Народне умотворине

   

ПОСЛОВИЦЕ               
Пословице су најкраће умотворине. У њима су исказани мудрост, поука, схватање живота. Има их о раду и лењости, правди, истини, мудрости, поштењу, љубави, слободи...
Њихов циљ је да поуче.
*Без муке нема науке.
*Во се веже за рогове, а човек за реч.
*Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
*Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
*Боље врабац у руци него голуб на грани.
*Чини добро - не кај се, чини зло -  надај се.
*Зло је ко не зна, а учити се не да.
*Ко другоме јаму копа сам у њу упада.
*Ко рано рани две среће граби.
*Умиљато јагње две мајке сиса.
*У радише свега бише, у штедише још и више.
*Немој па се не бој.
*Испеци па реци.
*Лепа реч гвоздена врата отвара.
*Од ината нема горег заната.
*Човек без слободе као риба без воде.

   ЗАГОНЕТКЕ
Загонетке су кратке умотворине. У њима се ликови, радње и догађаји приказују сликовито, али непотпуно - скривено. То треба да се открије оштроумношћу што није увек лако због игре речима и језичких скривалица. Свака загонетка има своју одгонетку.
*Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку)
*Највише зна, најмање говори? (Књига)
*Звоно, а не звони? (Висибаба)
*Црвен јарац по кошари скаче? (Језик)
*Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце)
*Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња)
*Ти га ја, ти га ти, ти га нећеш погодити? (Тигањ)
*Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак. Бога моли трчуљак да падне висуљак? (Свиња и жир)
*Нити га је било, нити ће га бити, а сад је? (Данашњи дан)


                                                                                                БРЗАЛИЦЕ 
Брзалице су језичке игре које служе за игру и разоноду. Подстичу на игру, на такмичење ко ће брже и више пута изговорити неку брзалицу, али без погрешке. То многима тешко полази за руком, јер су брзалице вешто састављене да се тешко изговарају.
*Миш уз пушку, миш низ пушку.
*На врх брда врба мрда.
*Јеси ли ти то ту, јеси ли то ту ти, јеси ли ту то ти?
*Петар Петру плете плот. Не плети, Петре Петру плот.
*Црн јарац црном трну врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.


                                                   БРОЈАЛИЦЕ
Бројалице су стиховно набрајање и ређање извесних, често нејасних, нонсенсних речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији ритмички чврстог реда са карактеристикама брзог темпа. Користе се као игра са децом и као међусобна игра деце.
Код њих је више у питању овладавање речима и њихово звучно памћење без садржајне осмишљене употребљивости. Зато су звучна слика и музички фактор највећи квалитети бројалица.

     ОНДОЛА, ДОНДОЛА             БУМБАР

                   Ондола,                                                 Бумбар,
                   Дондола,                                               Делипар,
                   Шишкала,                                              Сео цар
                   Бишкала,                                               На кантар,
                   Каларија,                                               Жарипан,
                   Русалија,                                               Пеливан,
                   Подгор,                                                  Мери ли га
                   Горчин,                                                   По вас дан,
                   Чавчин,                                                   Паде па се скљуси
                   Чаулин,                                                    И рече му - ту си.
                   Чагрк.


                                                     РЕЂАЛИЦЕ
Ређалице су стиховане народне форме у којима се нижу извесни објекти, али тако што се за њихову употребу поставља препрека која се отклања тек када се у узрочном низу исцрпу сви елементи набрајања. тако се неизлазна каузалност ређања обично до десет предмета наједном врати узлазно уклањањем препреке. од значаја су за децу због поновљивости ређајућих појмова у функцији лакшег запамћивања и схватања узрочно-последичних веза међу предметима који су ушли у ређалички низ.

                                   ЗА МАЛЕНЕ ЂАКЕ

                                   О, Илија, баилија,
                                   шта то радиш?
                                   - Чувам коње.
                                   Шта ће коњи?
                                   - Стрићи гриву.
                                   Шта ће грива?
                                   - Плести торбу.
                                   Шта ће торба?
                                   - Купит јаја.
                                   Шта ће јаја?
                                  - Дават деци.
                                  Шта ће деца?
                                 - Чуват крмке.
                                 Шта ће крмци?
                                  - Вадит сало.
                                 Шта ће сало?
                                 - Мазат кола.
                                 Шта ће кола?
                                - Возит циглу.
                                 Шта ће цигла?
                                - Градит школу.
                               Шта ће школа?
                                - За малене ђаке.

           ПИТАЛИЦЕ
Питалице су лаконски народни дијалози у којима се на изазовно питање даје оштроуман, проницљив, алузиван, повремено ироничан, духовит одговор. Метафоричност језика, контрастни обрти и парадоксално мишљење један су од највиших домета мудрости испољене у овој књижевној врсти.

* Питали ђаци учитеља.

- Који је занат најмучнији на свету?
- Поштена човека и књижевника.


* Питао магарац ђака.

- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.