ЖИВОТ ЈЕ ПУТОВАЊЕ
Лица: мама са бебом, тата, дечак (брат), девојчица
(сека), младић, девојка, муж, жена, старица, старац.
Тата: (излази на сцену марширајућем кораком носећи заставу од пелене)
Тата: (излази на сцену марширајућем кораком носећи заставу од пелене)
Мама са
бебом: (излази на сцену и подиже бебу) Народе, најлепше заставе су беле пелене!
Сестра:
Бато, шта ћеш ти бити када порастеш и постанеш тата?
Брат: Ја ћу
бити мајстор у кући, тата-мата за све кварове. А, шта ћеш ти бити када постанеш
мама?
Сека: Ја ћу
као будућа мама смишљати комбинације за све ситуације у мојој породици, у којој
ћу бити и министарка за финансије.
Брат: Секо,
ко је за тебе лепши – наша мама, или наш тата?
Сека: Мама
је лепша. А, на другом месту наше породичне лепоте сам ја. И то без
конкуренције. Због чега ме сви у ужој и широј породици зову – принцезом. А, за
тебе ко је лепши – мама, или тата?
Брат: Мама
је лепша и од тате и од тебе уважена принцезо. Али, зато је тата – снажнији,
може да са земље подигне џак шећера од педесет килограма, стави га на раме и
однесе где треба.
Сека: Бато,
шта је за тебе – путовање?
Брат: Путовање
је када са прабаком, скоро сваки дан,
идем у комшилук. У посету прабакиним другарицама. Јер, док оне пију кафу и
чаврљају, ја се с комшијском децом играм – жмурке. За мене је путовање и када
са дедом идем у Трску где се налази ливада на којој стадо наших оваца – пасе
траву. А, за тебе шта је – путовање?
Сека: Путовање
је када с мамом идем код њене и моје фризерке. Уживам да у фризерском салону,
са другом децом, прислушкујем разговоре одраслих. Нарочито, њихове трачеве.За
мене је путовање и када са мамом идем у продавницу парфема и разних козметичких
производа. Помадица и дезордонаса. Заиста је дивно бити међу толико различитих
мириса.
Брат: Да ли
би секо волела да ти испричам – како сам се договорио са мамом да ме роди? И,
то пре тебе принцезо.
Сека: Не –
хвала, не бих волела. А, ако је то тачно, мама је то урадила – зато што се први
мачићи бацају у воду. Запањена сам – како си ти испливао из те воде.
Брат: Секо,
због ових увредљивих речи више никада те нећу водити на моја путовања. Нити ћу
ти показивати неке наше дечачке трикове.
(Младић и
девојка одевени као младенци размењују бурме које им приноси кум, а онда јој он
ставља кецељу и везује је)
Младић:
Љубави, шта данас имамо за ручак? (загрли је и пољуби у образ)
Девојка: (у
рукама држи шерпу и варјачу) Скувала сам нам пудинг, (смеши се сва срећна) ти
то највише волиш да једеш!
Младић:
(колута очима према публици а онда се окреће њој са осмехом) Тако је. После
тебе, највише волим пудинг! Негооо... Ја бих данас спремио ручак за нас! (узима
тигањ) Сад ћу ја нама да испржим јаја!
Девојка:
Јупиии! Ти си мој Џејми Оливер! (грли га и љуби сва срећна)
Муж:
Жееенооо! Жееенооо! Има ли кога?
Жена:
(излази на сцену) Ту сам! Ту сам. Што вичеш? Доста ми је галаме и на послу.
Муж: Лепа
моја, што си ми нервозна? Није ти шеф Миле Терориста! Нисам данас стигао ни на
паузу да изађем. Навалиле странке на мене. Сви хоће да урадим данас за јуче.
Жена: Само
је теби тешко на послу! Не питаш како је мени! Перић још није научио таблицу
множења. Јовановићева донела шминку у школу а домаћи задатак није!
Муж: Добро,
добро... Стани мало! Је л се јавио наш Љуби га мајка? Положи ли он тај испит из
историје?
Жена: Није
се још јавио. Бринем се.
Муж: Дођи да
те загрлим. Положиће. Паметан је он на мене!
Жена: А на
мене није?
Муж: (грли
жену) На тебе је леп!
Старица:
(излази са штапом) Шта да вам причам добра и лепа децо моја? Ето, остарело се.
Нема дана а да ме нешто не заболи. Ближи се крај мог путовања... И ја сам била
млада и лепа. И залетех се у једног човека. Мог Душка. Добили смо децу, унуке,
а ево чекамо и наше прво праунуче... Свашта сам ја с мојим Душком преживела.
Мушко је то. Није живот то што ви сада мислите.А ја... ја ћу отићи срећна. Зато
што сам живела на овоме свету.
Старац:
(говори песму Душка Трифуновића “Грешио сам“)
Грешио сам много, и сад ми је жао
и што нисам више, и што нисам луђе
јер, само ће греси, када будем пао
бити само моји – све је друго туђе.
Грешио сам много, учио да страдам
летео сам изнад ваше мере строге
грешио сам, јесам, и још ћу, бар се надам
својим дивним грехом да усрећим многе.
Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
грешио и за вас, који нисте смели,
па сад део мога греха нико неће
а не бих га дао – ни кад бисте хтели.
Љубица Николић
Драмски текст "Живот је путовање" први пут је изведен на 215. годишњицу наше школе 25.10.2019.године. Мали глумци су сви ученици од првог до четвртог разреда издвојеног одељења у Шапину, ОШ "Дража Марковић Рођа" Смољинац.