места из Правилника, у уговор о раду се уносе називи свих радних места чије послове обавља и дужина радног времена на сваком радном месту, тако да укупно радно време запосленог не може да буде дуже од пуног радног времена.

НАЧИН ПОПУЊАВАЊА РАДНОГ МЕСТА
Члан 37.
                Радно место код послодавца се попуњава на један од следећих начина:
трајним премештајем запосленог;
на основу споразума о преузимању;
спровођењем конкурса.

                Изузетно од става 1. овог члана, радно место директора јавне службе попуњава се именовањем, након спроведеног изборног поступка у складу са законом. 
                Законом којим се уређује рад јавне службе може се уредити редослед начина попуњавања радних места из става 1. овог члана.

ПРЕМЕШТАЈ ЗАПОСЛЕНИХ
Премештај запослених због потребе рада послодавца
Члан 38.
                Запослени на неодређено време може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место код послодавца у складу са законом, односно општим актом.
                Одговарајуће радно место јесте оно чији се послови раде у истом степену и врсти стручне спреме, односно образовања као и послови које је запослени обављао пре премештаја из става 1. овог члана и за које испуњава све услове прописане Правилником.
                За премештај из става 1. није потребна сагласност запосленог, осим ако законом односно општим актом није другачије одређено.

 Трајни премештај
Члан 39.
                Запослени може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација рада, рационализација послова или други оправдани разлози који произилазе из организације или потребе процеса рада јавне службе.
                Послодавац може пре трајног премештаја да спроведе претходну проверу стручне оспособљености, знања и вештина запосленог, на начин прописан општим актом.

 Привремени премештај
Члан 40.
                Запослени може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног запосленог или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту, ако су за њега повољнија, осим ако овим законом није другачије одређено.
                Привремени премештај траје најдуже 45 радних дана у току календарске године, после чега запослени има право да се врати на радно место на којем је радио пре премештаја.

Промена места рада услед премештаја
Члан 41.
                Ако због привременог или трајног премештаја долази до промене места рада, премештај се може извршити без сагласности запосленог само ако је место рада на које се запослени премешта удаљено мање од 50 км од места рада на којем је запослени радио пре премештаја.
                Запослени може да буде премештен на друго одговарајуће радно место, у друго место рада ван случаја из става 1. овог члана само уз своју писмену сагласност.

Решење о премештају
Члан 42.
                О привременом и трајном премештају запосленог доноси се решење о премештају којим се одређује радно место и послови на које се запослени премешта и које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

 Привремени премештај код другог послодавца
Члан 43.
                Запослени на неодређено време може да буде привремено премештен на рад код другог послодавца у оквиру делатности исте јавне службе ради обављања послова који су у опису његовог радног места, због потребе извршења одређеног посла или повећаног обима посла код другог послодавца, односно због привременог престанка потребе за радом запсосленог, ако рад у јавној служби из које се премешта може да се несметано организује без додатног запошљавања.
                Запослени може да буде привремено премештен на рад код другог послодавца у друго место рада под условима из члана 41. овог закона.
                Привремени премештај из ст. 1. и 2. овог члана траје док трају разлози за премештај а најдуже  три месеца без сагласности запосленог.
                Запослени може уз своју сагласност да буде премештен на рад код другог послодавца и дуже од три месеци, односно и из других разлога.
                После протека времена на који је премештен запослени има право да се врати на радно место на којем је радио пре премештаја.
                Запослени остварује сва права из радног односа (право на плату, накнаду плате, годишњи одмор и др) код послодавца од кога је премештен.

 Начин привременог премештаја код другог послодавца
Члан 44.
                О привременом премештају запосленог од једног код другог послодавца директори закључују писмени споразум.
Споразумом се уређује и начин обезбеђивања средства за плату, накнаду плате због привремене спречености за рад и накнаду других трошкова који се везују за рад запосленог.
                 На основу писменог споразума из става 1. овог члана, послодавац код кога се запослени премешта доноси решење којим се одређују послови које запослени обавља код њега, место рада и време трајања премештаја.
                За време привременог премештаја запослени одговара за рад послодвацу код кога је премештен.

СПОРАЗУМ О ПРЕУЗИМАЊУ
Преузимање запосленог из исте јавне службе
Члан 45.
                Запослени на неодређено време може бити преузет без конкурса код другог послодавца у оквиру делатности исте јавне службе на одговарајуће радно место у смислу члана 38. став 2. овог закона, ако се о томе споразумеју директори тих јавних служби и ако запослени на то пристане.
               
Начин преузимања
Члан 46.
                О преузимању запосленог директори јавних служби закључују писмени споразум, у којем се запослени саглашава са преузимањем.
                Споразумом из става 1. овог члана уређује се начин остваривања права које је запослени стекао код послодавца од кога се преузима (коришћење годишњег одмора, исплата плате и осталих примања).
                 На основу писменог споразума из става 1. овог члана, запосленом даном одређеном у споразуму престаје радни однос код послодавца од којег се преузима, а наредног дана заснива радни однос са послодавцем који га преузима.

Преузимање из друге јавне службе
Члан 47.
                У јавну службу може да буде преузет запослени на неодређено време из друге јавне службе из члана 1. овог закона, на начин прописан чл. 45. и 46. овог закона.
                У случају преузимања запосленог у у исту или другу јавну службу, јавна служба у коју се врши преузимање може да спроведе претходну проверу стручне оспособљености знања и вештина запосленог, на начин прописан општим актом.

Узајамно преузимање
Члан 48.
Јавне службе могу вршити узајамно преузимање запослених на неодређено време, на одговарајуће послове.
О узајамном преузимању директори јавне службе закључују писмени споразум, у којем се запослени саглашавају са преузимањем.
На основу писменог споразума из става 2. овог члана, запосленом даном одређеном у споразуму престаје радни однос код послодавца од којег се се преузима, а наредног дана заснива радни однос са послодавцем који га преузима.
Споразумом из става 2. овог члана уређују се права у складу са чланом 46. став 2. овог закона.
Ближи услови за узајамно преузимање могу се утврдити законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

УПУЋИВАЊЕ НА РАД КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА
Члан 49.
                Запослени у радном односу на неодређено време може да буде упућен на рад код другог послодавца, на начин и у случајевима у складу са општим прописима о раду, ако овим законом није другачије одређено.
               
КОНКУРСНИ ПОСТУПАК ЗА ПОПУЊАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА
Конкурс
 Члан 50.
                Конкурс се спроводи ради попуњавања радних места која нису попуњена код послодавца премештајем, односно преузимањем.
                Изузетно од става 1. овог члана, ако запослени поднесе писмени отказ уговора о раду или у другим случајевима у којима је извесно време престанка радног односа запосленог (навршење радног века и др), конкурс се може спровести за попуњавање радног места које је попуњено у моменту расписивања конкурса, али се радно место не може попунити до коначног престанка радног односа.
                Конкурс се спроводи ради пријема у радни однос на неодређено време, а на одређено време ако је законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом тако одређено.

Оглас о конкурсу
Члан 51.
                Конкурс започиње доношењем одлуке директора о спровођењу конкурса, након чега се конкурс оглашава на огласној табли и интернет презентацији јавне службе и периодичном издању огласа организације надлежне за послове запошљавања.
                Уколико оглас објављује јавна служба која се налази на територији јединице локалне самоуправе у којој је у службеној употреби и језик националне мањине, обавештење о огласу се објављује и у једним локалним или међуопштинским новинама које излазе на том језику.
               
 Садржина огласа
Члан 52.
                Оглас о конкурсу садржи податке о послодавцу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама, односно компетенције које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве, лично име лица задуженог за давање обавештења о конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, месту и дану када се очекује да ће започети провера оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.
                Оглас може да садржи и друге податке у вези са радом на радном месту које се попуњава.

Пријава на конкурс
Члан 53.
                Пријава на конкурс обавезно садржи податке о радном месту на које кандидат конкурише и податке о кандидату (име и презиме, адреса пребавилишта односно боравишта, контакт телефон кандидата, адреса електронске поште ако је кандидат поседује).
                Рок за подношење пријава на конкурс не може бити краћи од десет дана од дана оглашавања конкурса у периодичном издању огласа организације надлежне за послове запошљавања.

Конкурсна комисија
Члан 54.
                Конкурс спроводи конкурсна комисија која има три члана, коју именује директор пре него што се огласи конкурс која има три члана.
                Чланови конкурсне комисије морају да имају најмање исти степен стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место за које се спроводи конкурс.

Одбацивање пријава
Члан 55.
                Неблаговремене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени, односно прибављени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује решењем против кога се може изјавити приговор директору јавне службе у року од пет дана од дана пријема решења.
                Директор одлучује о приговору у року од седам дана од дана његовог подношења.
Приговор из става 1. овог члана не задржава извршење решења.
Ако директор не одлучи у року из става 2. овог члана сматра се да је приговор одбијен.

Изборни поступак
Члан 56.
                Конкурсна комисија саставља списак кандидата који према приложеним, односно прибављеним доказима, испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.
                Конкурсна комисија утврђује које стручне оспособљености, знања и вештине, односно компетенције се оцењују у изборном поступку и начин њихове провере.
                Ако је законом којим се уређује рад јавне службе прописан начин провере стручних оспособљености, знања и вештине, односно компетенције које се захтевају за одређено радно место, конкурсна комисија је дужна да изврши њихову проверу на прописан начин.
                Изборни поступак може да се спроведе у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин који утврди конкурсна комисија.
                У изборном поступку се, оцењивањем или проценом стручне оспособљености, знања и вештина, односно компетенција утврђује резултат кандидата према критеријумима и мерилима прописаним за избор које утврђује конкурсна комисија пре почетка изборног поступка.
                Мерилом се вреднује оспособљеност, знање и вештина, односно компетенција кандидата и може бити одређено оценама, одредницама „задовољава, делимично задовољава или незадовољава“ или на други начин који одреди конкурсна комисија.
                Критеријумом се утврђује у којој мери или у ком обиму кандидат мора да покаже одговарајући ниво оспособљеност, знања и вештине, односно компетенција да би био вреднован утврђеним мерилом.
                Конкурсна комисија је дужна да пре провере у изборном поступку упозна кандидате са критеријумима и мерилима прописаним за избор.
                Изузетно од става 3. овог члана, оцена одређених стручних оспособљености, знања и вештина, односно компетенција, које је утврдила изборна комисија, може бити дата на основу резултата теста или других начина провере кандидата које су израдила или спровела стручна правна или физичка лица за област у којој се провера врши.

Начин обавештавања
Члан 57.
                У изборном поступку јавна служба слободно бира начин обавештавања кандидата, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава и једноставности поступка, осим ако друкчије није прописано законом.
                Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава писмена белешка.

 Избор кандидата
Члан 58.
                Конкурсна комисија одлучује о избору кандидата који је са најбољим резултатом испунио мерила прописана за избор.
                Одлука о избору кандидата доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку на адресу наведену у пријави на конкурс.
                Уколико достављање из става 2. овог члана није успело, о томе се саставља писмена белешка а одлука се објављује на огласној табли јавне службе и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеном.
                Одредба става 3. овог члана примењују се на достављање решења из чл. 55, 59. и 61. овог закона.

                Право на приговор кандидата који су учествовали у изборном поступку
Члан 59.
                Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да у року од осам дана од дана пријема одлуке о избору кандидата изјави приговор директору јавне службе ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности које би могле утицати на законитост његовог исхода.
                О приговору се одлучује у року од осам дана од дана подношења.
                Ако сматра да је приговор основан, директор може да усвоји приговор и наложи конкурсној комисији да исправи неправилности и преиспита одлуку о избору, а конкурсна комисија може да, након исправке неправилности донесе нову одлуку о избору кандидата или остане при старој одлуци ако исправка неправилности није утицала на основаност одлуке о избору.
                Директор може да одбаци приговор ако није благовремен, допуштен или не садржи разлоге због којих је поднет, односно да га одбије ако утврди да није основан.
                Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у јавној служби, прегледа сву конкурсну документацију, у складу са законом.

Судска заштита у конкурсном поступку
Члан 60.
                Ако директор у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је незадовољан коначном одлуком по приговору, кандидат може да оствари заштиту пред судом опште надлежности у року од 15 дана од истека рока за одлучивање директора, односно од достављања одлуке по приговору.
                У року из става 1. овог члана судску заштиту могу да остваре и кандидати из члана 55. овог закона.

Неуспех конкурса
Члан 61.
                Конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да није било пријава на конкурсу, ако су пријаве одбачене у складу са чланом 55. овог закона, ако ниједан од кандидата који је позван није учествовао у изборном поступку, ако ниједан кандидат који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.
                Директор доноси решење о неуспеху конкурса на основу извештаја о чињеницама из става 1. овог члана које му доставља конкурсна комисија.
                Решење из става 2. овог члана се доставља свим кандидатама који су учествовали у изборном поступку.
                Кандидати из става 3. овог члана могу да остваре судску заштиту у року из члана 60. ст.1. овог закона.

Заснивање радног односа
Члан 62.
                Са изабраним кандидатом на конкурсу се у року од 15 дана од дана доношења коначне одлуке о избору заснива радни однос закључењем уговора о раду, односно доноси се решење о премештају ако је изабрани кандидат запослен на неодређено време у истој јавној служби.
                Ако суд поништи конкурс, односно одлуку о избору кандидата, запосленом који је изабран на конкурсу престаје радни однос најкасније у року од 30 дана од дана достављања правноснажнне судске одлуке.


Члан 63.
                Изузетно од чл. 50–62. овог закона начин и поступак заснивања радног односа који се спроводи и ради стицања научних звања, спроводи се у складу са законом којим је се уређује рад јавне службе.


РАД У РАДНОМ ОДНОСУ И ВАН РАДНОГ ОДНОСА
Радни однос на неодређено време
Члан 64.
                Радни однос у јавној служби заснива се уговором о раду, по правилу на неодређено време.

Радни однос на одређено време
Члан 65.
                Радни однос на одређено време код послодавца заснива се у складу са општим прописима о раду, односно у складу са законом којим се уређује рад јавне службе када природа послова који се обављају у одређеној јавној служби оправдава потребу ограниченог временског трајања радног односа.

Радни однос на одређено време ради замене запосленог
који је именован за директора
Члан 66.
                Радни однос на одређено време може да се заснује ради замене запосленог који је именован за директора јавне службе из члана 1. овог закона, најдуже за време трајања једног мандата директора осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Пробни рад
Члан 67.
                Пробни рад, као облик проверавања одговарајућих радних и стручних способности запосленог, може бити утврђен уговором о раду као посебан услов за рад за обављање послова радног места запосленог, у складу са општим прописима о раду, односно законом којим се регулише рад јавне службе.
                Вредновање радних и стручних способности запослених на пробном раду, врши се на начин утврђен законом, односно општим актом или уговором о раду.
                Запосленом који не задовољи на пробном раду престаје радни однос.
                Пробном раду не подлежу приправници.

Допунски рад
Члан 68.
                Запослени може да закључи уговор о допунском раду у складу са општим прописима о раду и законом којим се регулише рад одређене јавне службе.
                Запослени је дужан да о допунском раду писмено обавести директора јавне службе.

Уговори о обављању приравничког стажа
Члан 69.
                Јавна служба може са лицем у својству приправника да заснује радни однос на неодређено време или на одређено време док траје приправнички стаж, да закључи уговор о стручном оспособљавању - стажирању или да закључи уговор о стручном оспособљавању - волонтирању ради обављања приправничког стажа, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или Правилником.
                Ближи услови за обављање приправничког стажа уређују се законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.
                За пријем приправника у радни однос на одређено и неодређено време примењују се одредбе овог закона о конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, с тим да се у конкурсном поступку не проверавају стручне оспособљености кандитата.
                Уговором о стручном оспособљавању - стажирању или уговором о стручном оспособљавању - волонтирању не заснива се радни однос.
                Лице које има закључен уговор о стручном оспособљавању - стажирању има право на новчану накнаду за рад у висини основне плате коју би на истом радном месту остваривао приправник у радном односу.
                Лице које обавља приправнички стаж по основу уговора о стручном оспособљавању - волонтирању нема право на накнаду за рад, али може да оствари право на накнаду трошкова у складу са законом, општим актом, односно уговором о стручном оспособљавању - волонтирању.

Програм обуке приправника
Члан 70.
                За време приправничког стажа приправник се уводи у посао по програму који утврђује јавна служба у складу са законом. 
               
Престанак радног односа приправника
Члан 71.
                Приправнику који је засновао радни однос на неодређено време, радни однос престаје ако не положи стручни испит у складу са законом у року од шест месеци од дана окончања приправничког стажа, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен другачији рок.
                За време док не положи стручни испит након окончања приправничког стажа приправник из става 1. овог члана остварује права по основу рада као приправник.
                Приправнику који је засновао радни однос на одређено време радни однос престаје даном истека приправничког стажа и не може да прерасте у радни однос на неодређено време. 

Уговор о привременим и повременим пословима
Члан 72.
                Уговор о привременим и повременим пословима може да се закључи у складу са општим прописима о раду.

Уговор о стручном усавршавању
Члан 73.
Уговор о стручном усавршавању може да се закључи, ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци односно за обављање специјалнизације, за време утврђено програмом усавршавања односно специјалнизације, у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.
Послодавац може лицу на стручном усавршавању да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, општим актом или уговором о стручном усавршавању, односно специјализацији.

Друга радна ангажовања код послодавца
Члан 74.
Радно ангажовање запослених у високошколским установама који обављањем послова свог радног места истовремено пружају здравствене услуге у здравственим установама, уређује се споразумом између јавних служби уз сагласност запосленог.
                Ближа садржина споразума из става 1. овог члана прописује се законом којим се уређује рад јавне службе.
На основи споразума из става 1. овог члана, директор јавне службе у којој се пружају здравствене услуге доноси решење којим утврђује послове здравствене заштите које пружа запослени, место обављања тих послова, део радног времена које запослени проведе у обављању тих послова и радно време запосленог.
Запослени одговара за извршавање послова задрваствене заштите јавној служби у којој те послове обавља.   
                Запослени може да пружа здравствене услуге у здравственој установи и након радног времена утврђеног решењем из става 3.  овог члана на основу уговора ван радног односа у складу са законом.  
                Законом којим се уређује рад јавне службе може да се пропише други уговор ван радног односа којим се остварује радно ангажовање лица код послодавца, услови за његово закључивање и права и обавезе радно ангажованих лица.

РАДНИ ОДНОС ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
Именовање директора
Члан 75.
                Пријем у радни однос директора, односно другог лица које руководи радом јавне службе (у даљем тексту: директор) врши се након спроведеног конкурсног, односно изборног поступка за именовање заснованог на вредновању кандидата у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.
                Ако законом којим се уређује јавне службе није уређен конкурсни, односно изборни поступак за именовање директора заснован на вредновању кандидата, примењују се одредбе овог закона о конкурсном поступку за пријем у радни однос запосленог.
                Конкурсни поступак у случају из става 2. овог члана спроводи орган управљања јавне службе.
                Директора именује надлежни орган у складу са законом којим се уређује рад јавне службе (у даљем тексту: надлежни орган), на основу одлуке о избору органа управљања донете након спроведеног конкурсног, односно изборног поступка.
                Директор остварује права из радног односа, односно по основу рада у јавној служби од дана ступања на рад, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Вршилац дужности директора
 Члан 76.
                Ако на конкурсу није извршено именовање директора или ако директор престане да обавља послове свог радног места пре истека времена на које је именован, до именовања директора у складу са чланом 75. овог закона, надлежни орган може именовати вршиоца дужности директора без конкурсног, односно изборног поступка а најдуже годину дана, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен други период именовања вршиоца дужности.
                Надлежни орган може да именује вршиоца дужности директора и у случају дужег одсуства директора са рада уз накнаду плате, до његовог повратка на рад.  
                Вршилац дужности мора да испуњава услове који су законом, другим прописом односно Правилником одређени за радно место директора.
                Вршилац дужности директора има иста права, обавезе и одговорности као директор јавне службе.
                 
Уговор са директором
Члан 77.
                Јавна служба закључује са директором уговор о раду на одређено време или уговор ван радног односа којим се уређују његова права и обавезе, док траје мандат директора.
                За директора који је именован из реда запослених код послодавца, доноси се решење о премештају на радно место директора које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду. 
Лице које је било у радном односу код послодавца из члана 2. овог закона и које је именовано за директора, остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању, у складу са општим прописима о раду.
                Запослени из ст. 2. и 3. овог члана има право да након престанка дужности директора у једном мандату врати на радно место чије послове је обављао пре именовања за директора, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен другачији рок.
Ако је законом којим се уређује рад јавне службе, односно статутом јавне службе тако одређено, директор који је именован из реда запослених у јавној служби, може да поред послова свог радног места обавља послове директора са најмање половином пуног радног времена. 

Престанак дужности директора
Члан 78.
                Директору престаје дужност:
истеком мандата – даном истека мандата;
поништајем одлуке о избору кандидата - протеком рока од 30 дана од дана правноснажнажности судске одлуке; 
разрешењем на лични захтев због стицања услова за мировање радног односа или других разлога - даном прихватања захтева директора од стране органа надлежног за именовање;
разрешењем у другим случајевима у складу са законом - даном разрешења;
престанком радног односа - даном престанка радног односа;
у другим случајевима утврђеним законом.
                Директор престаје да остварује права из радног односа у јавној служби даном престанка дужности, осим у случају из члана 77. став 2. овог закона. 
                Престанак дужности директора не сматра се престанком вршења јавне функције у смислу остваривања права на накнаду плате након истека мандата.

Удаљење директора са дужности
Члан 79.
                Надлежни орган може удаљити са дужности директора против кога је покренут поступак за разрешење, до доношења решења о разрешењу.

Одлучивање о правима, обавезама и одговорностима директора
Члан 80.
                Уговор из члана 77. став 1. овог закона са директором закључује орган управљања.
                О правима, обавезама и одговорностима из радног односа, односно по основу радног ангажовања директора одлучује решењем орган управљања.
                Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на вршиоца дужности директора.

Заменици, односно помоћници директора
Члан 81.
                Одредбе овог закона о директору примењују се на заменика, односно помоћника директора ако се у јавној служби у складу са законом којим се уређује рад јавне службе врши њихово именовање од стране оснивача.

ИНТЕРНО ТРЖИШТЕ РАДА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА
Члан 82.
Законом којим се уређује рад јавне службе може да  се уреди интерно тржиште рада у циљу планирања кадрова у одређеној области рада јавне службе, остваривања потреба јавних служби за кадровским капацитетима, утврђивања  података о радним местима у јавној службама која нису попуњена, података о запосленима за чијим радом је престала потреба, као и података о другим кадровским потребама.
Законом из става 1. овог члана утврђује се начин попуњавања радних места запосленима са интерног тржишта рада и однос тог попуњавања са начинима попуњавања радних места из члана 37. овог закона.

РАДНО ВРЕМЕ, ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Распоред радног времена
Члан 83.
                Распоред, почетак и завршетак радног времена јавне службе утврђује послодавац, у складу са потребама грађана, процеса и организације рада и несметаног пружања услуга корисницима, осим ако законом који се уређује рад јавне службе није другачије одређено.
Ако распоред радног времена није утврђен у складу са потребама из става 1. овог члана, распоред утврђује оснивач јавне службе.

Приправност
Члан 84.
                Запослени може бити обавезан да буде стално доступан ради пружања неопходних услуга корисницима јавне службе ван свог радног времена, ако се укаже таква потреба (у даљем тексту: приправност).         
                Обавеза приправности у јавној служби утврђује се законом којим се уређује рад јавне службе, а одлуком о увођењу приправности коју доноси директор јавне службе се нарочито утврђује време приправности и запослени који су приправни.
                Трудници, мајци са дететом до три године живота, самохраном родитељу детета до седме година живота или детета са инвалидитетом и умерено до тешко ометеном у развоју, може се одредити приправност само уз његову писмену сагласност.
               
Скраћено радно време
Члан 85.
                Запослени може да ради на пословима са скраћеним радним временом у складу са општим прописима о раду.


Прековремени рад
Члан 86.
                Запослени је дужан да настави пружање услуге кориснику јавне службе и након истека свог радног времена ако би прекидом рада могао да угрози живот и здравље корисника, док траје неопходност пружања услуге а најкасније док му се не обезбеди замена.
                Прековремени рад у случају из става 1. овог члана може да траје и дуже од ограничења утврђеног општим прописом о раду и обавља се на основу процене запосленог о неопходности таквог рада без налога послодавца.
                О обављању прековременог рада у случају из става 1. овог члана запослени је дужан да писмено обавести непосредног руководиоца најкасније наредног радног дана. 
                Запослени је дужан да обавља прековремени рад и у другим случајевима и на начин прописан општим прописима о раду, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Непуно радно време
Члан 87.
                Запослени може да заснује радни однос, односно да буде ангажован да ради са непуним радним временом.
                Запослени са дететом до седме године живота има право да на свој захтев, из радног односа са пуним пређе у радни однос са непуним радним временом најмање са половином пуног радног времена.
Послодавац је дужан да запосленом из става 2. овог члана који је радио са непуним радним временом омогући прелазак на пуно радно време на његов захтев а најкасније до истека околности које су биле основ за прелазак на рад са непуним радним временом. 

Дежурство
Члан 88.
                Дежурство представља организацију рада јавне службе којом се обезбеђује континуирано обављање делатности јавне службе, ако је законом којим се уређује рад јавне службе прописана обавеза непрекидне доступности услуга јавне службе корисницима.
                Дежурство се уводи ако радом у сменама и прерасподелом радног времена или на други начин у складу са општим прописима о раду није могуће да се обезбеди непрекидно пружање услуге корисницима без повећања трошкова рада јавне службе.
                За време дежурства запослени обавља послове у јавној служби у складу са одлуком о дежурству, тако да просечно недељно радно време, са прековременим радом и дежурством, на четворомесечном нивоу не може да буде дуже од 48 часова.
 Колективним уговором се може утврдити да се просечно радно време из става 3. овог члана везује за период дужи од четири месеца, а најдуже девет месеци.
                У случају рада из ст. 3. и 4. овог члана, укупно радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно, осим у недељама у којима се нерадно празнују државни и верски празници у складу са законом, када радно време не може да траје дуже од 70 часова недељно.
                Запосленом који се сагласио да у организацији рада са дежурством ради дуже од времена утврђеног у ставу 3. овог члана, часови рада дужи од просечног радног времена, укључујући и прековремени рад обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.
Изузетно, запосленом из става 6. овог члана часови прековременог рада могу да се прерачунају у слободне сате у референтном периоду из става 3. и 4. овог члана, у складу са правилима утврђеним законом о систему плата у јавном сектору.
                Запослени који дежура може да ради најдуже 24 часова дневно укључујући и дневно радно време, у ком случају дневни одмор мора да траје најмање 24 часа након истека радног времена.
                Одлуку о дежурству доноси послодавац најкасније пет дана пре истека текућег месеца за наредни месец.

Обавезе оснивача у праћењу трошкова организације рада јавних служби
Члан 89.
Обавезује се оснивач јавних служби да најмање једном у 5 година изврши анализу трошкова рада насталих организацијом радног времена у сменама или дежурству у јавним службама које оснива како би се утврдила економичност такве организације и рад јавне службе организовао на начин којим се трошкови њеног рада умањују.

Годишњи одмор
Члан 90.
                Запослени има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 35 радних дана за годину дана рада код послодавца, према мерилима одређеним општим актом.
                Изузетно од става 1. овог члана, због природе делатности која се обавља у јавним службама право на годишњи одмор може појединим категоријама запослених колективним уговором бити утврђено у трајању највише од 40 радних дана.
                Годишњи одмор у јавним службама у области образовања по правилу се користи за време школског распуста.

Евиденција доласка и одласка са посла
Члан 91.
                Послодавац је у обавези да води евиденцију доласка и одласка са посла запослених, ради остваривања права и утврђивања одговорности запослених по основу присуства на раду.
                Евиденцију из става 1. овог члана за запосленог који је привремено премештен  на послове код другог послодавца у складу са овим законом, води послодавац код кога запослени обавља послове за време привременог премештаја и ту евиденцију на крају текућег месеца доставља послодавцу од кога је запослени премештен.    

ПЕРСОНАЛНИ ДОСИЈЕ
Члан 92.
                Послодавац је дужан да води персонални досије за сваког  запосленог.
                Персонални досије садржи документа који су у складу са законом и другим прописом од значаја за заснивање радног односа и остваривање права и утврђивање одговорности запосленог и које у току трајања радног односа доноси или прибавља јавна служба, односно доставља запослени.
                Приликом трајног преузимања запосленог персонални досије се доставља послодавцу који је извршио преузимање, а послодавац претходник у својој евиденцији задржава копију докумената из персоналног досијеа.
               

СТРУЧНИ ИСПИТ И ЛИЦЕНЦА
Члан 93.
                За рад у јавној служби може као посебан услов за рад на одређеним радним местима бити прописана обавеза полагања стручног испита или обавеза стицање лиценце.
                Програм, начин полагања и услови за полагање стручног испита за рад у јавној служби или стицање лиценце, као и последице губитка и одузимања  лиценце на радноправни статус запослених прописују се законом којим се уређује рад јавне службе.

ВРЕДНОВАЊЕ РЕЗУЛТАТА РАДА
Циљеви вредновања резултата рада
Члан 94.
                Утврђивање резултата рада запосленог уводи се у циљу успостављања квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе и извршења послова радног места запосленог у складу са стандардним, односно очекиваним резултатима за њихово обављање.
                Вредновањем резултата рада запосленог успостављају се услови за:
напредовање кроз платне разреде по основу постигнутих резултата рада изнад стандардних или очекиваних;
процену радних и стручних способности за обављање послова радног места запосленог на пробном раду;
правилно одлучивање о упућивању запослених на стручно усавршавање и додатно образовање;
изрицање мера за неостваривање резултата рада у складу са законом;
одлучивање о другим правима и обавезама запосленог.

Постављање система вредновања резултата рада
Члан 95.
                Систем вредновања резултата рада запосленог заснива се на утврђивању стандардних, односно очекиваних резултата рада за обављање послова његовог радног места (у даљем тексту: радни циљ), на утврђивању остварених резултата рада и  изражавању њихове вредности.
                Стандардни, односно очекивани резултати рада морају бити постављени тако да се може очекивати да најмање 70% запослених оствари задате стандарде, односно испуни очекиване захтеве радног места, односно да највише 20% запослених оствари радне циљеве са резултатима рада изнад стандардних, односно очекиваних.
                Радни циљеви запосленог утврђују се у складу са постављеним циљевима јавне службе , односно дела јавне службе у којој се обављају организационо и функционално повезани послови, који представљају основ за вредновање квалитета њеног рада.
                Радни циљеви запосленог морају да произилазе из описа послова које запослени обавља на радном месту и да буду јасни и одређени.
                Уз сваки радни циљ који је квантитавно мерљив наводи се мерило и начин мерења, а који је квалитативно мерљив наводи се начин на који ће се утврдити резултат рада и радни учинак заполеног (показатељ остварених резултата).
                При мерењу радних циљева могу да се примењују следећи критеријуми: придржавање задатих рокова, квалитет обављеног посла, самосталност у обављању послова, стручност, односно креативност, оцена корисника услуга ако се оцена спроводи у јавној служби и други критеријуми који произилазе из природе послова јавне службе и описа послова радног места запосленог.  
                Ако испуњење радног циља не зависи искључиво од рада запосленог, начин мерења остваривања радног циља мора да се прилагоди правима, обавезама и одговорностима које произилазе из описа послова радног места запосленог.
Колективним уговором се могу ближе уредити стандардни, односно очекивани резултати рада за послове који се обављају у јавној служби, мерило и начин њиховог мерења, односно показатељ резултата рада у складу са природом тих послова, начином њиховог обављања и другим елементима који утичу на обављање послова који произилазе из закона или других прописа којима се уређује рад јавне службе.

Изражавање вредности остварених резултата рада
Члан 96.
                На основу остварених резултата рада утврђује се да је запослени остварио стандардне, односно очекиване резултате рада или да је успешност у обављању послова испод или изнад стандардних, односно очекиваних.

Вредновање резултата рада
Члан 97.
                Рад запосленог на неодређено и одређено време се прати се током целе календарске године а вреднује најмање једном у календарској години до краја фебруара текуће године за претходну календарску годину.
Изузетно од става 1. овог члана, ако се праћењем рада запосленог у периоду од три месеца непрекидно утврди да не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова у складу са задатим радним циљевима, може се извршити вредновање његовог рада и пре утврђеног рока.  
                Не вреднује се рад запосленог који су у периоду вредновања радили мање од 6 месеци у претходној календарској години.

Акт којим се ближе уређује вредновање резултата рада
Члан 98.
                Начин праћења рада запослених, поступак вредновања и критеријуми и мерила за вредновање остварених резултата рада, ближе се уређује подзаконским актом донетим на предлог министра надлежног за поједину јавну службу и министра надлежног за плате у јавним службама, односно актом послодавца на који је претходно прибављена сагласност министра у чијем делокругу су послови организационог облика и министра надлежног за плате у јавним службама - за организације обавезног социјалног осигурања и друге облике организовања који се оснивају и делују у складу са прописима о јавним службама.
                У изради акта из става 1. овог члана, доносилац је дужан да сарађује са репрезентативним синдикатом у области рада јавне службе, односно са репрезентативним синдикатом код послодавца у другим облицима организовања који се оснивају и делују у складу са прописима о јавним службама.
                 
Вредновање резултата рада директора
Члан 99.
                Вредновање резултата рада директора врши се у циљу успостављању квалитетног, благовременог и ефиксаног извршавања циљева и задатака јавне службе, предузимања мера у складу са законом за неизвршавање, односно недовољно учинковито и непрофесионално пружање услуга корисницима јавне службе или вршење дужности директора и предузимање других мера органа управљања, односно оснивача у вези са радом директора и јавне службе.
                Вредновање резултата рада директора врши се на основу оствареног програма рада јавне службе, квалитета пружања услуга корисницима, унапређењу процеса и квалитета рада јавне службе, оцени рада јавне службе од стране корисника, остварених циљева јавне службе и резултата рада запослених и других елемената које орган управљања утврди као целисходне за оцену руковођења јавне службе.
                Вредновање резултата рада директора врши орган управљања јавне службе у роковима и изражавањем вредности као за остале запослене у јавној служби са детаљним и потпуним образложењем вредновања заснованог на навођењу конкретних резултата рада.

Члан 100.
                Изузетно од чл. 95-99. овог закона, вредновање резултата рада запослених у научним звањима остварује се у складу са прописима којима се уређује рад јавне службе.  


ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 101.
                Јавна служба је дужна да донесе програм решавања вишка запослених (у даљем тексту: програм), ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих промена доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време, у складу са општим прописима о раду.
                Ако јавна служба нема обавезу доношења програма у складу са законом, дужна је да пре престанка радног односа запосленог у складу са чланом 147. став 1. тачка 1) овог закона, примени критеријуме за утврђивање вишка запослених који су прописани општим актом, односно одлуком послодавца о потреби утврђивања вишка запослених ако критеријуми нису утврђени општим актом.
               
Члан 102.
                Права запослених за чијим радом престаје потреба на интерном тржишту рада уређују се законом којим се уређује рад јавне службе.


РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА И ОПТИМИЗАЦИЈА РАДА ЈАВНИХ СЛУЖБИ
Члан 103.
                Рационализација и оптимизација рада јавних служби подразумева предузимање мера које спроводи оснивач и којима се врши промена организације у обављању делатности јавних служби у складу са потребама њеног рада или смањење трошкова рада јавних служби, у циљу побољшања ефикасности, увођења сврсисходнијих метода и начина рада, задовољења потреба корисника или рационалнијег коришћења финансијских средстава.
                Ако због рационализације и оптимизације рада јавних служби из става 1. овог члана  престаје потреба за радом одређеног броја запослених код више послодаваца који обављају делатаност те јавне службе, оснивач  може да донесе одлуку о рационализацији и оптимизацији рада јавних служби. 
                Одлука из става 2. овог члана нарочито садржи: мере које се спроводе у циљу рационализације и оптимизације рада јавних служби, обавезе јавних служби по основу спровођења наведених мера, рок за спровођење мера, висина отпремнине запосленима за чијим радом престаје потреба због спровођења наведених мера, начин исплате отпремнине, критеријуме за утврђивање запослених за чијим радом престаје потреба и мере за запошљавање које се односе на све јавне службе које су обухваћене мерама.
                Оснивач је дужан да у поступку доношења одлуке из става 2. овог члана, прибави мишљење на предлог одлуке репрезентативних синдиката у одређеној делатности јавне службе, основаних за територију оснивача, као и републичке организације надлежне за запошљавање.
                Критеријуми за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба који се утврђују у одлуци оснивача, могу се разликовати од критеријума који су утврђени посебним колективним уговором за одређену јавну службу, само ако постоји сагласност репрезентитавних синидката из става 4. овог члана.               
Примена критеријума за утврђивањем запослених за чијим радом је престала потреба из става 3. овог члана, не односи се на јавне службе које престају са радом услед предзимања мера које спроводи оснивач.
Ако оснивач не донесе одлуку о рационализацији и оптимизацији рада јавних служби, а услед мера које спроводи долази до технолошких, економских или организационих промена код послодаваца у јавној служби у чијој области се предузимају те мере, због којих престаје потреба за радом одређеног броја запослених на неодређено време, јавна служба је дужна да поступи у складу са чланом 101. овог закона.     

УДАЉЕЊЕ СА РАДА
Члан 104.
                Запослени може бити удаљен са рада у складу са општим прописима о раду, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

ПЛАТА И ДРУГА ПРИМАЊА
Право на плату и друга примања
Члан 105.
                Запослени у јавној служби остварују право на плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору и овим законом.
Права из става 1. овог члана утврђују се и колективним уговором у складу са законом.
                Лица која су ангажована ван радног односа у јавној служби могу да остваре право на новчану накнаду за свој рад у складу са законом.

Исплата плате
Члан 106.
                Плата за текући месец се исплаћује најкасније до краја наредног месеца.
                Ако се плата исплаћује у једном делу или у више делова, пуна плата односно последњи део плате се исплаћује у наредном месецу за претходни месец.
                Ближи рокови за исплату плате утврђују се општим актом.

Основна плата
Члан 107.
                Основна плата се одређује множењем основице са коефицијентом за обрачун плате.
                Основна плата одређује се за радно место за које је запослени закључио уговор о раду, односно на које је премештен у складу са законом.
                Ако је уговором о раду одређено да запослени обавља послове више радних места, основна плата се одређује за свако радно место сразмерно времену проведеном на раду на том радном месту.
                Запослени остварује основну плату из става 1. овог члана за остваривање стандардних, односно очекиваних резултата рада за послове које обавља.
               
Право на минималну зараду
Члан 108.
                Запослени код послодавца из члана 2. овог закона остварује право на исплату минималне зараде у складу са општим прописима о раду.

Основица
Члан 109.
                Основица за обрачун и исплату месечне плате запослених утврђује се у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.

Члан 110.
                Основица из члана 109. oвог закона служи за обрачун месечне плате запосленог.
Основица за обрачун основне плате запосленог који у току месеца није остварио пун фонд радних сати због одсуства са рада у складу са законом или због рада са непуним радним временом, добија се дељењем основице из члана 109. oвог закона са бројем 174. 


Ближа мерила за примену критеријума за сврставање радних места у платне групе и платне разреде
Члан 111.
                Сва радна места вреднују се на основу критеријума сложености послова који се обављају, потребне компетентности за рад на тим пословима, одговорности за рад и доношење одлука у обављању послова, аутономије у раду, захтеване пословне комуникације и услова рада и сврставају у одговарајуће платне групе и платне разреде.           
                Критеријум сложености послова се изражава кроз мерила: решавање проблема, креативност и утицај на организациони учинак, критеријум компетентност кроз мерила: образовање, радно искуство, способност и захтевана додатна знања за рад на одговарајућем радном месту, критеријум одговорности кроз мерила: одговорности за доношење одлука, руковођење, финансијске одговорности, давање савета и мишљења, критеријум аутономија у раду се изражава кроз степен самосталности, критеријум пословне комуникације се изражава кроз захтевани ниво контаката за рад на одговарајућем радном месту, док рад ноћу и у сменама, окружење и физички напор одређују услове рада.
                Примена критеријума и мерила врши се оценом њихове заступљености у описима послова одређеног радног места и то тако што сваки критеријум остварује одређено процентуално учешће у укупној вредности радног места, од чега сложеност послова представља 25%, компетентност 23%, одговорност 20%, аутономија у раду 15%, пословна комуникација 8% и услови рада 9% вредности.

Платне групе, платни разреди и коефицијент радног места
Члан 112.
                Почетним коефицијентом радног места изражава се вредност свих захтева за обављање послова тог радног места.
                Почетни коефицијент радног места одређује се у распону вредности платног разреда оне платне групе из закона о систему плата запослених у јавном сектору у коју су сврстана та радна места применом критеријума и мерила из члана 111. овог закона.
                Сврставање радних места запослених у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента утврђује се актом Владе.
                Сврставање радних места запослених у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента за радна места у јавној служби чији се називи и описи у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору одређују њиховим Правилником, утврђује се општим актом, при чему се води рачуна да се упоредива радна места на којима се обављају исти или слични послови као на радним местима која се утврђују актом Владе, сврстају у платне групе и платне разреде у која су та радна места сврстана актом Владе.
                Општи акт послодавца из става 4. овог члана доноси се уз претходно прибављену сагласност оснивача.
                Сврставање радног места директора у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента за јавне службе из става 4. овог члана утврђује се решењем надлежног органа. 
               
Одређивање коефицијента при заснивању радног односа
Члан 113.
                Лицу које заснива радни однос, уговором о раду се одређује почетни коефицијент радног места чије послове обавља.
Изузетно од става 1. овог члана, лице које има радно искуство на пословима радног места на којима заснива радни однос у трајању од најмање осам година и посебна знања којима може да допринесе унапређењу рада и квалитету обављања послова на свом радном месту, уговором о раду може да се одреди већи коефицијент у распону до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у које је његово радно место сврстано.
Приликом одређивања висине увећања коефицијента из става 2. овог члана води се рачуна о квалификацијама и стручности запосленог у односу на послове радног места које обавља.
                Коефицијент из става 2. овог члана сматра се почетним коефицијентом у смислу других одредаба овог закона.

Корективни коефицијент
Члан 114.
Почетни коефицијент за обрачун и исплату плате здравствених радника који раде у тимовима у областима интервентне кардиологије, интервентне неурологије и за пресађивање органа и ткива, као и почетни коефицијент за обрачун и исплату плате здравствених сарадника који раде у тимовима за пресађивање органа и ткива увећава се за 20%.

Коефицијент запосленог који је трајно премештен на одговарајуће радно место у истој служби
Члан 115.
                Запослени који је трајно премештен на друго одговарајуће радно место одређује се почетни коефицијент радног места на које је премештен.
                Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен, нижи од почетног коефицијента радног места са којег се премешта, запослени задржава право по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је премештен тако што му се почетни коефицијент радног места на које је премештен увећава за процентуално увећање коефицијента по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је премештен.
                Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен исти као почетни коефицијет радног места са којег је премештен, запослени задржава право по основу напредовања на радном месту са којег је премештен тако што му се одређује коефицијент који је имао пре премештаја.
                Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен виши од почетног коефицијента радног места са којег је премештен, али је нижи од коефицијента који је запослени стекао по основу напредовања на радном месту са којег се премешта,  одређује му се коефицијент који је имао пре премештаја.
                Коефицијент из става 1–4. овог члана одређује се решењем које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Коефицијент запосленог који је привремено премештен на одговарајуће радно место у истој или другој јавној служби
Члан 116.
                Запослени који је привремено  премештен на друго одговарајуће радно место задржава коефицијент који је имао до премештаја.
                Изузетно од става 1. овог члана, ако је почетни коефицијент радног места на који је запослени привремено премештен већи од коефицијента који је запослени имао до премештаја, одређује му се већи коефицијент.
                Коефицијент запосленог из става 2. овог члана одређује се решењем које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Коефицијент код преузимања у другу јавну службу
Члан 117.
                Ако се запослени преузима на исто радно место чије послове је обављао пре преузимања, одређује му се коефицијент платног разреда које је имао до преузимања.
                Ако се запослени преузима на друго радно место, одређује му се почетни коефицијент радног места на које се преузима.
                Изузетно од става 2. овог члана, споразумом о преузимању се може утврдити да запослени задржава право по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је преузет, под условима из члана 115. ст. 2-4. овог закона.

                               Коефицијент приправника
Члан 118.
                Приправнику у радном односу се одређује коефицијент који износи 80% коефицијента радног места за које је закључио уговор о раду.

Право на коефицијент по основу напредовања
Члан 119.
                Запослени који је две године узастопно постигао резултате рада изнад стандардних или очекиваних, може да оствари већи коефицијент (у даљем тексту: напредује) највише до краја распона наредна два платна разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.
Запослени који је у периоду од четири године узастопно остварио стандардне или очекиване резултате рада, а бар једном у том периоду резултате рада изнад стандардних или очекиваних, може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.
Запослени који је у периоду од пет година узастопно остварио стандардне или очекиване резултате рада може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.
                Након сваког оствареног напредовања из ст. 1-3. овог члана почиње да тече наредни период за напредовање.
                Право из ст. 1-3. овог члана немају запослени чији опис у Каталогу утврђује одговорност везану за руковођење јавном службом, као ни запослени на радним местима која су разврстана у 13. платну групу.
                Висину напредовања запослених у јавној служби одређује директор у складу са средствима обезбеђеним у буџету, oдносно финасијском плану за напредовање, при чему процентуално увећање коефицијената свих запослених који напредују мора бити подједнако.
                Ако је на вредновању резултата рада из ст. 1-3. овог члана засновано стицање звања запослених у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, то вредновање не узима се у обзир за напредовање, под условом да стицање звања утиче на одређивање веће плате запосленог.
Изузетно од ст. 1-7. овог члана, напредовање на основу остварених резултата рада запослених у научним звањима остварује се стицањем већег звања у складу са прописима којима се уређује рад јавне службе.


Члан 120.
                Ако је за исто радно место актом Владе одређено више почетних коефицијената у зависности од стеченог звања запосленог, услова рада или других околности под којим се обављају послови тог радног места, решењем послодавца одређује се одговарајући почетни коефцијент наступањем тих околности.  
                При одређивању коефицијента из става 1. овог члана сходно се примењују правила из члана 115. став 2-4. овог закона. 

Увећана плата
Увећана плата за руковођење
Члан 121.
                Запослени остварује право на увећану плату за руковођење унутрашњом организационом јединицом aкo руковођење није вредновано у коефицијенту радног места, у висини од 10% своје основне плате ако непосредно руководи радом до 20 запослених, односно у висини од 15% своје основне плате ако непосредно руководи радом најмање 20 запослених.          
                Увећану плату за руковођење не остварује запослени који је пре привременог премештаја остваривао ово увећање, ако ново радно место на које је премештен није руководеће.
                Запослени у високошколским установама остварују право на увећану плату по основу руковођена, и то:
1) ректор универзитета – 40% од основне плате;
2) проректор, декан факултета – 30% од основне плате;
3) директор, руководилац института,  продекан  – 20% од основне плате;
4) шеф катедре,  шеф студија– 10% од основне плате.  

Увећана плата за дежурство и рад по позиву
Члан 122.
                Запослени остварује право на увећану плату за дежурство у висини од 26% основне плате за сваки сат дежурства, осим ако рад у дежурству није вреднован у коефицијенту радног места чије послове запослени обавља.
                За рад по позиву запослени остварује право на увећану плату у складу са ставом 1. овог члана, ако се рад по позиву обавља ван редовног радног времена запослеог.
               
Увећана плата због посебних услова рада
Члан 123.
                Запослени остварује право на увећану плату због посебних услова рада који се не вреднују у почетном коефицијенту , и то:
у области културе за:
обављање послова извођачког стваралаштва у отежаним условима рада (отежани временски или температурни услови, рад под великим физичким оптерећењем и сл) – у висини 5% основне плате, за време рада у отежаним условима;
археологе, етнологе, конзерваторе и друге стручњаке из области заштите културног наслеђа који учествују у рекогносцирањима и другим теренским истраживањима покретног, непокретног и нематеријалног културног наслеђа – у висини 5% основне плате, за време обављања послова рекогносцирања и ових истраживања;
израду идејних и главних пројеката санације, конзервације, рестаурације, реконструкције, ревитализације и презентације непокретних културних добара – у висини 5 % основне плате, за време трајања пројекта;
у области здравства за:
за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом;
у области образовања за:
васпитача у васпитној групи у којој има деце са сметњама у развоју – 3% по детету,
наставнику који ради у школи или издвојеном одељењу тешко приступачном, удаљеном најмање 5км од станица линија јавног превоза -  8% од основне плате за време док трају околности које су основ за увећање;
у области социјалне заштите за:
запослене стручне раднике у центрима за социјални рад који обављају послове старатеља до 10 штићеника у име органа старатељства када дужност старатељства врши орган старељства непосредно у висини од 2% од основне плате, односно преко 10 штићеника у висини од  4% од основне плате,
директора, односно запосленог у установама социјалне заштите за смештај корисника који је постављен за старатеља до 10 штићеника смештених у тој установи  у висини од 2% од основне плате, односно преко 10 штићеника у висини од 4% од основне плате.

Увећана плата због додатног оптерећења на раду
Члан 124.
                Ако по писменом налогу претпостављеног запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због тога што је привремено повећан обим послова или обавља и послове одсутног запосленог или обавља послове радног места на којем није запослено ниједно лице има право на увећану плату за додатно оптерећење.
                Увећана плата за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.
                Увећање плате за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.
                Увећање плате за додатно оптерећење на раду искључује увећање плате за обављање тих послова у прековременом раду.

Увећана плата за посебну стручну оспособљеност
Члан 125.
                Запослени који има стечено звање доктора наука у области рада чије  послове обавља на свом радном месту и које није услов за обављање послова његовог радног места, има право на увећање плате од 5% основне плате.
                Запослени који има стечен академски назив магистар наука, односно стручни назив специјалиста према прописима о високом образовању који су се примењивали до 10. септембра 2005. године, односно запослени који има стечен стручни назив специјалиста академских студија или примаријус, у области рада чије послове обавља на свом радном месту, има право на увећање плате од 2,5% основне плате ако стицање тог звања, односно назива није услов за обављање послова његовог радног места.  
                Запосленом који у складу са законом којим се уређује рад јавне службе обавља послове ментора, може се увећати плата до 10% основне плате у складу са правилима увећања утврђеним општим актом.
                Увећану плату из става 3. овог члана не могу да остваре запослени који обављају послове ментора који прати рад приправника за време приправничког стажа.
               
Увећање плате за остварене резултате рада
Члан 126.
                Запослени код послодавца који  основицу за обрачун и исплату плата утврђује општим актом у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, остварује право на увећање плате по основу постигнутих резултата рада изнад стандардних или очекиваних, које може да износи до 50% његове основне плате.
                Критеријуми за увећање плате из става 1. овог члана и начин увећања се утврђују се општим актом.
Део средстава који је од укупно утврђеног износа средстава за плате намењен за увећање плате из става 1. овог члана, одређује се у финансијским плановима јавне службе.
                Запослени из става 1. овог члана не остварују право на напредовање из члана 119. овог закона. 

Право на друга увећања плате
Члан 127.
                Запослени остварује право на друга увећања плате за рад ноћу, рад на дан празника који није радни дан, прековремени рад, приправност и минули рад применом закона којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Увећање плате из сопствених прихода
Члан 128.
                Запосленом у високообразовној и научној установи и установи културе, односно другој установи која, поред средстава за плате која обезбеђује оснивач или која се обезбеђују из средстава доприноса за обавезно социјално осигурање, остварује и сопствене приходе у складу са законом, може да се увећава основна плата сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода.
                Елементи за утврђивање учешћа трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода уређују се општим актом. 
                Удео средстава за увећање плата запослених из става 1. овог члана у сопственом приходу установе израчунава се на основу критеријима утврђених посебним законима којима се уређује област рада јавне службе.
               
Члан 129.
Основица за обрачун увећане плате запосленог која се исплаћује у току месеца по радним сатима, добија се дељењем основице из члана 109. oвог закона са бројем 174.  

Право на накнаду плате
Члан 130.
                Запослени остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.


Право на накнаду трошкова превоза
Члан 131.
                Запослени остварује право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада (у даљем тексту: накнада за превоз) у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.
                Ако од места становања до места рада не постоји јавни саобраћај запослени има право на накнаду за превоз у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну најближу релацију за коју постоји јавни превоз, односно у висини цене карте ако не постоји месечна претплатна карта или ако распоред радног времена запосленог не одговара организацији јавног превоза за који се утврђује месечна претплатна карта, а на основу потврде јавног превозника.
                У случају промене места становања запосленог након заснивања радног односа, послодавац није у обавези да накнади увећане трошкове превоза настале променом места становања, осим ако наведена промена није последица премештаја запосленог на захтев послодавца због потребе посла или организације рада или ако послодавац прихвати накнаду увећаних трошкова.
                У случају промене места рада запосленог на захтев послодавца у складу са законом, запослени има право на накнаду за превоз у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.
Ако у случају из става 4. овог члана, од места становања до места рада не постоји јавни саобраћај запослени има право на накнаду трошкова за коришћење сопственог превоза у висини која је прописана за коришћење сопственог превоза за службени пут у земљи запосленог, односно на обезбеђивање превоза од стране послодавца ако запослени не може да користи сопствени превоз.  
                Ако запослени нема трошкове настале због одласка и доласка на рад зато што због близине места становања месту рада не користи јавни или сопствени превоз, запослени не остварује право на накнаду трошкова превоза.
                Ближи услови за остваривање права на накнаду трошкова превоза уређују се општим актом. 


Право на накнаду других трошкова
Члан 132.
                Запослени остварује право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада, ако остваривање наведених права није обезбеђено на другачији начин, у складу са актом Владе.
                Општим актом може ближе да се уреди начин остваривања накнаде трошкове из става 1. овог члана, као и накнаде других трошкова који произилазе из обављања послова запосленог у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене. 
Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Отпремнина због одласка у пензију
Члан 133.
                Запослени остварује право на отпремнину у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате запосленог, односно три просечне зараде у Републици Србији, у зависности шта је за њега повољније.
                Под просечном платом из става 1. овог члана сматра се просечна плата која је остварена у последња два месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, на дан престанка радног односа због одласка у пензију.

Отпремнина запосленог који је утврђен вишком запослених
Члан 134.
                Послодавац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа у смислу члана 147. став 1. тачка 1) овог закона исплати отпремнину као меру материјалне накнаде и привременог обезбеђења њега и његове породице настале због престанка радног односа и привремене незапослености.
                Висина отпремнине из става 1. овог члана утврђује се у висини збира трећине просечне плате запосленог за сваку навршену годину рада код свих послодавца одређених законом о систему плата у јавном сектору.
                За утврђивање отпремнине из става 1. овог члана рачуна се време проведено у радном односу код послодавца у јавном сектору који је престао да постоји, односно променио облик организовања ако је за време рада запосленог његов оснивач била Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
                Запослени не може да оствари отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код послодавца у јавном сектору.
                Изузетно од става 2. овог члана, корисник старосне пензије, односно лице које на дан престанка радног односа има најмање 65 година живота и 15 година стажа осигурања, остварује право на отпремнину у висини из члана 133. овог закона.             
                Отпремнину из става 1. овог члана не може да оствари запослени који је у радном односу на одређено време.
                Отпремнина се исплаћује пре престанка радног односа запосленог.
                Средства за отпремнину се планирају и обезбеђују у финансијском плану јавне службе.

Отпремнина запосленог коме престаје радни однос услед рационализације и оптимизације
Члан 135.
                Послодавац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа у смислу члана 147. став 1. тачка 2) утврди право на отпремнину која се исплаћује из средстава обезбеђених у буџету оснивача.
                Висина отпремнине утврђује се одлуком оснивача о рационализацији оптимизацији и износи најмање:
збир ½ просечне плате запосленог за сваку навршену годину рада остварену у радном односу– за запослене који имају до 10 година рада у радном односу;
збир ½ просечне плате запосленог за првих 10 година рада и 1/3 просечне плате запосленог за наредне године рада – за запослене који имају до 30 година рада у радном односу;
збир ½ просечне плате запосленог за првих 10 година рада, 1/3 просечне плате запосленог за наредних 20 година рада и ¼ просечне плате запосленог за сваку годину преко 30 година рада – за запослене који имају преко 30 година рада у радном односу.
                Изузетно од става 2. овог члана, корисник старосне пензије и запослени који у тренутку престанка радног односа испуњава услове за остваривање права на старосну пензију, има право на отпремнину у висини из члана 133. овог закона, а запослени који у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености остварују право на новчану накнаду за случај незапослености у дужем трајању од општег правила има право на отпремнину у висини двоструког износа из члана 133. овог закона. 
                Запослени је дужан да послодавцу на његов захтев достави доказе о испуњености услова за стицање права из ст. 2. и  3. овог члана.
                Запослени не може да оствари отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина као технолошком вишку или отпремнина због рационализације и оптимизације.
                Отпремнину не може да оствари запослени који је у радном односу на одређено време.
                Запослени који оствари отпремнину има право на новчану накнаду за случај незапослености у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
                Отпремнина се исплаћује у року од 30 дана од дана престанка радног односа, изузев у случају престанка рада јавне службе када се исплаћује до дана  престанка радног односа.

Члан 136.
Под просечном платом из чл. 134. и 135. овог закона сматра се просечна плата запосленог остварена у претходна три месеца пре месеца у којем је утврђен престанак радног односа.
Ако запослени није остварио плату у последња два, односно три месеца пре престанка радног односа, просечном платом за одређивање висине отпремнине из чл. 133-135. овог закона сматра се основна плата коју би запослени остварио у том периоду увећана за минули рад.
Друга примања према општим прописима о раду
Члан 137.
Општим актом могу да се утврде право на јубиларну награду и друга примања у складу са општим прописима о раду.


ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Престанак радног односа споразумом
Члан 138.
                Послодавац и запослени могу да закључе писмени споразум о престанку радног односа у складу са општим пропсисма о раду, којим се одређује и дан када престаје радни однос.
                Писменим споразумом не може да престане радни однос директору.

Престанак радног односа по сили закона
Члан 139.
                Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона):
када наврши 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања (навршење радног века), осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено;
ако не положи посебан стручни испит који је услов за рад на радном месту – истеком последњег дана рока у којем је запослени према условима утврђеним посебним законом дужан да положи стручни испит;
истеком мандата директора који није именован из реда запослених у тој јавној служби – истеком последњег дана мандата;
из других разлога прописаних општим прописима о раду, односно законом којим се уређује рад јавне службе;
Орган управљања јавне службе доноси решење о престанку радног односа директора по сили закона и доставља га надлежном органу ради доношења решења о престанку обављања дужности.
               
 Отказ који даје запослени
Члан 140.
                Запосленом престаје радни однос писменим отказом уговора о раду на начин и у отказном року у складу са општим прописима о раду.
                Отказни рок може општим актом, односно уговором о раду да буде утврђен у дужем трајању од трајања утврђеног општим прописом о раду али не дужем од 60 дана, на радним местима на којима потребе процеса рада и услуга које јавна служба пружа захтева несметано и континуирано пружање услуга корисницима. 
                Писмени отказ из става 1. обавезује запосленог, осим ако се послодавац и запослени другачије не договоре.
                Отказ који даје директор јавне службе сматра се личним захтевом за разрешење.

Отказ који даје послодавац
Члан 141.
                Послодавац отказује радни однос запосленом ако:
постоје оправдани разлози који се односе на радну способност запосленог и његово понашање;
својом  кривицом учини тежу повреду обавеза из радног односа;
наступе оправдани разлози који се односе на потребе послодавца.

Отказ због радне способности запосленог и његовог понашања
Члан 142.
                Запосленом престаје радни однос ако постоје оправдани разлози који се односе на његову радну способност и понашање  и то:
ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове у погледу здравствене (психичке и физичке) способности које су као посебан услов за рад на радном месту за које је запослени закључио уговор о раду, утврђене законом, односно Правилником, а нема другог одговарајућег радног места на које може бити премештен и за које испуњава услове за рад;
ако не остварује стандардне, односно очекиване резултате рада;
у другим случајевима прописаним законом.

Отказ због престанка испуњавања здравствених услова за рад
Члан 143.
Отказ из члана 142. тачка 1) овог члана послодавац даје запосленом у року од 30 дана од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа.
                Послодавац је дужан да запосленог, наредног дана од дана сазнања за чињенице из става 1. овог члана упути на плаћено одсуство које траје до престанка радног односа, односно до обезбеђивања одговарајућег радног места, осим ако запослени не одсуствује са рада услед привремене спречености за рад због болести или по другом основу. 
                За време плаћеног одсуства из става 2. овог члана запослени остварује право на накнаду плате у висини основне плате коју би остварио за рад на свом радном месту.
                Изузетно од става 3. овог члана, запосленом коме се у току одсуства са рада одлучује о остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања због потпуног губитка радне способности, продужава се плаћено одсуство и рок за давање отказа до достављања правноснажне одлуке надлежног органа о оцени његове радне способности.
                Ако  надлежни орган утврди да је запослени изгубио радну способност, запосленом престаје радни однос по сили закона у складу са општим прописима о раду.
Запослени коме радни однос престане по основу члана 142. тачка 1). овог закона има право на отпремнину због престанка радног односа у висини утврђеној чланом 134. овог закона.

Отказ због неостваривања резултата рада
Члан 144.
                Ако запослени не остварује стандардне, односно очекиване резултате рада, послодавац је дужан да му у поступку редовног, односно ванредног вредновања његовог рада у складу са овим законом, укаже на недостатке у раду и остави рок од најмање 30 дана за побољшање рада, након којег се његов рад вреднује поново.
                Послодавац може из средстава обезбеђених за ове намене, у року из става 1. овог члана да упути запосленог на стручно оспособљавање, односно да му омогући одговарајућу обуку или сачини лични програм развоја у циљу отклањања недостатака у његовом раду.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом, коме је након остављеног рока, рад вреднован испод стандардног, односно очекиваног за његово радно место.
Послодавац може да уместо отказа уговора о раду изрекне једну од следећих мера:
да запосленог премести на друго одговарајуће радно место које одговара његовим знањима и способностима и за које запослени испуњава услове за рад прописане Правилником;
да одреди коефицијент за обрачун и исплату плате запосленог у распону нижег платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент запослени остварује, а највише до почетног коефицијента за послове његовог радног места.

Отказ због тежих повреда обавеза из радног односа
Члан 145.
                Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини тежу повреду обавеза из радног односа и то ако:
неоправдано одбије извршење налоге непосредног руководиоца мимо услова одређених овим законом;
уништава, оштећује, скрива или износи евиденције и друге службене списе, односно обрасце јавне исправе или јавне исправе;
незаконито, ненаменски или неодговорно користи и располаже финансијским и другим средствима и опремом јавне службе;
несавесно, неблаговремено или немарно извршава пословe свог радног места или налоге руководица;
некористи или ненаменски користи обезбеђена средства или опреме за личну заштиту на раду чиме угрожава своју безбедност и здравље на раду или безбедност и здравље корисника услуга јавне службе;
обавља додатни рад мимо услова одређених законом;
спречава и омета кориснике услуга и странака у остваривању њихових права и на праву заснованих интереса;
прима поклоне, врши услуге или користи рад у јавној служби за себе или друго лице у вези с вршењем послова мимо одредаба овог закона ради утицања на остваривање сопствених права или права са њим повезаних лица;
оснива, односно има власништво или удео привредног друштва, јавне службе или се бави предузетништвом супротно закону;
одбија да пређе на радно место на које је премештен или неоправдано одбија да обавља послове тог радног места у случајевима када није потребна сагласност запосленог;
врши незаконит рад или пропушта да изврши радње за које је дужан да предузме ради спречавања незаконитости или штете;
саопштава поверљиве податаке и информације о корисницима услуга јавне службе супротно закону;
злоупотребљава права из радног односа;
повређује права других запослених;
недолично, насилнички или увредљиво се понаша према корисницима услуга јавне службе или запосленима;
неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана;
понавља лакше повреде обавеза из радног односа утврђене решењем којим је изречена одговарајућа мера;
врши друга теже повреда радне обавезе утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом;
врши повреде радне дисциплине прописане општим прописима о раду.

Поступак пре престанка радног односа и изрицање других мера
Члан 146.
                Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 145. овог закона спроведе поступак отказа у складу са општим прописима о раду, односно у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.
                Послодавац је дужан да у поступку отказа, ради утврђивања чињеница које су основ за давање отказа, образује комисију из реда запослених која сачињава извештај о свим подацима и околностима које могу бити од утицаја на одлуку о отказу.
                Састав, начин рада и обавезе чланова Комисије из става 2. овог члана уређују се општим актом послодавца. Чланови Комисије немају право на накнаду за рад.
Послодавац може да уместо отказа запосленом  изрекне једну од следећих мера:
опомену са најавом отказа у којој се наводи да послодавац може да запосленом откаже уговор о раду без поновног упозорења у складу са законом, ако у наредном року од шест месеци учини исту тежу повреду обавезе из радног односа;
умањење плате у висини од 10% до 20% његове основне плате за месец у коме је донета мера, у трајању до три месеца, које се извршава обуставом од плате, односно накнаде плате;
другу меру одређена законом којим се уређује рад јавне службе.

Отказ због потреба послодавца
Члан 147.
                Запосленом на неодређено време може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то:
ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла у јавној служби;
ако се услед рационализације и оптимизације рада јавних служби на основу одлуке оснивача утврди обавеза смањења броја запослених у јавној служби или престанак рада јавне службе;
ако одбије закључење анекса уговора о раду у смислу општих прописа о раду.
                У случају из ставa 1. тачка 3) овог члана може престати радни однос и запосленом на одређено време.

Члан 148.
Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 147. тачка 1) овог закона, послодавац не може на истим радним местима да запосли друго лице у року од шест месеца од дана престанка радног односа.
                Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 147. тачка 2) овог закона, послодавац не може да на истим радним местима да запосли друго лице у периоду спровођења рационализације и једну годину након спроведене рационализације.

Члан 149.
Запосленом престаје радни однос и у другим случајевима утврђеним општим прописима о раду, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Улога синдиката у поступку отказа
Члан 150.
                У поступку отказа запослени остварује право на заштиту од стране синдиката у складу са општим прописима о раду.

Рок застарелости
Члан 151.
                На рокове застарелости отказа уговора о раду сходно се примењују одредбе општег прописа о раду.

Члан 152.
                Теже повреде обавеза из радног односа, као и друге повреде дужности које су за директора утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, утврђују се у поступку разрешења директора.
У случају из става 1. овог члана, директору престаје радни однос даном разрешења.

ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ЛАКШЕ ПОВРЕДЕ ОБАВЕЗА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА
 Члан 153.
                Запослени је одговоран за лакше повреде обавеза из радног односа.
                Лакшим повредама из става 1. овог члана у складу са општим актом сматра се:
учестало закашњавање, неоправдано одсуствовање у току радног времена или учестали ранији одлазак с рада;
несавесно чување службених списа или података без наступања штетних последица;
неоправдан изостанак с рада један радни дан;
неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога;
повреда правила струке, односно акта о радној дисциплини у јавној служби која није обухваћена неком од тежих повреда обавеза из радног односа предвиђених  законом;
друге лакше повреде обавеза из радног односа утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.
                За лакше повреде из става 2. овог члана послодавац може запосленом да изрекне једну од следећих мера:
опомену;
умањење плате до 10% његове основне плате за месец у коме је донета мера, у трајању од једног месеца, које се извршава обуставом од плате, односно накнаде плате.
Послодавац је дужан да омогући запосленом да се изјасни о лакшој повреди обавезе из радног односа пре изрицања мере за лакшу повреду, односно да размотри достављено мишљење синдиката чији је запослени члан.
                Изрицање мера за лакше повреде обавезе застарева у року од шест месеци од дана сазнања за учињене повреде, односно у року од годину дана од дана учињене повреде.


НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАКОНА
Члан 154.
Надзор над применом овог закона врши министарство кoje обавља послове државне управе који се односе на радне односе и плате у јавним службама, а инспецијски надзор над применом овог закона и посебних прописа којима се уређује рад јавне службе у делу који се односи на радне односе, врши инспекција рада, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није утврђена надлежност друге инспекције.
               
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 155.
                Новчаном казном од 200.000 до 800.000 динара, казниће се за прекршај послодавац:
ако закључи уговор о раду супротно одредбама члана 34. став 1. овог закона;
ако са лицем које ради није закључио уговор о раду или други уговор ван радног односа у смислу овог закона (члан 36. и чл. 64-74);
ако заснује радни однос без спроведеног конкурса (члан 50).
ако не изврши исплату плате у складу са чланом 106. овог закона;
ако откаже уговор о раду супротно одредбама овог закона (чл.141-150);
Новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана директор, односно одговорно лице код послодавца.
Ако је директор супротно члану 34. став 1. овог закона примио у радни однос лице на радно место чије попуњавање није било допуштено, орган управљања јавне службе је дужан да о томе обавести надлежни орган за именовање директора ради покретања поступка његовог разрешења у складу са законом.

Члан 156.
Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај послодавац:
ако изврши премештај запосленог супротно одредбама овог закона (чл. 38-44);
ако одреди приправност запосленом супротно члану 84. став 3. овог закона;
ако не омогући прелазак запосленом на пуно радно време супротно члану 87. став 3. овог закона;
ако запосленом одреди дежурство супротно члану 88. овог закона;
ако не води евиденцију доласка и одласка са посла у складу са чланом 91. овог закона;
ако не води персонални досије у складу са чланом 92. овог закона;
ако не изврши вредновање резултата рада запослених у складу са чланом 98. став 1. овог закона;
ако запосленом не одреди напредовање, односно ако запосленом одреди напредовање супротно члану 119. овог закона;
ако запосленом не исплати накнаду трошкова и друга примања у складу са одредбама овог закона (чл. 131-135);
ако запосленог коме по сили закона престаје радни однос и даље држи у радном односу у јавној служби (члан 139).
                Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара, за прекшај из става 1. овог члана, казниће се директор односно одговорно лице код послодавца.


ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Утврђивање основице
Члан 157.
                Основица за обрачун и исплату плата која се утврђује у буџету Републике Србије за 2018. годину утврдиће се тако да се применом овог закона трошкови за плате и друга примања запослених у 2018. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за исплату плата и других примања запослених чије се плате финасирају из републичког буџета, односно у висини којом се почетком примене овог закона не нарушава финансијска стабилност буџета и којом се обезбеђује дугорочна финансијска одрживост.
Основица за обрачун и исплату плата која се утврђује у буџету аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе за 2018. годину утврдиће се тако да се применом овог закона трошкови за плате и друга примања запослених у 2018. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за исплату плата и других примања запослених чије се плате финансирају из тих буџета, односно у висини којом се почетком примене овог закона не наруша финансијска стабилност тих буџета и којом се обезбеђује дугорочна финансијска одрживост.
Основица за обрачун и исплату плата за 2018. годину која се утврђује општим актом јавних служби у складу са законом, утврдиће се тако да се применом овог закона трошкови за плате и друга примања запослених у 2018. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за плате утврђене одобреним финансијским плановима тих правних лица.

Привремено задржавање постојеће плате
Члан 158.
                Запослени чија би основна плата применом овог закона била мања од затечене плате утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору коју је имао на дан почетка примене овог закона, задржава право на плату коју је имао до почетка примене овог закона док његова основна плата, применом одредаба овог закона не достигне плату коју је имао.
                Затечена плата запослених у здравственим установама чија се основна плата одређивала множењем коефицијента, основице за обрачун плате и корективног коефицијента, садржи у себи увећање плате за радни учинак у износу увећања плате за радни учинак обрачунатог за последњи квартал 2017. године..
               
Рок за доношење подзаконских аката
Члан 159.
Акт из члана 112. став 3. и 132. став 1. донеће се до почетка примене овог закона.
                Акти из члана 98. став 1. донеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
                Акте за извршавање овог закона јавне службе су дужне да донесу до почетка примене овог закона.

Примена важећих општих аката послодавца
Члан 160.
                Одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу овог закона, а које нису у супротности са овим законом остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са овим законом и законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, односно до истека важења колективног уговора.
                Јавне службе које права, обавезе и одговорности запослених из радног односа на дан ступања на снагу овог закона уређују правилником о раду, дужне су да ускладе Правилник о раду са одредбама овог закона до почетка примене овог закона.

Члан 161.
Јавне службе су дужне да донесу Правилник усклађен са одредбама закона којим се уређује систем плата у јавном сектору и овог закона, у року од 2 месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Јавне службе су дужне да у року од 30 дана од дана ступања на снагу Правилника из става 1. овог члана донесу решења којим се утврђују називи радних места чије послове запослени обављају у складу са називима из Правилника. Овим  решењима мењају се по сили закона одредбе уговора о раду које се односе на називе послова које запослени обављају.
Јавне службе су дужне да пријаве податак о радним местима из решења из става 2. овог члана у Регистар запослених, изабраних, именованих и постављених лица у јавном сектору у року од 15 дана од дана њиховог доношења.
Решењем из става 2. овог члана не може да се врши премештај запослених на друге послове код послодавца.
                 Јавне службе су дужне да донесу решења о коефицијентима за запослене у складу са одредбама овог закона до почетка примене овог закона.

Престанак примене и важења ранијих прописа
Члан 162.
                Даном почетка примене овог закона на запослене у јавним службама престају да се примењују:
Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РСˮ, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 116/08 – др. закони, 92/11, 99/11 – др. закон, 10/13, 55/13 и 99/14);
Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 44/01, 15/02 - др. уредба, 30/02, 32/02 – исправка, 69/02, 78/02, 61/03, 121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06, 82/06, 106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/08, 31/08, 44/08, 54/08, 108/08, 113/08, 79/09, 25/10, 91/10, 20/11, 65/11, 100/11,11/12, 124/12, 8/13, 4/14 и 58/14);
Уредба о корективном коефицијенту, највишем процентуалном увећању основне плате, критеријумима и мерилима за део плате који се остварује по основу радног учинка, као и начину обрачуна плате запослених у здравственим установама („Службени гласник РС”,  бр. 100/11, 63/12, 101/12 и 46/13);
Уредба о накнадама и другим примањима запослених у организацијама обавезног социјалног осигурања („Службени гласник РС”, бр. 18/13, 116/14 и 90/15);
Члан 52. Закона о предшколском образовању и васпитању.


Окончавање започетих поступака
Члан 163.
                Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.
 Ступање на снагу закона
Члан 164.
                Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања овог закона у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1.1.2018. године осим одредби чл. 94-97, чл. 99, 119. ст.1-7, 126. и 144.  овог закона које почињу да примењују од 31.3.2018. године за запослене у задравственим установана чија се основна плата одређивала множењем коефицијента, основице за обрачун плате и корективног коефицијента, односно од 1.1.2019. године за остале запослене у јавним службама и одредбе чл. 103, 135. и 147. став 1. тачка 2). овог закона које почињу да се примењују од 1.1.2019. године.