Драмски текстови
- Почетна
- Наставни материјали
- Драмски текстови
- Образовни стандарди
- Галерија
- Поезија и цитати
- Презентације
- Закони и правилници
- За родитеље
- Едукативне игрице
- Занимљивости
- Инклузија
- Иновативни модели наставе
- Цртани и играни филмови
- Музика за децу
- Наставни програм
- Библиотека
- Мој портфолио
- Граматика и правопис
- Поезија Љиљане Андрић
- Мали велики људи
- За децу
среда, 14. мај 2014.
уторак, 13. мај 2014.
Зашто је врабац симбол Београда?
Београд је један од најстаријих и најчешће рушених градова света.
Турски султан Мехмед II, 1456. године кренуо је, са силном војском, у напад на последњи хришћански град са јужне стране Дунава. О жестини сукоба говори једно предање у вези са овом битком. Наиме, сутрадан после сукоба, у близини цркве Ружице пронађен је врабац прободен са три стреле.
Врабац је данас симбол страдалног Београда због ове легенде.
Турски султан Мехмед II, 1456. године кренуо је, са силном војском, у напад на последњи хришћански град са јужне стране Дунава. О жестини сукоба говори једно предање у вези са овом битком. Наиме, сутрадан после сукоба, у близини цркве Ружице пронађен је врабац прободен са три стреле.
Врабац је данас симбол страдалног Београда због ове легенде.
Београдска или Подневна звона
Београдска или Подневна звона су звона која од 1456. године па све до данас звоне у подне са свих католичких цркви у свету.
Током опсаде Београда 1456, папа Калист III је 29. јуна издао наредбу да сваког дана у подне звоне звона са свих цркава као молитвена помоћ браниоцима града и помогну хришћанским борцима у бици која се сматрала од виталне важности за цео хришћански свет. Иако је град био успешно одбрањен захваљујући мађарском племићу, Јаношу Хуњадију (Сибињанин Јанко), папа никад није повукао ту наредбу, нити ју је повукао било ко од његових наследника, тако да и дан данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне, у част ове хришћанске победе.
Пријавите се на:
Постови (Atom)