среда, 30. октобар 2013.

Народне умотворине

   ПОСЛОВИЦЕ               
Пословице су најкраће умотворине. У њима су исказани мудрост, поука, схватање живота. Има их о раду и лењости, правди, истини, мудрости, поштењу, љубави, слободи...
Њихов циљ је да поуче.
*Без муке нема науке.
*Во се веже за рогове, а човек за реч.
*Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
*Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
*Боље врабац у руци него голуб на грани.
*Чини добро - не кај се, чини зло -  надај се.
*Зло је ко не зна, а учити се не да.
*Ко другоме јаму копа сам у њу упада.
*Ко рано рани две среће граби.
*Умиљато јагње две мајке сиса.
*У радише свега бише, у штедише још и више.
*Немој па се не бој.
*Испеци па реци.
*Лепа реч гвоздена врата отвара.
*Од ината нема горег заната.
*Човек без слободе као риба без воде.

   ЗАГОНЕТКЕ
Загонетке су кратке умотворине. У њима се ликови, радње и догађаји приказују сликовито, али непотпуно - скривено. То треба да се открије оштроумношћу што није увек лако због игре речима и језичких скривалица. Свака загонетка има своју одгонетку.
*Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку)
*Највише зна, најмање говори? (Књига)
*Звоно, а не звони? (Висибаба)
*Црвен јарац по кошари скаче? (Језик)
*Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце)
*Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња)
*Ти га ја, ти га ти, ти га нећеш погодити? (Тигањ)
*Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак. Бога моли трчуљак да падне висуљак? (Свиња и жир)
*Нити га је било, нити ће га бити, а сад је? (Данашњи дан)


                                                                                                БРЗАЛИЦЕ 
Брзалице су језичке игре које служе за игру и разоноду. Подстичу на игру, на такмичење ко ће брже и више пута изговорити неку брзалицу, али без погрешке. То многима тешко полази за руком, јер су брзалице вешто састављене да се тешко изговарају.
*Миш уз пушку, миш низ пушку.
*На врх брда врба мрда.
*Јеси ли ти то ту, јеси ли то ту ти, јеси ли ту то ти?
*Петар Петру плете плот. Не плети, Петре Петру плот.
*Црн јарац црном трну врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.


                                                   БРОЈАЛИЦЕ
Бројалице су стиховно набрајање и ређање извесних, често нејасних, нонсенсних речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији ритмички чврстог реда са карактеристикама брзог темпа. Користе се као игра са децом и као међусобна игра деце.
Код њих је више у питању овладавање речима и њихово звучно памћење без садржајне осмишљене употребљивости. Зато су звучна слика и музички фактор највећи квалитети бројалица.

     ОНДОЛА, ДОНДОЛА             БУМБАР

                   Ондола,                                                 Бумбар,
                   Дондола,                                               Делипар,
                   Шишкала,                                              Сео цар
                   Бишкала,                                               На кантар,
                   Каларија,                                               Жарипан,
                   Русалија,                                               Пеливан,
                   Подгор,                                                  Мери ли га
                   Горчин,                                                   По вас дан,
                   Чавчин,                                                   Паде па се скљуси
                   Чаулин,                                                    И рече му - ту си.
                   Чагрк.


                                                     РЕЂАЛИЦЕ
Ређалице су стиховане народне форме у којима се нижу извесни објекти, али тако што се за њихову употребу поставља препрека која се отклања тек када се у узрочном низу исцрпу сви елементи набрајања. тако се неизлазна каузалност ређања обично до десет предмета наједном врати узлазно уклањањем препреке. од значаја су за децу због поновљивости ређајућих појмова у функцији лакшег запамћивања и схватања узрочно-последичних веза међу предметима који су ушли у ређалички низ.

                                   ЗА МАЛЕНЕ ЂАКЕ

                                   О, Илија, баилија,
                                   шта то радиш?
                                   - Чувам коње.
                                   Шта ће коњи?
                                   - Стрићи гриву.
                                   Шта ће грива?
                                   - Плести торбу.
                                   Шта ће торба?
                                   - Купит јаја.
                                   Шта ће јаја?
                                  - Дават деци.
                                  Шта ће деца?
                                 - Чуват крмке.
                                 Шта ће крмци?
                                  - Вадит сало.
                                 Шта ће сало?
                                 - Мазат кола.
                                 Шта ће кола?
                                - Возит циглу.
                                 Шта ће цигла?
                                - Градит школу.
                               Шта ће школа?
                                - За малене ђаке.

           ПИТАЛИЦЕ
Питалице су лаконски народни дијалози у којима се на изазовно питање даје оштроуман, проницљив, алузиван, повремено ироничан, духовит одговор. Метафоричност језика, контрастни обрти и парадоксално мишљење један су од највиших домета мудрости испољене у овој књижевној врсти.

* Питали ђаци учитеља.

- Који је занат најмучнији на свету?
- Поштена човека и књижевника.


* Питао магарац ђака.

- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.




понедељак, 28. октобар 2013.

Чачалица

                                     ЧАЧАЛИЦА

Чачалица је брдо изнад Пожаревца на коме се налази истоимени спомен-парк. Сам парк обухвата 28 хектара и омиљено је излетиште Пожаревљана.
На месту споменичког комплекса је у току Другог светског рата стрељано око 3 000 симпатизера НОП-а и заробљених партизана. Место на коме почивају њихови посмртни остаци обележено је спомеником изведеним у форми зида, са пушчаним удубљењима и партизанским симболима који обележавају стрељање жртава. У оквиру спомен-парка налази се и костурница бораца Црвене армије, палих октобра 1944.године на подручју од Рудне Главе до Младеновца.
При врху брда се налази споменик "Звезда".
У оквиру овог парка се налази велики број стабала ретких биљних врста и ситних животиња. Са појединих делова брда види се готово цела панорама Пожаревца.









Неповратна песма - Мирослав Антић


Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Sta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
                            

Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

Бесмртна песма - Мирослав Антић

                       

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
                                                                         

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Ма шта ми рече - Љубивоје Ршумовић


Миш је добио грип
Па је сео у џип
И превалио пут дугачак
Да га прегледа др Мачак

Доктор пацијента штипну
Пацијент нешто зуцну
Доктор му леђа пипну
Затим га у чело куцну

СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА
НИЈЕ ТИ НИШТА

То каза
Па га смаза 
            ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

Антологија српске књижевности

недеља, 27. октобар 2013.

ОБРАЗАЦ ЗА ПРАЋЕЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА

Стандард Индикатори 1 2 3 4

2.1.Наставник примењује одговарајуће дидактичко-методичка решења на часу

2.1.1 Наставник јасно истиче циљеве часа 
2.1.2 Наставник даје упуства и објашњења која су јасна ученицима 
2.1.3 Наставник истиче кључне појмове које ученици треба да науче 
2.1.4 Наставник користи наставне методе које су ефикасне у односу на циљ часа 
2.1.5 Наставник поступно поставља све сложенија питања/задатке/захтеве

2.2 Наставник учи ученике различитим техникама учења на часу

2.2.1 Наставник учи ученике како да користе различите начине/приступе за решавање задатака/проблема
2.2.2 Наставник учи ученике како да ново градиво повежу са претходно наученим
2.2.3 Наставник учи ученике како да повежу наставне садржаје са примерима из свакодневног живота
2.2.4 Наставник учи ученике како да у процесу учења повезују садржаје из различитих области
2.2.5 Наставник учи ученике како да постављају себи циљеве у учењу

2.3.Наставник прилагођава рад на часу образовно-васпитним потребама ученика

2.3.1. Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика
2.3.2 Наставник прилагођава темпо рада различитим потребама ученика
2.3.3 Наставник прилагођава наставни материјал индивидуалним карактеристикама ученика
2.3.4 Наставник посвећује време ученицима у складу са њиховим образовним и васпитним потребама
2.3.5 Наставник примењује специфичне задатке/активности/материјале на основу ИОПа за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању

2.4 Ученици стичу знања на часу

2.4.1 Ученици су заинтересовани за рад на часу
2.4.2 Ученици активно учествују у раду на часу
2.4.3 Активности/радови ученика показују да су разумели предмет учења на часу
2.4.4 Ученици користе доступне изворе знања
2.4.5 Ученици користе повратну информацију да реше задатак/унапреде учење
2.4.6 Ученици процењују тачност одговора /решења
2.4.7 Ученици умеју да образложе како су дошли до решења

2.5 Наставник ефикасно управља процесом учења на часу 2.5.1 Наставник ефикасно структуира и повезује делове часа

2.5.2 Наставник ефикасно користи време на часу
2.5.3 Наставник на конструктиван начин успоставља и одржава дисциплину у складу са договореним правилима
2.5.4 Наставник функционално користи постојећа наставна средства
2.5.5 Наставник усмерава интеракцију међу ученицима тако да је она у функцији учења(користи питања,идеје,коментаре уч.на
2.5.6 Наставник проверава да ли су постигнути циљеви часа

2.6.Наставник користи поступке вредновања који су у функцији даљег учења
2.6.1 Наставник врши оцењивање у складу са Правилником о оцењивању ученика
2.6.2 Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика
2.6.3 Наставник похваљује напредак ученика
2.6.4 Наставник даје потпуну и разумљиву повратну информацију ученицима о њиховом раду
2.6.5 Наставник учи ученике како да процењују свој напредак
2.7 Наставник ствара подстицајну атмосферу за рад на часу
2.7.1 Наставник показује поштовање према ученицима
2.7.2 Наставник испољава емпатију према ученицима
2.7.3 Наставник адекватно реагује на међусобно неуважавање ученика
2.7.4 Наставник користи различите поступке за мотивисање ученика

2.7.5 Наставник даје ученицима могућност да постављају питања,дискутују и коментаришу у вези са предметом учења на часу