Награда и казна
Награде могу бити вербалне (похвале), невербалне (осмех, нежан додир, загрљај) и материјалне (поклони - иако се родитељи најпре сете њих, оне су мање важне).
Са друге стране, родитељи понекад верују да су њихова деца можда и претерано мажена и похваљивана па сматрају да похвале или нежност које им свакодневно пружају више и нису награде, већ њихови уобичајени родитељски поступци. Истина је да загрљаји, тепање, исказивање љубави треба да се у вашем дому подразумева, а не покатује само када дете усвоји неко понашање које желите да подржите. Уколико припадате оним родитељима који су склони свакодневном награђивању детета - одлично и за вас и за дете. Ипак, и у таквим породицама потребно је пронаћи неке друге, додатне, нове начине којима ћете дете награђивати. Наиме, ма колико били нежни према детету, не заборавите да је награда, као нешто изузетно, неопходна свакој особи (без обзира колико има година или можда одаје утисак да му признање ништа не значи) па и вашем детету.
1. ПОДСТИЦАЈ
Награда је бољи подстицај него казна. Неколико деценија уназад дечја психологија и педагогија су претрпеле бројне измене. Захваљујући истраживањима и новим сазнањима из дечје психологије данас знамо да за свако дете награда има квалитетнији и дугорочнији ефекат него казна. Наиме, док казна делује у тренутку, у афекту, и често оставља негативне последице по дете - награда остаје упамћена као нешто позитивно, тј. довољно вредно труда да би се поновио такав доживљај.
2. КРИТЕРИЈУМИ НАГРАЂИВАЊА
Размислите о сопственим критеријумима награђивања. Односно, које је конкретно дететово понашање вредно награде? Јер, уколико награђујете оно што је његова обавеза, на тај начин му пружате подршку као да оно чини нешто специјално, а не нешто што се подразумева, или је резултат вашег претходног договора. Другим речима, дететову послушност, обављање дужности или унапред договорених послова - немате разлога посебно да награђујете.
3.НАГРАДА, А НЕ ПОДМИЋИВАЊЕ
Веома је важно да се ваше награде не схвате као подмићивање. Уколико детету дајете поклон (награду) када уради нешто позитивно (на пример, добије добру оцену у школи), ви га, у ствари, подмићујете или "купујете". То ће га научити манипулацији, па ће веома брзо почети да очекује награде за одређена понашања, и створити узајамну, манипулативну везу. Када једном дете које је
материјално мотивисано да учи, упитате зашто, у ствари, учи - може се догодити да добијете одговор да је једини разлог награда коју од својих родитеља
очекује, или на коју је навикло.
4. НОВАЦ КАО НАГРАДА
Новчане награде треба избегавати. Из родитељских ставова дете увиђа да новац има велики значај за живот свих чланова његове породице, па брзо схвата да је новац облик моћи. Међутим, када и оно за неки свој труд буде награђено новцем, оно понашање које је за родитеље жељено и прихватљиво покушаће да успостави из интереса (добиће новац), а не зато што је схватило разлоге због којих његови родитељи на том понашању инсистирају. Са друге стране, уколико желите да научите дете да поштује вредност новца, или да га навикнете да штеди - послужите се џепарцем, а не наградом. Тек у старијем узрасту (пубертет), џепарац може бити један од облика награђивања детета. У овом узрасту, џепарац ће помоћи да дете одговорно поступа са новцем.
5. ЖЕЉА КАО НАГРАДА
Када желите да наградите дете због нечега чиме сте посебно задовољни, питате га за мишљење (на пример, шта би желело да добије од вас), а оно вас изненади одговором - покушајте да његову жељу испоштујете. Наиме, ви можете бити против рачунарских игрица, и то са великом аргументацијом, али ако је баш то жеља вашег детета, направите компромис.
6. ИМАТЕ - НЕМАТЕ
Уобичајено је да родитељи мисле да имају вишак идеја, а мањак времена. Међутим, и једно и друго највише зависи од ваше организације и добре воље. Наградите дете оним што имате - немате у изобиљу. Изненадите га. Учините за њега нешто лепо, неочекивано. Покажите му да се радујете неком његовом успеху. Направите му колаче. Пронађите неку заједничку активност напољу. Позовите га у биоскоп. Поклоните му своје време.
7. ПОХВАЛА
Награђивање не само што не мора, већ најчешће и не треба да буде материјално. Награђујте похвалама, тј. речима. Похвалите га кад год сте њиме задовољни. Не заборавите да похвалу заслужује и уложен труд, а не само постигнут резултат. Важно је употребљавати похвале које се односе на дететову личност (посебно када желите да ојачате неку његову особину). Ипак, још бољи ефекти се постижу такозваним конструктивним похвалама. Оне су директне, конкретне и односе се на тренутно дечје понашање или ситуацију (на пример: "Одлично си средио собу.").
8. ПРИВИЛЕГИЈЕ
Одређене привилегије које дете стиче неким својим изузетним понашањем су награде које имају заиста велики подстицај. Привилегије могу бити додатно време за гледање ТВ-а, касније одлажење у кревет, добијање још једне приче за лаку ноћ или нешто друго у чему дете ужива. Привилегије никад не треба мешати са основним дететовим потребама као што су: храна, време проведено са родитељима, сигурност, љубав или поверење.
9. ВАСПИТНИ ЗНАЧАЈ НАГРАДА
Признавање, тј. награђивање код детета развија сигурност у себе, подстиче на даљи труд и залагање. Када дете схвати да његови поступци за резултат имају пријатне последице (награде), биће мотивисано да се и даље труди. Како би се развило у самопоуздану особу мора имати одговарајућу потврду (а не само да мисли или претпоставља) да сте њиме задовољни и да је неко његово понашање прихваћено. Уколико је ваш циљ да дете буде сигурно у себе, позитивно, кооперативно, динамично, отворено... без пружања подршке, награђивања и похвала то не можете постићи.
10. САМОНАГРАЂИВАЊЕ
Како дете буде одрастало, у њему можете формирати осећање унутрашњег задовољства или поноса због неког личног поступка. Тада ће имати прави мотив да се труди и постиже своје циљеве. Зато, већ сада разговарајте са њим о томе. Када учини нешто позитивно што желите и ви да наградите, питајте га како се оно осећа, како би оно наградило себе да је на вашем месту, колико му то тренутно осећање прија, да ли намерава да ускоро учини нешто слично...
11. И НАГРАДА, И КАЗНА
Уколико је ваш основни метод васпитавања награђивање и похваљивање детета, то не значи да су казне, грдње, повишен глас у вашој кући забрањени. Односно, без обзира што знамо да су награде делотворније и имају већи подстицај за децу него казне, нема разлога да допуштате одређена неприхватљива понашања свог детета. Ова понашања могу бити део њихових бројних развојних фаза или тестирања ваших граница толеранције, или имитирање неког понашања из свог окружења... Ипак, када кажњавате, изразито је важно одредити праву меру, тј. не претерати. За казне је неопходно да одговарају дететовом учињеном поступку (да кажњавате понашање или поступак, а не дете). Казне, као и награде, могу бити веома разноврсне (од строгог погледа па до промене родитељског понашања према детету, одузимањем предмета са којим се игра, ускраћивањем нечега што оно воли...). Међутим, док у награђивању, посебно вербалном, не можете претерати, са казнама треба бити опрезан и штедљив.
Шта је награда?
Награде се разликују по бројним критеријумима као што је вредност, да ли су краткорочне или дугорочне, могућност извршавања, као и од вашег уложеног времена да код детета формирате одређено понашање, или колико је оно самоиницијативно или самостално уложило труда да га примени... Тако награде могу бити веома разнолике: потврда главом, осмех, директне вербалне похвале, заузимање за дете у неким конкретним ситуацијама, заједничка шетња, излет... Ипак, имајте на уму да су међу децом и велике индивидуалне разлике, односно, као што награде могу бити разнолике, тако оне имају и различите ефекте на децу.
Јелена Холцер, педагог