субота, 12. новембар 2022.

Свадба некада и сада

                                                                 Свадба некада и сада 



МОДРЕНА СВАДБА

Радња се одвија у ресторану.

ЛИЦА:

Младожења Реља- ПЕТАР

Млада Ђурђа - АНЂЕЛА

Младожењина мајка-ЈАНА

Младожењин отац- ДАВИД

Младина мајка-НИКОЛИНА

Младин отац-ВУК

Конобар-ДУШАН

Сви седе за столом,младожења позива конобара да поруче пиће.

Млада и младожења се држе за руке.

ПЕТАР - Душо,шта ти желиш попити?

АНЂЕЛА - Могла бих један виски.

ПЕТАР - Ја ћу кока колу.

НИКОЛИНА - Пријо, хоћемо ли и ми по један вискић?

ЈАНА- А, не пријо, хвала, ја само сокић, попила сам лек за притисак.

ВУК - Ја могу једно пиво.

ДАВИД - Ја се придружујем мом прики, и ја ћу једно пиво.

ДУШАН- Да ли треба да донесем и мени?

ПЕТАР- Не, хвала.

АНЂЕЛА – Драги родититељи ми смо окупили да вам саопшимо да смо  се договорили да наша свадба буде 6.матра следеће године у хотелу„Хајат “ у Београду.

ДУШАН -(доноси пиће) Изволите.

Сви у глас- Хвала! (наздрављају) Живели!

ПЕТАР- Позвани гости ће бити наши пријатељи и најближа родбина.

АНЂЕЛА – О менију одлучићемо Реља и ја.

ПЕТАР – Избор бенда ће бити Ђурђина и моја одлука.

АНЂЕЛА – Декорацију и торту  смо већ изабрали, радиће „Пољубац“ из Београда

ПЕТАР- Има још пар детаља о којима ћемо одлучити ових дана.

СВИ РОДИТЕЉИ- ( климају главом) Слажемо се.


СВАДБА НЕКАДА  

Радња се одвија у кући Живадинкиног оца.

Лица: млада Живадинка, младожења Милентије, младин отац, младина мајка, младин деда, младина баба, младожењин отац, младожењина мајка, младожењин деда, младожењина баба.

(Радња се дешава у младиној кући. Сви седе за столом. Живадинка и Милентије стоје удаљени једно од другог са супротних стана стола и ћутке се гледају испод ока. Живадинкин отац сипа свима пиће.)

Младин отац: Е, да чујемо зашта сте ви дошли?

Младожењин отац: Па ете... ми имамо момка, ви имате девојку...

Младин отац: Па сте дошли да просите нашу Живадинку?!

Младожењин отац: Е јесте , пријатељу! За то смо дошли. Да просимо вашу Живадинку за нашега Милентија!

Младожењина мајка: Наш Милентије је много леп и добар, љуби га мајка!

Младожењин деда: А што има слику код куће! То се нисмо сетили да понесемо да ви покажемо.

Младожењина баба: А и школовали смо га! Он је шупу завршио!

Младожењин отац: Ћути, мамо! Није пријатељу, шупу. Завршио је Школу ученика у привреди! Сви то зову ШУП.

Младожењина мајка: Он зна да прави и мушке и женске фризуре. Па све младице у наше селу код њега метнуле трајну!

Младина мајка: Ма пријатељи, све је то лепо, али ни наша Живадинка није баш проста. Кад ви она умеси гурабије има прсте да поједете!

Младина баба: А што мене сашила кецељче!

Младин деда: Иде у шталу. Тимари краве и коње. Уме и да оре!

Младожењин отац: Види се, јака девојка! А шта дајете уз њу?!

Младин отац: А шта ви тражите?

Младожењина мајка: Спаваћу собу од куваног дрвета!

Младожењин деда: Телевизор у боју!

Младожењин отац: Нов трактор ал да буде црвен на радос!

Младожењина баба: Два клечана ћилима и једно буре ракије!

Младин отац: Е па кад је тако, онда ћемо ми да узмемо Милентија код нас у кућу и да то све остане у наше нове куће на два спрата!!!

(Настаје општа галама и вика за столом.)

Милентије: Је л ме оћеш, Живадинка?!

Живадинка: Оћу те, Милентије, животе мој!!!

( Они се хватају за руке и беже са сцене)

Аутори текста: учитељице Драгана Стојковић и Љубица Николић





недеља, 6. новембар 2022.

ПРАВИЛНИК о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника

  


На основу члана 151. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/20),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника

"Службени гласник РС", број 109 од 19. новембра 2021.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником утврђује се начин функционисања система сталног стручног усавршавања у оквиру професионалног развоја запослених на пословима образовања и васпитања у установама образовања и васпитања и друга питања од значаја за развој система сталног стручног усавршавања.

Члан 2.

Професионални развој је сложен процес који подразумева стално преиспитивање и развијање компетенција запослених на пословима образовања и васпитања ради квалитетнијег обављања посла и унапређивања развоја деце/ученика/полазника и нивоа њихових постигнућа.

Обавезни део професионалног развоја је стручно усавршавање, које се остварује кроз различите активности дефинисане овим правилником.

Саставни део професионалног развоја јесте и развој каријере напредовањем у одређено звање.

Члан 3.

Стручно усавршавање запослених на пословима образовања и васпитања установа планира у складу са потребама и приоритетима образовања и васпитања и приоритетним областима које утврђује министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар).

Потребе и приоритете стручног усавршавања установа планира на основу личних планова стручног усавршавања запослених на пословима образовања и васпитања, развојног плана установе, резултата самовредновања и вредновања квалитета рада установе, извештаја о остварености стандарда постигнућа и других показатеља квалитета образовно-васпитног рада.

Лични план стручног усавршавања запосленог на пословима образовања и васпитања сачињава се на основу самовредновања нивоа развијености свих компетенција за професију наставника, васпитача и стручног сарадника, односно компетенција директора (у даљем тексту: компетенције) и података из стручно-педагошког надзора и спољашњег вредновања.

Члан 4.

Стално стручно усавршавање остварује се активностима:

1) које предузима установа у оквиру својих развојних активности;

2) савладавањем одобрених програма стручног усавршавања, у складу са овим правилником;

3) учешћем на одобреним стручним скуповима, у складу са овим правилником;

4) које предузима министарство надлежно за послове образовања (у даљем тексту: Министарство), Завод за унапређивање образовања и васпитања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Педагошки завод Војводине, центри за стручно усавршавање;

5) које се организују у оквиру пројеката и програма васпитања и образовања на међународном нивоу и кроз пројекте мобилности;

6) које предузима установа, а односе се на развијање партнерства са другим установама и развој праксе хоризонталног учења;

7) које предузима запослени на пословима образовања и васпитања у складу са личним планом стручног усавршавања, а нису обухваћене тач. 1)–6) овог члана;

8) које остварују високошколске установе на основу програма у оквиру целоживотног учења.

Члан 5.

Стручно усавршавање из члана 4. овог правилника јесте обавезна активност запослених на пословима образовања и васпитања утврђена педагошком нормом, у оквиру 40-часовне радне недеље.

Програме стручног усавршавања и стручне скупове из члана 4. тач. 2)–4) надлежни орган или организација одобрава по утврђеној процедури.

За стручно усавршавање из члана 4. овог правилника запослени има право на одсуство из установе у трајању од три радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаја стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника, васпитача и стручног сарадника ради стручног усавршавања планира педагошки колегијум, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон). Одсуство запосленог из овог става сматра се плаћеним одсуством у складу са посебним колективним уговором.

II. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ У УСТАНОВИ

Члан 6.

Стално стручно усавршавање у установи остварује се:

1) извођењем угледних часова, демонстрирањем поступака, метода и техника учења и других наставних, односно васпитних активности;

2) излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе, са обавезном анализом и дискусијом;

3) приказом стручне књиге, приручника, дидактичког материјала, стручног чланка, истраживања, студијског путовања и стручне посете са обавезном анализом и дискусијом;

4) учешћем у: истраживањима, пројектима образовно-васпитног карактера у установи, пројектима мобилности, програмима од националног значаја у установи, стручним и студијским путовањима и посетама, међународним програмима, скуповима и мрежама, заједницама професионалног учења, програму огледа, раду модел центра;

5) остваривањем активности у школи вежбаоници;

6) остваривањем активности у оквиру приправничке, односно менторске праксе;

7) активностима које се односе на развијање партнерства са другим установама и развој праксе хоризонталног учења.

III. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ВАН УСТАНОВЕ

Члан 7.

Облици стручног усавршавања су:

1) програм стручног усавршавања који се остварује извођењем обуке;

2) стручни скупови, и то:

(1) конгрес, сабор;

(2) сусрети, дани;

(3) конференција;

(4) саветовање;

(5) симпозијум;

(6) округли сто;

(7) трибина;

(8) летња и зимска школа.

Облици стручног усавршавања из става 1. овог члана могу бити организовани као домаћи и међународни.

1. Програми стручног усавршавања

Члан 8.

Програм стручног усавршавања из члана 4. став 1. тачка 2) овог правилника, у складу са Законом, одобрава Завод за унапређивање образовања и васпитања (у даљем тексту: Завод) на основу конкурса и објављује на својој интернет страници, а Педагошки завод Војводине (у даљем тексту: Педагошки завод) одобрава програме који се изводе на језицима националних мањина на којима се остварује образовно-васпитни рад у Аутономној покрајини Војводини и објављује их на својој интернет страници.

Програм обуке који својим садржајем, циљевима и исходима доприноси системском развоју и унапређивању образовно-васпитног рада и не подлеже конкурсу је програм од јавног интереса.

Програми који су настали из међународних обавеза стављају се на листу програма које доноси министар.

Реализатор програма од јавног интереса може бити и лице запослено у Министарству, Заводу, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Педагошком заводу и центру за стручно усавршавање, уз претходно прибављену сагласност министра, односно директора завода или центра.

Државни орган, Завод, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Педагошки завод не могу учествовати на конкурсу за одобравање програма стручног усавршавања из става 1. овог члана.

Завод, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Педагошки завод могу бити аутори, организатори и реализатори програма стручног усавршавања из става 1. овог члана искључиво у областима из делокруга своје надлежности уколико је то предвиђено годишњим програмом рада и уз претходну сагласност министра за планирани број обука, обухват учесника и реализатора. Програме стручног усавршавања из овог става заводи објављују на својој интернет страници.

Реализатор програма обуке из става 1. овог члана може да буде лице запослено у државном органу, Заводу и Педагошком заводу уз сагласност министра, односно директора.

Елементи програма обука из овог члана су: назив програма, циљ програма, приоритетна област на коју се програм односи, компетенције које програм развија, садржај, очекивани исходи обуке, кратак приказ резултата анализе потреба за стручним усавршавањем на које ова обука одговара, резултати истраживања која указују да предложени програм обуке води ка постизању очекиваних исхода обуке, облици рада, циљне групе, трајање програма и временски распоред активности, начин провере развијених знања и вештина на обуци, очекивани ефекти примене програма у пракси, начин праћења ефеката програма, предвиђени начин пружања подршке полазницима обуке у примени стечених знања и вештина у пракси, назив и референце организатора програма, референце аутора програма у вези са темом обуке и референце реализатора програма у вези са темом обуке и вештинама и искуством у извођењу обука.

Члан 9.

Програм стручног усавршавања (у даљем тексту: Програм) остварује се кроз непосредан рад или на даљину путем интернета.

Програм који се остварује кроз непосредан рад може да траје најкраће осам, а најдуже 24 сата. Изузетно, програм обуке од јавног интереса може да траје и дуже. Обука може да траје најдуже осам сати дневно.

Највећи број учесника по групи је 30 и за сваку групу се ангажују најмање два реализатора. За групе до 15 учесника може да се ангажује један реализатор.

Програм који се остварује на даљину путем интернета може да траје од две до пет недеља, са максималним оптерећењем од осам сати недељно, у укупном трајању од осам до 40 сати. Ови програми, у оквиру 40 сати, могу да имају и део који се остварује непосредно. Уколико постоји део програма који се остварује непосредно, изводи се по правилу у групама до 30 учесника.

Организатор програма који се остварује на даљину дужан је да на сваких 45 учесника обезбеди једног реализатора.

Програме одобрене за непосредно извођење, у изузетним околностима Завод може да одобри за реализацију на даљину путем интернета – уколико се не мењају циљеви, очекивани исходи, садржаји, активности, реализатори и трајање, а постоје технички услови који то омогућују (одн. преко Zoomа, Skypa, MS Teamsa и сл.).

Једно лице може да буде реализатор за највише пет одобрених програма.

Члан 10.

Завод расписује конкурс за одобравање програма обуке из члана 7. став 1. овог правилника сваке треће године и одобрава их на период од три радне, односно школске године.

Kонкурс се објављује у јавном гласилу „Просветни преглед” и на интернет страници Завода и траје најдуже месец дана.

Право учешћа на конкурсу из става 1. овог члана имају правна лица која су регистрована за делатност у области образовања и васпитања.

Право учешћа на конкурсу из става 1. овог члана за програм обуке стручних сарадника и наставника стручних предмета у средњим стручним школама могу да организују и привредна друштва и установе чија је делатност предмет стручног усавршавања.

Члан 11.

У пријави на конкурс доставља се програм стручног усавршавања у коме се, осим елемената из члана 8. став 8. овог правилника, наводе и:

1) назив и референце организатора програма;

2) адреса, број телефона и адреса електронске поште особе за контакт;

3) уколико је програм претходно био одобрен и реализован: број одржаних обука и учесника, резултате реализације обуке на основу евалуације учесника, начине на које је праћено како су учесници обука примењивали стечена знања и вештине у пракси, пример који најбоље илуструје остваривање планираних ефеката програма у пракси, податке о установи у којој је планирани ефекат видљив и о аутору примера, и измене у програму на основу евалуације реализације обуке и праћења досадашње примене у пракси, уколико их је било, и разлог за измену;

4) ниво или модул ако је програм конципиран по нивоима или модуларни;

5) потребна предзнања полазника за успешно остваривање циљева програма вишег нивоа од основног или програма који се реализује на даљину путем интернета;

5) техничку опрему предвиђену за реализацију програма и материјал за учеснике;

6) начин праћења активности учесника у онлајн окружењу и начин на који се обезбеђује приступност параметрима ради праћења реализације наведених активности и садржаја програма стручној особи из Завода у току трајања обуке и после ње, уколико се обука реализује на даљину путем интернета;

7) доказ о уплати средстава за рад комисије за одобравање програма;

8) цена по учеснику и спецификација цене.

Члан 12.

Kомисију за припрему предлога за одобравање програма стручног усавршавања образује директор Завода, односно Педагошког завода, уз претходно прибављену сагласност министра.

Избор комисије из става 1. овог члана врши се на основу јавног позива, односно на позив Завода, односно Педагошког завода.

Састав и начин рада комисије из става 1. овог члана уређује се општим актом Завода, односно Педагошког завода.

Чланови комисије из става 1. овог члана морају да имају одговарајуће високо образовање, најмање десет година радног искуства у области образовање и васпитања, и не могу бити аутори и реализатори програма обука из члана 7. став 1. овог правилника.

Директор Завода, односно Педагошког завода одобрава програме обука на предлог комисије из става 1. овог члана.

Ако на расписани конкурс не буду пријављени програми за одређену област или пријављени програми не буду одобрени, Завод може на захтев Министарства, односно самостално, да распише додатни конкурс за пријаву програма за одређену област.

Ако се ни на основу расписаног конкурса из става 6. овог члана, не одобри одговарајући програм, Министарство може да наложи Заводу, односно Педагошком заводу да изради одговарајући програм стручног усавршавања.

Одобрени програми из ст. 5. и 7. овог члана, објављују се у каталогу на интернет страници Завода, најкасније шест месеци од последњег дана конкурса из члана 10. става 2. овог правилника.

Листа програма које одобрава министар објављује се на интернет страници Министарства и Завода.

Члан 13.

Организатор програма електронским путем доставља Заводу најаву обуке, најкасније 10 дана пре њеног извођења.

Организатор програма по завршетку обуке издаје учесницима уверење о савладаном програму обуке.

Уверење о савладаном програму обуке садржи податке о:

1) учеснику (име и презиме, датум и место рођења, установа у којој је запослен, односно податак да учесник није у радном односу);

2) организатору;

3) називу обуке;

4) каталошком броју и школској години на коју се каталог односи, односно број решења министра;

5) компетенцијама;

6) приоритетној области;

7) трајању обуке и броју бодова.

Уверење из става 2. овог члана обавезно садржи потпис реализатора програма, печат и потпис овлашћеног лица организатора.

За тачност и истинитост података одговара организатор.

Организатор програма је дужан да остварује обуке под условима и на начин под којим је програм одобрен и да Заводу у року од 30 дана електронским путем достави извештај о оствареној обуци са овереним списком учесника у форми коју утврди Завод.

2. Стручни скупови

Члан 14.

Стручне скупове из члана 7. став 1. тачка 2) овог правилника могу да организују правна лица која су регистрована за делатност у области образовања и васпитања.

Стручна усавршавања стручних сарадника и наставника стручних предмета у средњим стручним школама могу да организују и привредна друштва и установе чија је делатност предмет стручног усавршавања.

Организатор стручног скупа по завршетку стручног скупа издаје учесницима уверење о учешћу на стручном скупу.

Уверење из става 2. овог члана садржи податке о:

1) учеснику (име и презиме, датум и место рођења, установа у којој је запослен, односно податак да учесник није у радном односу);

2) организатору;

3) називу стручног скупа;

4) број решења о одобравању стручног скупа;

5) трајању стручног скупа и броју бодова;

6) датуму и месту одржавања стручног скупа.

Уверење из става 2. овог члана обавезно садржи потпис овлашћеног лица организатора.

Стручни скуп је признат облик стручног усавршавања ако је одобрен од стране Завода, односно Педагошког завода уколико се скуп изводи на језику националних мањина на којима се остварује образовно-васпитни рад у Аутономној покрајини Војводини.

Министарство, односно покрајински орган управе надлежан за послове образовања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Завод и Педагошки завод организују стручне скупове без одобравања.

Организатор стручног скупа из става 1. овог члана електронским путем пријављује Заводу одржавање стручног скупа најкасније 60 дана пре његовог почетка.

Стручни скуп се одобрава за период од једне године. Завод на захтев организатора може да дâ сагласност да се одобрени стручни скуп реализује више пута у току једне године.

Уз пријаву организатор стручног скупа доставља:

1) назив скупа;

2) циљ скупа;

3) теме скупа и оквирне програмске садржаје као и приоритетне области стручног усавршавања којима припада скуп по својој тематици;

4) оквирни план рада;

5) циљну групу;

6) датум одржавања;

7) имена стручних лица која чине програмски одбор стручног скупа, њихове референце и референце реализатора стручног скупа;

8) доказ о уплати средстава за рад комисије за оцењивање стручног скупа.

Стручни скупови као одобрени облик стручног усавршавања, укључујући и оне које је одобрио Педагошки завод, објављују се на интернет страници Завода, најкасније 30 дана пре одржавања стручног скупа.

Организатор је дужан да стручни скуп, као одобрени облик стручног усавршавања, одржи према објављеним условима у складу са овим правилником и да у року од 30 дана, у електронском облику, достави Заводу извештај о одржаном стручном скупу са списком учесника у складу са процедуром коју уређује Завод.

Стручни скупови одобрени за непосредно извођење изузетно могу да се реализују на даљину путем интернета уколико се не мењају циљ скупа, теме, оквирни план рада, реализатори и трајање, а постоје технички услови који то омогућују (преко Zoomа, Skypа, MS Teamsa и сл.).

Члан 15.

Стручни скупови су:

1) конгрес, као организациони облик научног, односно стручног карактера, за најмање 200 учесника одређеног профила, који почиње пленарном седницом, а рад се одвија у групама на различите теме и завршава се закључцима и препорукама;

2) сабори, сусрети и дани, као традиционални организациони облици са више тема, за најмање 100 учесника одређеног профила, који почињу пленарним излагањима, а рад се одвија у мањим групама по појединачним темама;

3) конференција, као организациони облик са одређеном широм темом, за најмање 70 учесника, која почиње уводним пленарним излагањем, радом у мањим групама о подтемама и сумирањем и закључивањем у пленарном саставу;

4) трибина, као организациони облик са одређеном темом, намењена обавештавању учесника који након уводног излагања стручно расправљају о теми;

5) саветовање, као организациони облик у вези са темом поводом које је потребно донети неку врсту одлуке, кроз размену искустава, анализу и консултације;

6) симпозијум, као организациони облик који се састоји од више излагања о теми, а учесници је свеобухватно разматрају из различитих углова;

7) летње и зимске школе, као организациони облик усмерен на размену различитих искустава у подучавању и учењу и по правилу траје дуже од три дана;

8) округли сто, као организациони облик који почиње кратким уводом у тему и развија се у свеобухватну расправу учесника у разради дате теме и давање могућих начина решавања проблема.

Облици рада на конференцији, конгресу, сабору, сусретима и данима су: пленарна излагања, секција, постер презентација, округли сто, трибина.

Kонференција/конгрес са истим темама, трајањем и реализаторима може се организовати само једанпут.

Програмски одбор конференције, конгреса, сабора, сусрета и дана у саставу треба да има стручна/научна лица из одговарајуће научне и/или стручне области са објављиваним радовима из стручне/научне области којој је скуп посвећен. Програмски одбор утврђује програм рада, одређује рецензенте и избор радова и стара се о угледу скупа у научној/стручној јавности.

Број излагача/реализатора стручног/научног скупа, односно на њему поднетих саопштења не може бити мањи од пет.

IV. ПРАЋЕЊЕ ОСТВАРИВАЊА СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ НА ПОСЛОВИМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Члан 16.

Запослени на пословима образовања и васпитања у поступку самовредновања и планирања свог стручног усавршавања и професионалног развоја примењује стандарде компетенција.

Запослени на пословима образовања и васпитања систематично прати, анализира и вреднује свој образовно-васпитни рад, развој компетенција, своје напредовање и професионални развој и чува у одређеном облику податке о својој професионалној пракси (нпр. примере примене наученог током стручног усавршавања, лични план стручног усавршавања, извештаје о стручном усавршавању, уверења о учешћу у програмима стручног усавршавања, стручним скуповима, лична запажања, примере из праксе коришћене у оквиру заједнице професионалног учења са колегама у/ван установе и др., у даљем тексту: портфолио).

Наставник, васпитач и стручни сарадник на захтев директора, стручног сарадника, просветног саветника и саветника – спољног сарадника, даје на увид свој портфолио професионалног развоја, а директор на захтев просветног саветника и саветника – спољног сарадника.

Члан 17.

Предшколска установа, основна и средња школа, школа са домом ученика и дом ученика:

1) прате остваривање плана свих облика стручног усавршавања запослених на пословима образовања и васпитања;

2) воде евиденцију о стручном усавршавању и професионалном развоју запослених на пословима образовања и васпитања;

3) вреднују примену наученог у оквиру стручног усавршавања у раду и допринос стручног усавршавања развоју и постигнућима деце и ученика;

4) анализирају резултате самовредновања, стручно-педагошког надзора и спољашњег вредновања рада установе;

5) предузимају мере за унапређивање компетенција запослених на пословима образовања и васпитања према утврђеним потребама;

6) упућују на стручно усавршавање запослене на пословима образовања и васпитања и предузимају мере за унапређивање њихових компетенција.

Евиденцију о стручном усавршавању и професионалном развоју чува установа у досијеу запослених на пословима образовања и васпитања.

Члан 18.

Завод:

1) анализира одобрене програме на основу доприноса компетенцијама које развијају;

2) предлаже предузимање мера и активности за унапређивање система сталног стручног усавршавања;

3) прати остваривање програма и стручних скупова у складу са овим правилником, кроз вредновање програма и скупова од стране учесника, извештаја организатора обука о изведеним обукама, као и непосредним праћењем и вредновањем програма и стручних скупова.

Завод, односно Педагошки завод у сарадњи са школском управом и центром за стручно усавршавање прати и анализира остваривање одобрених програма и других облика стручног усавршавања.

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања пружа подршку установи у вредновању резултата и ефеката одобрених програма и других облика стручног усавршавања. На захтев министра, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања спроводи истраживање о ефектима програма од јавног интереса.

Завод, Педагошки завод и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања предлажу Министарству мере и активности за унапређивање система сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника.

Члан 19.

Завод решењем одузима организатору програма одобрење за остваривање програма, уколико се утврди да у току остваривања не испуњава један од следећих услова:

1) не остварује стручно усавршавање под условима под којим је програм одобрен;

2) не испуњава обавезе према Заводу из члана 13. став 1. овог правилника;

3) нису остварени прописани стандарди на основу којих је програм одобрен, што је утврђено непосредним праћењем и вредновањем.

Члан 20.

Завод води базу података о одобреним и оствареним облицима стручног усавршавања запослених на пословима образовања и васпитања.

V. ОБАВЕЗНО СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ПОСЛОВИМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Члан 21.

План стручног усавршавања запослених на пословима образовања и васпитања је саставни део годишњег плана рада установе и усклађен је са развојним планом установе и резултатима самовредновања и спољашњег вредновања установе.

Васпитно-образовно, наставничко, односно педагошко веће у јуну месецу разматра извештај директора о стручном усавршавању запослених на пословима образовања и васпитања са анализом резултата примене стечених знања и вештина.

Извештај са анализом из става 2. овог члана саставни је део годишњег извештаја о раду установе и доставља се на усвајање органу управљања, а по потреби и органу јединице локалне самоуправе и Министарству.

Педагошки колегијум установе одређује свог члана који прати остваривање плана стручног усавршавања установе и о томе два пута годишње извештава директора.

Члан 22.

Запослени на пословима образовања и васпитања има право и дужност да сваке школске године учествује у остваривању различитих облика стручног усавршавања у установи, и то да:

1) прикаже: облик стручног усавршавања који је похађао, а који је у вези са пословима наставника, васпитача и стручног сарадника; примену наученог са стручног усавршавања; резултате примене наученог на стручном усавршавању; анализу утицаја стручног усавршавања на развој детета и ученика; стручну књигу, приручник, стручни чланак, дидактички материјал; резултате обављеног истраживања, студијско путовање, стручну посету и слично;

2) изведе угледни час, демонстрира поступке, методе и технике учења и друге наставне, односно васпитне активности;

3) присуствује активностима из става 1. тач. 1) и 2) овог члана и учествује у њиховој анализи;

4) учествује у: истраживањима, пројектима образовно-васпитног карактера у установи, пројектима мобилности, програмима од националног значаја у установи, стручним и студијским путовањима и посетама, међународним програмима, скуповима и мрежама, програму огледа, раду модел центра;

5) оствари активности у школи вежбаоници;

6) оствари активности у оквиру приправничке, односно менторске праксе;

7) оствари активности које се односе на развијање партнерства са другим установама и развој праксе хоризонталног учења.

Члан 23.

У оквиру пуног радног времена запослени на пословима образовања и васпитања има право и дужност да сваке школске године:

1) оствари најмање 44 сата стручног усавршавања које предузима установа из члана 6. став 1. овог правилника;

2) похађа најмање један програм стручног усавршавања који доноси министар или одобрени програм из Kаталога програма стручног усавршавања из члана 4. став 1. тач. 2) и 4) овог правилника, за које, када су организовани радним даном, у складу са Законом и посебним колективним уговором, има право на плаћено одсуство;

3) учествује на најмање једном одобреном стручном скупу из члана 4. став 1. тачка 3) овог правилника.

Сат похађања програма стручног усавршавања има вредност бода.

Међународни скуп који се организује у Републици Србији, а није на листи стручних скупова од јавног интереса, одобрава Завод у складу са прописаном процедуром.

VI. УСЛОВИ И ПОСТУПАK НАПРЕДОВАЊА И СТИЦАЊА ЗВАЊА

Члан 24.

Наставник, васпитач и стручни сарадник може током рада и професионалног развоја да напредује стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник, под условима и по поступку утврђеним овим правилником.

Звања из става 1. овог члана стичу се поступно.

У установи звања из става 1. овог члана може да стекне до 25% од укупног броја запослених наставника, васпитача и стручних сарадника, и то: звање педагошког саветника до 15%, самосталног педагошког саветника – до 5%, вишег педагошког саветника – до 3% и високог педагошког саветника – до 2%.

Ако постоји потреба за избор у звања већег броја наставника, васпитача и стручних сарадника од броја из става 3. овог члана, избор у установи може да се изврши након добијене сагласности Министарства да су за то обезбеђена средства у буџету.

1. Услови за стицање звања

Члан 25.

Звање педагошког саветника може да стекне наставник, васпитач и стручни сарадник који, осим дозволе за рад наставника васпитача и стручног сарадника (у даљем тексту: лиценца):

1) има најмање осам година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи;

2) показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду, а стручни сарадник у школи, дому ученика и школи са домом – висок степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање и услове рада;

3) истиче се у свим активностима стручног усавршавања које организује установа;

4) иницира га и учествује у подизању квалитета образовно-васпитног рада;

5) зна страни језик: енглески, руски, француски, немачки, шпански или италијански језик (у даљем тексту: страни језик) на нивоу А2 Заједничког европског језичког оквира;

6) користи рачунар у раду.

Kоришћење рачунара у раду, у смислу овог правилника подразумева употребу једног од програма за обраду текста, за табеларна израчунавања, за израду презентација и коришћење интернета у функцији образовно-васпитног рада.

Члан 26.

Звање самосталног педагошког саветника може да стекне наставник, васпитач и стручни сарадник који, осим лиценце:

1) има најмање десет година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи и најмање две године рада у звању педагошког саветника;

2) показује висок степен компетентности у образовно-васпитном раду, а стручни сарадник у школи, дому ученика и школи са домом – висок степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање и услове рада;

3) иницира га и учествује у подизању квалитета образовно-васпитног рада;

4) савлада програм за ментора приправнику од 70 бодова или одобрене програме којима стиче компетенције за обучавање других наставника, васпитача и стручних сарадника, од најмање 70 бодова;

5) зна страни језик на нивоу А2 Заједничког европског језичког оквира;

6) користи рачунар у раду.

Члан 27.

Звање вишег педагошког саветника може да стекне наставник, васпитач и стручни сарадник који, осим лиценце:

1) има најмање 12 година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи и најмање две године рада у звању самосталног педагошког саветника;

2) показује натпросечан степен компетентности у образовно-васпитном раду, а стручни сарадник у школи, дому ученика и школи са домом – натпросечан степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање и услове рада;

3) иницира га и учествује у подизању квалитета образовно-васпитног рада;

4) оствари различите одобрене програме извођењем обуке у трајању од најмање 100 сати у својству реализатора програма или предавача;

5) зна страни језик на нивоу Б1 Заједничког европског језичког оквира;

6) користи рачунар у раду.

Члан 28.

Звање високог педагошког саветника може да стекне наставник, васпитач и стручни сарадник који, осим лиценце:

1) има најмање 15 година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада и најмање три године рада у звању вишег педагошког саветника;

2) оствари различите одобрене програме извођењем обуке у трајању од преко 120 сати у својству реализатора програма или предавача;

3) постиже натпросечан степен компетентности у образовно-васпитном раду, а стручни сарадник у школи, дому ученика и школи са домом – натпросечан степен остварености образовно-васпитних циљева у односу на почетно стање и услове рада;

4) иницира га и учествује у подизању квалитета образовно-васпитног рада;

5) аутор је или коаутор одобреног програма који се остварује;

6) зна један страни језик на нивоу А2, а други на нивоу Б1 Заједничког европског језичког оквира;

7) користи рачунар у раду;

8) креира и остварује истраживачке активности од значаја за образовно-васпитни рад.

Члан 29.

Мерила за вредновање услова за стицање звања из члана 25. став 1. тач. 2) и 4), члана 26. тач. 2) и 3) члана 27. тач. 2) и 3) и члана 28. тач. 3) и 4), одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део (ПРИЛОГ 1).

2. Поступак стицања звања

Члан 30.

Поступак за стицање одговарајућег звања покреће наставник, васпитач и стручни сарадник подношењем захтева установи најкасније четири месеца пре краја другог полугодишта текуће школске године.

Наставник, васпитач и стручни сарадник подноси доказе о испуњености услова за стицање звања, са самопроценом степена остварености образовно-васпитних циљева, према степену стечених компетенција и самопроценом иницирања и учествовања у подизању квалитета образовно-васпитног рада.

Члан 31.

Директор установе у року од осам дана од дана пријема захтева доставља захтев и доказе из члана 30. овог правилника, и то за:

1) наставника – стручном већу за разредну наставу или за област предмета;

2) васпитача – стручном активу;

3) стручног сарадника у школи – педагошком колегијуму;

4) стручног сарадника у предшколској установи и школи са домом ученика – стручном активу.

Стручни орган установе из става 1. овог члана дужан је да у року од 30 дана од дана достављања захтева дâ мишљење директору установе.

Ако је мишљење стручног органа из става 1. овог члана позитивно, директор доставља захтев наставника, васпитача и стручног сарадника на мишљење наставничком, васпитно-образовном, односно педагошком већу.

У случају да је мишљење стручног органа негативно, директор доноси решење о одбијању захтева и обавештава подносиоца захтева о садржају добијеног мишљења, у року од 15 дана.

Подносилац захтева има право приговора на решење о одбијању захтева органу управљања установе, у року од осам дана од дана пријема решења.

Члан 32.

Надлежно веће и савет родитеља дужни су да у року од 15 дана од дана достављања захтева дају мишљења директору установе.

Ако надлежно веће не да мишљење у року из става 1. овог члана, сматра се да је мишљење позитивно.

Kада су мишљења из члана 31. и става 1. овог члана правилника позитивна, директор доставља предлог за избор у звање са захтевом и доказима просветном саветнику, у року од 15 дана.

Ако је надлежно веће дало негативно мишљење, директор одбија захтев и обавештава подносиоца захтева о садржају добијених мишљења, у року од 15 дана.

Подносилац захтева има право приговора на решење о одбијању захтева органу управљања установе, у року од осам дана од дана пријема решења.

Члан 33.

Просветни саветник је дужан да достави мишљење директору установе у року од 90 дана од дана достављања захтева.

Ако просветни саветник не може да дâ мишљење у року из става 1. овог члана, дужан је да обавести директора о новом року, који не може бити дужи од 30 дана.

Просветни саветник обавља стручно-педагошки надзор над радом наставника, васпитача и стручног сарадника два пута у трајању од по једног радног дана, без обавезе најављивања.

Предмет стручно-педагошког надзора су компетенције и степен иницирања и учествовања у подизању квалитета образовно-васпитног рада наставника, васпитача и стручног сарадника у току остваривања свих облика образовно-васпитног рада.

У току стручно-педагошког надзора наставника просветни саветник може да проверава и успех ученика ради утврђивања постигнућа ученика у односу на стандард постигнућа, односно национални просек на испитивањима знања ученика.

Просветни саветник може, ради стицања потпунијег увида у рад наставника, васпитача и стручног сарадника, да спроведе анонимну анкету или интервју са ученицима и запосленима у установи.

Kада је мишљење просветног саветника позитивно, директор доноси решење о стицању звања педагошког саветника и самосталног педагошког саветника, у року од 15 дана.

Ако је мишљење просветног саветника негативно, директор одбија захтев и обавештава подносиоца захтева о садржају добијених мишљења, у року од 15 дана.

Подносилац захтева има право приговора на решење о одбијању захтева органу управљања установе, у року од осам дана од дана пријема решења.

Члан 34.

Ако је мишљење просветног саветника у поступку стицања звања вишег педагошког саветника или високог педагошког саветника позитивно, директор установе доставља Заводу, односно Педагошком заводу захтев за давање мишљења о предлогу за избор у звање, у року од 15 дана.

Завод, односно Педагошки завод је дужан да у року од 30 дана од дана достављања захтева из става 1. овог члана, достави мишљење директору установе.

Ако Завод, односно Педагошки завод не може да дâ мишљење у року из става 1. овог члана, дужан је да обавести директора о новом року, који не може да буде дужи од 30 дана.

Kада је добијено мишљење Завода, односно Педагошког завода позитивно, директор доноси решење о стицању звања вишег педагошког саветника или високог педагошког саветника, у року од 15 дана.

Ако је мишљење Завода негативно, директор доноси решење о одбијању захтева и обавештава подносиоца захтева о садржају добијеног мишљења, у року од 15 дана.

Подносилац захтева има право приговора на решење о одбијању захтева органу управљања установе, у року од осам дана од дана пријема решења.

3. Рад у звању

Члан 35.

Структуру и распоред обавеза и активности које могу да обављају наставници, васпитачи и стручни сарадници изабрани у звања прописана овим правилником у оквиру 40-часовне недеље, врши директор.

Приликом расподеле обавеза и активности директор треба, осим потреба установе, да уважава компетенције, склоности, интересовања наставника, васпитача и стручног сарадника изабраног у звање, као и потребе јединице локалне самоуправе, Завода и Министарства.

Активности из чл. 36–39. овог правилника директор распоређује годишње и недељно, у складу са прописом којим се уређује норма других облика рада наставника, васпитача и стручног сарадника у установи.

Члан 36.

Наставник, васпитач и стручни сарадник у звању педагошког саветника може у установи да обавља поједине активности, и то да:

1) пружа стручну помоћ колегама који након самовредновања или спољашњег вредновања имају потребу за стручном помоћи, који имају недоумице, дилеме у раду, када деца и ученици не напредују у складу са потенцијалима и имају низак ниво постигнућа;

2) активно учествује у раду тима који припрема школски програм, индивидуални образовни план, програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и др.;

3) учествује у изради развојног плана, годишњег плана рада и плана стручног усавршавања установе;

4) води тим за остваривање угледних часова и активности;

5) учествује у анализирању резултата самовредновања и предлагању мера за побољшање рада установе;

6) покреће иницијативе у сарадњи са родитељима, колегама и јединицом локалне самоуправе за унапређивање друштвене улоге установе;

7) прати напредовање деце, ученика и одраслих примењујући различите методе и технике;

8) учествује у праћењу развоја компетенција за професију наставника, васпитача и стручних сарадника у установи.

Члан 37.

Наставник, васпитач и стручни сарадник у звању самосталног педагошког саветника може да обавља поједине активности, и то да:

1) планира и остварује програм менторства у установи;

2) ради са приправницима и стажистима у својству ментора у својој установи, а може и у другој, уз сагласност директора;

3) ради са студентима који су на пракси у установи;

4) координира рад тима за приказивање примера добре праксе и иновација у образовно-васпитном раду;

5) учествује у праћењу развоја компетенција наставника, васпитача и стручних сарадника у односу на постигнућа деце и ученика у оквиру јединице локалне самоуправе или за више установа независно од територијалног распореда;

6) учествује у планирању и остваривању различитих облика стручног усавршавања у установама у оквиру јединице локалне самоуправе или за више установа независно од територијалног распореда.

Члан 38.

Наставник, васпитач и стручни сарадник у звању вишег педагошког саветника може да обавља поједине активности, и то да:

1) сарађује са школском управом, центром за стручно усавршавање на планирању и остваривању различитих облика стручног усавршавања, унапређивања образовно-васпитног рада и квалитета рада установе;

2) учествује у праћењу нивоа развоја и постигнућа деце и ученика у установама у оквиру школске управе;

3) води акциона истраживања или друга истраживања у области образовања и васпитања, анализе ученичких постигнућа и слично;

4) на основу анализе стања предлаже теме за пројекте и програме за установе и запослене у оквиру школске управе;

5) ради у различитим тимовима и радним групама Завода, Педагошког завода, Завода за вредновања квалитета образовања и васпитања и Министарства.

Члан 39.

Наставник, васпитач и стручни сарадник у звању високог педагошког саветника може да обавља поједине активности, и то да:

1) учествује у обучавању извођача и реализатора програма;

2) води истраживање у области образовања и васпитања од регионалног или националног значаја;

3) даје саветодавну подршку Министарству по питањима развоја образовања.

4. Стицање звања под посебним условима

Члан 40.

Наставник, васпитач и стручни сарадник који на дан ступања на снагу овог правилника испуњава услове из чл. 25–28. овог правилника, а има најмање 20 година радног искуства у области образовања и васпитања, може да стекне више звање, иако у претходном звању није провео најмање две, односно три године.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 41.

Наставнику, васпитачу и стручном сараднику стручно усавршавање које је остварио до дана ступања на снагу овог правилника признаје се у складу са одредбама раније важећег прописа, а стечени бодови урачунавају се у број бодова прописан овим правилником.

Поступак за стицање звања започет по пропису који је важио до ступања на снагу овог правилника окончава се по пропису који је важио до ступања на снагу овог правилника.

Члан 42.

Даном ступања на снагу овог правилника, престаје да важи Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Службени гласник РС”, бр. 81/17 и 48/18).

Члан 43.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-189/2021-04

У Београду, 15. новембра 2021. године

Министар,

Бранко Ружић, с.р.