Бројеви

                                                                      БРОЈЕВИ
Бројеви су променљива несамостална именска врста речи који означавају број или колико оног што означава појам уз који бројеви стоје. Бројеви се деле на три врсте.
1. ОСНОВНИ БРОЈЕВИ
Основни бројеви означавају колико има појмова које именица означава.
На пример:  два човека, три жене, седам ученика...
Основни бројеви један, два, три и четири се мењају по падежима и имају деклинацију. Бројеви од пет па надаље су непроменљиви. Осим стотина, хиљада, милион, милијарда које имају само функцију бројева, али су заправо именице.

2. РЕДНИ БРОЈЕВИ
Редни бројеви означавају у ком се реду налази појам који означава именица уз коју број стоји.
На пример: прво место, трећа награда, осми путник, шести спрат...

3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ
Збирни бројеви означавају збир појмова које именица означава. Најчешће се односе на именице које означавају млада бића.
На пример: четворо деце, двоје јагњади, десеторо прасади...

Слике за говорне вежбе

СЛИКЕ ЗА ГОВОРНЕ ВЕЖБЕ, БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА, РАЗЛИЧИТЕ СИТУАЦИЈЕ

Смањење административног посла у школама

       СТРУЧНО УПУТСТВО О НАЧИНУ ИЗРАДЕ ШКОЛСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Школска 2015/2016.година

Добродошлица

                                   Добро дошли на најлепшу адресу!

Календар за школску 2015/2016.годину

Дјевојка цара надмудрила - Народна приповетка

                                         Дјевојка цара надмудрила             

Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила. ,.А шћер твоја од кога се научила?" упита цар, а сиромах одговори: "Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина." Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: "Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке." Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: "Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: ""хај волови, помози Боже да роди варени боб."" Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад." Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: "Хај волови, помози Боже да роди варени боб." Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: "Сиромаше, како може родити варени боб?" А он му одговори: "Честати паре, као и из варенијех јаја излећи се пилад." Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: "Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу." Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: "На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује." Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: "Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље." Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече "Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море." Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: "Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?" Ђевојка одговори "Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж." Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их: "Погодите колико ваља моја брада?" Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: "Царева брада ваља колико три кише љетне." Цар се зачуди па рече: "Ђевојка је најбоље погодила." Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: "Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије." Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: "Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш." Царица му одговори: "Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи." Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: "Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала." Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: "Ко ме овђе донесе?" А царица му одговори: "Ја сам те донијела." Цар је упита: "За што си ти то од мене учинила? дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?" Онда му она извадивши ону карту рече: "Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем." Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.                                                                                                       Народна приповетка

За наставнике усмерене на постигнућа

                                        НАСТАВА ОРИЈЕНТИСАНА НА УЧЕЊЕ

Како да направите креде у боји

Обрадујте своју децу и направите им џамбо креде у боји. Видећете врло је једноставно. Мало воде, гипс и тонери и дечијој радости и игри никад краја.

                        

Шта доноси нови Закон о раду просветним радницима

            ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Боже правде

ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ
(1826 - 1900)

Јован Ђорђевић (13.11.1826., Сента - 09.04.1900., Београд) био је књижевник, оснивач Српског Народног Позоришта, аутор текста химне Краљевине Србије "Боже правде". Учио је гимназију у Сегедину, Новом саду и Темишвару, филозофију у Пешти, а 1845. уписао се на пештански медицински факултет. 1848. дефинитивно је прекинуо студије.
Ђорђевић је почео да пише стихове 1842. године.

БОЖЕ ПРАВДЕ

Боже правде, Ти што спасе
Од пропасти досад нас,
Чуј и одсад наше гласе
И од сад нам буди спас!

Моћном руком води, брани
Будућности српске брод,
 Боже спаси, Боже храни,
Српског Краља, српски род!

Сложи српску браћу драгу
На свак, дичан, славан рад:
Слога биће пораз врагу,
А најјачи српству град!

Нек на српства блчиста грани
Братске слоге златан плод,
Боже, спаси, Боже храни
Српског Краља, српски род!

Нек на српско ведро чело
Твог не падне гњева гром,
Благослови Србу село,
Поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани,
К победи му води ход,

Боже, спаси, Боже храни

Српског Краља, српски род!

 Из мрачног сину гроба,

Српске круне нови сјај,

Настало је ново доба,

Нову срећу, Боже, дај!

Краљевину српску брани,

Петвековне борбе плод,

Српског Краља, Боже, храни,

Моли Ти се српски род!

• Химну је компоновао даворин Јенко.

Просвета у држави Србији

ПРАВИЛНИК О КРИТЕРИЈУМИМА И СТАНДАРДИМА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ УСТАНОВЕ КОЈА ОБАВЉА ДЕЛАТНОСТ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Летњи распуст

                  Свим ученицима и постиоцима блога срећан летњи распуст!

Инклузија у пракси

Пронађи све речи МАМА и заокружи их розе бојом.
Пронађи све речи ТАТА и заокружи их плавом бојом.
Пронађи све речи НАНА и заокружи их жутом бојом.

Упис ученика у средњу школу

                    ПРАВИЛНИК О УПИСУ УЧЕНИКА У СРЕДЊУ ШКОЛУ

Дружимо се...

Инклузија у пракси

                  Пронађи све речи МАМА и заокружи их црвеном бојом.
                  Пронађи све речи ТАТА и заокружи их зеленом бојом.

Инклузивна пракса

                                        ЗБИРКА ПРИМЕРА ИНКЛУЗИВНЕ ПРАКСЕ

Како да направите оригами кутију од папира

Искористите ову јапанску вештину која се нарочито допада деци и направите нешто практично.

1. Исеците папир у облику квадрата жељених димензија. Савијте по ширини и дужини, као што је приказано у првом кораку.
2. Сваки од углова основе спојте са центром. Видите корак два на слици.
3. Савијте ивице подужини, односно ширини, као што је приказано у кораку три.
4. Затим растворите, али само два савијена угла, као у кораку број четири.
5. Сада поново савијте стране према центру.
6. Савијте странице као у кораку шест.
7.  Наставите са слагањем оригами кутије.
На исти начин можете направити и поклопац за кутију од папира, али водите рачуна о димензијама основе, која треба да буде за нијансу шира, односно дужа, као и у претходном
случају.

Читајте оригинални Сретењски устав

                                 УСТАВ КЊАЖЕВСТВА СЕРБИЈЕ из 1835.године