четвртак, 24. април 2014.

Српске бајке

Čardak ni na nebu ni na zemlji

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao oči u glavi. Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe s braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti. Ali tek što iziđe pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, ščepa đevojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu.
Po dugome putovanju naiđu na jedan čardak, koji niti je na nebu ni na zemlji. Došavši onđe, pomisle da neće u onome čardaku biti njihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se u nj popeli, i poslije dugoga promišljanja i dogovora, dogovore se da jedan od njih svoga konja zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli. Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak.

Kad dođe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najmlađi. Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi, a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga bište. Ona kad vidi brata svojega, uplaši se i počne ga tiho moliti da bježi dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario, pa reče đevojci: „Baš ovđe me nešto ujede." Kad on to rekne, a carev ga sin još jednom udari u glavu, a zmaj opet reče đevojci: „Opet me nešto ovđe ujede." Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu svome, te se s njime poljubi, pa onda, uzevši ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe.


Najprije ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran konj za jaslima privezan s cijelijem takumom od čistoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen. Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je đevojka jedna sjedila za zlatnijem đerđefom i zlatnom žicom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga đevojka zlatne žice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvočka s pilićima biser kljucala. Sve ovo obišavši i viđevši vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.

Potom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke, svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni. Braća

njegova zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i đevojkama oštro zaprijete da nikome ne kazuju šta su oni učinili. 
Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad s svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konj premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak. Kada dozn da mu se srednji brat ženi, a on u ono isto vrijeme kad su sva tovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odleti. Napošljetku doznavši da se čobanče njegovom đevojkom ženi, uzjaše na kulaša, i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate ali on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke. Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje.
                                                                      Srpska narodna bajka


среда, 23. април 2014.

Пробни завршни испит






ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ – реализоваће се, одлуком Министарства просвете у петак, 9.маја 2014. – композитни тест и суботу 10. маја – српски и математика.

ЗАВРШНИ ИСПИТ – по изјави помоћника министра за основно образовање, ученици ће полагати 16. јуна српски језик, 17. јуна математику и 18. јуна композитни тест.

Приручник за спровођење завршног испита на крају основног образовања и васпитања

уторак, 22. април 2014.

Олимпијска химна


                                                         ОЛИМПИЈСКА ХИМНА
                                 Бесмртни душе антике, оче лепоте и доброте,
                                 Сиђи, покажи се и обасјај нас својим зрацима
                                 На овој земљи и под овим небом,
                                 Који су сведоци твоје славе!

                                 Блистај у полету ових племенитих игара,
                                 У трчању, рвању  и бацању диска;
                                 Маши венцима који не вену
                                 И крепи својим светлом челичне груди!

                                 У твом се светлу сјаје равнице, брда и мора,
                                 Попут бескрајног храма пуног жарке светлости,
                                 У коју хрле сви народи који те обожавају,
                                 О бесмртни душе антике!

Азбука и Абецеда


Драгутин Томашевић - први српски олимпијац


                              https://www.youtube.com/watch?v=U0MmdUPU1t8


Потомак Драгутина Томашевића, Радиша Рајковић, говори о првом српском олимпијцу из села Бистрица у општини Петровац на Млави.

Река Витовница

Занимљивост нашег краја
Река Витовница је највећа притока реке Млаве, од изворишног дела, високо у Хомољским планинама, па до ушћа у плодном Стигу, она пролази, на свега четрдесетак километара свог тока, кроз три потпуно различите области: планинске пределе Хомоља, благо заталасану област Млаве и на крају уз ивицу равног Стига.
Река Витовница представља и јединствен хидрогеографски феномен. Она се некада уливала у Млаву код села Батуше. Ако погледамо старе географске карте видећемо да се управо на том месту, од главног тока Млаве одвајала отока Могила. Стиче се утисак као да су се реке Млава и Витовница код Батуше укрстиле и пресекле. Река Млава је наставила да иде својим током право на север, док је река Витовница пресекла Млаву и прешавши је наставила да тече још десетак километара паралелно са њом са леве стране, под именом Могила. То је за сада усамљен пример да две реке укрсте своја корита. Имена Витовница и Могила су веома индикативна. Река Витовница, која Млави долази са десне, источне стране, може се протумачити као река живота и виталности. Отока Могила, која је са леве, западне стране реке Млаве, може се протумачити као река гробова и смрти, о чему говоре бројна гробља на њеним обалама.