недеља, 28. фебруар 2016.

Како учимо децу?


                                               ТИ СИ ПРАВО ЧУДО
      Свака секунда коју проживљавамо другачија је. То је јединствен моменат универзума, моменат који се више никада неће поновити... А шта ми учимо децу? Учимо их да су два и два четири и да је Париз главни град Француске.
       Како ћемо их учити и шта су они?
       Требало би свакоме од њих да кажемо: Да ли знаш шта си? Ти си једно право чудо. Ти си јединствен. Свих ових година није постојало ниједно дете као ти. 
Твоје ноге, твоје руке, твоји паметни прсти, начин на који ходаш.
       Можеш да постанеш Шекспир, Микеланђело, Бетовен. Способан си за све. Јесте, ти си право чудо. А, када порастеш, да ли ћеш онда моћи да повредиш неког другог ко је, исто као и ти, право чудо?
       Мораш да радиш - сви морамо да радимо - да учинимо да свет буде такав да завређује своју децу. 
                                                                          Пабло Касалс

Мајка





Песма за мамине очи

За све бесане ноћи
и за све брижне очи
које си од мене крила,
за све уздахе твоје,
за очи које се боје 
за мене, мајко мила

за све пољупце твоје,
за руке твоје меке,
за речи топле, благе
које си шапутала,
за све, за све ти хвала.

За сву одшиту дугмад,
за све немирлуке моје,
за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу која није потекла,
за све што си ми дала,
за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.

 Мира Алечковић