СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
Сматра се да постоји око 250 стилских фигура. У школској пракси се
најчешће помиње око 30 најфреквентнијих.
АНАФОРА је понављање
једне или више речи на почетку стихова или строфа.
ЕПИФОРА је понављање
једне или групе речи на крају стихова или строфа.
СИМПЛОХА је спој анафоре
и епифоре.
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА је давање људских особина неживим
стварима, биљкама, животињама и различитим појавама.
МЕТАФОРА је преношење значења речи.Настаје
када се једној ствари надене име које припада другој ствари, при чему се пренос
врши по аналогији.
АЛЕГОРИЈА је проширена метафора. Алегорија се
развија у неколико реченица или у целом тексту, нпр. басни.
ЕПИТЕТ је реч или група речи која истиче
важну особину главног појма који ближе одређује.
ИНВЕРЗИЈА је одступање од уобичајеног реда речи
у реченици или стиху.
ПОРЕЂЕЊЕ је фигура којом се особина неког
појма објашњава, стилски истиче, афективно појачава довођењем у везу са другим
појмом.
ХИПЕРБОЛА је преувеличавање особина предмета и
појава.
ЛИТОТА је ублажавање особина предмета и
појава.
ГРАДАЦИЈА је низање слика, представа, појава,
радњи, мисли, осећања по значају, јачини – при чему интензитет постепено или
расте или опада.
ИРОНИЈА је фигура којом се речима даје
супротно значење од њиховог правог, дословног значења.
ПАРАДОКС је повезивање појмова који су у
нескладу, али нису чисте супротности, стога мисао на први поглед изгледа
противречна али је дубоко тачна и истинита.
ОКСИМОРОН је синтаксичко повезивање два или
више појмова супротног значења.
Љубица Николић
.jpg)
.jpg)
.jpg)
