Светски дан јабука

 

21.10.2024. ученици ОШ "Дража Марковић Рођа" у издвојеном одељењу у Шапину са својим учитељицама обележили су Светски дан јабука. 

Циљ активности је стицање навике за свакодневно конзумирање воћа.

Дечија недеља - "Ја сам дете имам план: Толеранција и љубав за сваки дан"

Овогодишња Дечија недеља у нашој школи „Дража Марковић Рођа“ у Шапину обележена је под слоганом "Ја сам дете имам план: Толеранција и љубав за сваки дан".
Током целе радне недеље ученици су имали различите активности.
Понедељак
"Поруке љубави и толеранције"
Ученици су својим маштовитим порукама украсили наше Дрво љубави и толеранције.
Уторак
"Ми смо деца једног света" - радионица са родитељима
Ученици су са својим родитељима били подељени у четири групе. На листовима блока број 5 радили су основне карактеристике држава које су насумично извукли из кутије. Тако да смо добили радове о Ирској, Куби, Бразилу и Тунису. Готове радове залепили су на хамер папир на коме су у заглављу написали наслов радионице. Циљ је био да ученици упознају неке од земаља света са других континената и да разумеју различитости и науче да их поштују.
Среда
"Од срца срцу"
Традиционална активност размене скромних поклона дарованих од срца непознатом другу/другарици. Наиме, ученици из кутије у којој су папирићи имена свих ученика, извлаче један папирић и том ученику дају поклон а онда сачекају да неко извуче њихово име и њима уручи поклон.
Четвртак
"Ружно паче" Х.К. Андерсен
Ученици су одгледали истоимени цртани филм а затим су одговарали на питања у вези бајке. На крају смо извукли поуку и записали је у свескама.
Поука:
Сви смо различити и јединствени. Лепота душе је трајнија и лепша од лепоте тела. Треба прихватити друге и са врлинама и са манама. Трпељивошћу и истрајношћу човек може победити зло.
Петак
Спортски дан
Елементарне игре по слободном избору.

Разбрајалице и питалице

 

Разбрајалице  и питалице су врсте народних умотворина.

​Разбрајалице су састављене често од стихова без много смисла. Служе за одређивање особе која у игри треба нешто да уради.

 

Због чега се зову народне умотворине?

Народне су зато што потичу из народа, односно смислили су их људи из народа. Не зна се ко их је тачно измислио. Народне умотворине су мудре мисли које су се усменим путем преносиле кроз народ. Записао их је Вук Стефановић Караџић.

   1.                                                                  

Ен, ден, ди-ну
са-ва ра-ка ти-ну
са-ва ра-ка ти-ка та-ка
елем белем буф
триф траф труф.

 2.

Иде трамвај улицом
деда пуши лулицом
прва куца први број
ту станује деда мој.

 3.

Екете, бекете банда свира,
мене доктор визитира,
па ме пита шта ми фали.
Теби фали даска у глави!

4.

Еци пеци пец ,
ја сам мали зец,
ти си мала препелица ;
еци пеци пец .

5.

Еци пеци пец ,
иде мали зец ,
а за њиме зечица
и њихова дечица
еци пеци пец.

6.

1,2,3,4,5,6,7,8,9,10
изашао бели месец
и његова сестра Даница
небеска краљица!

7.

Ен ден доре, дубоко је море
а још дубља митровица
где се киси киселица
киселица киси
ти за мене ниси.

 

Питалице

Питалице су шаљиво постављена питања са духовитим и мудрим одговором.

Питали старог човека:

- Ко има највише деце у селу?

Учитељ - одговори он.

 

Питали ловца, зашто тражи зеца?

Зато што не зна где је.

Питао магарац ђака:

– Па шта ћеш ти бити кад непрестано учиш?

– Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.

 

Питали змију:

– Зашто ти је свак душманин?

– Зато што и ја нисам никому пријатељ.

 

Питали миша:

– У којем селу најбоље живиш?

– У оном где нема мачака.

 

Питали пса:

– Зашто  свакога репом  поздрављаш?

– Зато што немам капе.

Стихови о Светом Сави

 

                                             Урош Предић: "Свети Сава благосиља Српчад"

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Чело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Светог оца Саву
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
пред престолом Творца!

Да се ​​српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
српскога народа!

 

ЗАВЕТ

Непознат аутор 

На дан овог Светог Саве
кад га Срби свуда славе,
да Господу завет дамо,
да Му тврдо обећамо:

„Ићи ћемо путем славе –
старим путем Светог Саве,
живећемо ми у слози!
О Господе, ти помози!“

СВЕТИ САВА

 

Растао је дечак Растко
хранила га рујна зоре,
он напусти дворе оца
прими га Света гора.

Свети Сава расула
као ратар жита нова
да нарасте знање ђаку
и узвиси главу сваку

ПЕСМА О СВЕТОМ САВИ
Драган Лукић

 

У Стефана Немање,
стара српска глава,
велико имање,
син му Свети Сава.

Зидо цркве и слова,
прве српске школе,
Испод Божијег крова,
сви га ђаци воле !

СВЕТИ САВА

 

Био је дете од главе до пете,
звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,
ал` школе било ниједне није.

Зато је устао у рану зору
и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира
учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,
светитељ српски – Свети Сава.

СРПСКА СЛАВА

Непознати аутор

 

Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
„Ускликнимо Светом Сави”
побожна се песма ори. 

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете. 

Данас Срби, сви и свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

НА СВЕТОГ САВУ

 

Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори,
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,
Данас Српчад Бога моле
Да им пружи руку свету
Да достигну жељну мету.
Славе деца свом славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер их Светац благосиља.

ЖЕЉА СВЕТОГ САВЕ

Непознат аутор

 

Двадесетог овог века
Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа,
Где брату мира не да,

Па се моли Вишњем Богу
Да нам даде љубав, слогу.
Он позива браћу милу
Да чувају српско славље
И да држе православље.

Да се ​​српски језик шири,
Да се ​​брат са братом мири,
Да се ​​слави српска слава
То нам жели Свети Сава.

СВЕТИ САВА
Непознати аутор

Српкињица једна мала
волела је много знати;
што год види она пита:
„Шта је ово, мила мати?“

Преврћући књигу неку,
спазила је слику малу
и на слици децу многу,
међу њима Светог Саву.

„Је ли, мати, ко је ово
са дечицом што се бави,
што му рука десна лебди
на дечијој малој глави?

Реци, мајко, ко је, реци
ја ту слику врло волим,
не знам зашто, ал` бих често
да се пред њом Богу молим“.

„Молим се, ћерко мила,
та је слика света глава,
тај што децу благосиља,
то је, `ћери, Свети Сава.

Краљевић је српски био,
ал` му круна не би мила
у животу монашкоме,
душа му се посветила.

Одреко се света, блага,
сиромахе дух му тражи,
пролазио свуда он је,
да их теши, да их блажи.

Волео је српство своје
па му школе стога дао,
да га спасе од незнања
просветом га опасао.“

СВЕТИ САВА

Мирослав Кокошар

 

Могао си бити владар,
владарскога рода Ти си,
и да владаш српском земљом,
могао си, али ниси.

Растао си са књигама
на очевом белом двору,
заволео Бога, људе
и сањао Свету Гору.

Могао си владар бити
којег мрзе или воле,
али, Ти си своме роду
отварао цркве, школе…

Отада се у срцима
Твоја мудрост деци јавља
и побожно, сви имају
петицу из ПРАВОСЛАВЉА.

СВЕТИ САВА

 

Јутрос ме је пробудила,
велећ моја мајка драга:
“Устај кћери моја, освиће нам
српског рода Светог Саве”.

Устала сам, обукла се,
пошла радо, ево, амо
да заједно мили гости,
Светог Саву прославимо.

Сваки Србин данас пева:
„Ускликнимо с љубављу”
а његова песма лети,
у небеса Светом Сави.

 

СРПКИЊИЦА

 

– Српкињице селе, Српкињице млада,
Где си до сада била? Куда мислиш сада?

– У игри, у пољу провела сам лето,
Па весело сада у школу ме ето.

Ах, како је лепо,
кад би могао знати,
Равним пољем ићи,
шарено цвеће брати!

Мој најлепши венац,
што сам поље брала,
Учитељу своме
баш јутрос сам дала-
Тим најлепшим цвећем,
као даром славе,
Да украси икону светитеља Саве.

Светосавско благо
Од предака својих
кроз Светога Саву,
примили смо веру,
крст часни и славу.

Кроз векове многе
ово дивно благо
Србину је сваком
увек било драго.

Ово благо што су
нама дали преци
сачувајмо дамо
и ми својој деци.

НА СВЕТОГА САВУ
Непознат аутор

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу. 

Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отворио прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле. 

Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
“Светитељу Саво, слава ти и хвала!”

ПРЕД ИКОНОМ СВЕТОГ САВЕ

 

На истоку зора плава
Првим зраком просијава,
Из кревета ја устадох,
Пред икону дивну стадох
Светитеља Саве,
Наше српске славе.

Ој, ти српском светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Мржњу, злобу, беду, баци у прашину,
Нека Србе љубав води,

 

 

СВЕТИ САВА
Војислав илић

 

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореног светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седиоци, калуђери, отворите ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромном манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
На буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене гуште власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

 

Молитва Светитеља Саве

 Будимир Стефановић

Пред престолом Свевишњега Свети Сава Бога моли,

Бога моли, сузе рони и овако он говори:

 

„Род је српски драги Боже, у последње ове дане

Тешко Теби сагрешио, од Тебе се отпадио.

 

Али имај јоште срца која Ти се, Боже моле:

То су деца, деца српска, она Тебе, Боже воле.

Старији су занемогли, срцем својим отежали,

А деца су химне Теби понајлепше испојали.

 

И за њих се, Боже, молим:

– Дај им, Боже, снаге нове

Да обнове цркву српску,

Твоју славу на векове.“

Речи Светог Саве (Свети владика Николај)

И ја дете бејах, знадох за весеље

Са децом се играх, љубих родитеље,

Ал, кад видех децу горко уплакану

Где мајци ил’ оцу иду на сахрану,

Од бола се стресох, и ја пролих сузе:

– Ко то малој деци родитеље узе?

– То их Творац узе, одговор ми, дође.

Ја убрисах сузе, и жалост ме прође,

Прилепих се срцем Оцу небескоме

Са љубављу већом него земаљскоме.

И ја младић бејах у друштву младића

Окружен и ласкан китом од племића.

Јесте младост красна, ал’ окове кује,

У страст окована страстима робује.

Млад се човек спрема и на мегдан хити

Замишљен како ће другог победити.

Све ово видећи ја ћу себи рећи:

– Ко победи себе, јунак је највећи.

Зато мегдан себи ја од себе створих

И посебним кључем небеса отворих.

И ја старац бејах, са старцима ходих,

Разговоре слушах, разговоре водих.

Зачудих се многим на ивици гроба

Где се хвале собом из прошлога доба.

Удови од жена ал’ не од сујете

 

Мало неки од њих“ смрти да се сете:

А ја себи викнух: смрт је близу сада,

Прошлост су ти греси а будућност нада,

С покајањем хитај док су живе кости,

С дисањем се моли: Господе, опрости!

На Врачару

 Стеван Лазић

Надвио се облак густи сву Србију да опусти,

и само се небо, љути а Србија – стрепи, ћути.

 

На Врачару ватра гори,

ватра гори, бес се ори,

а Србин се с душом бори.

Ко ће сили одолети?

Ко ће боле преболети?

Светиња се српска ништи,

у Србина срце пишти:

 

„Авај, срце Обилића!

авај, снаго Краљевића!

гдје си пуста да у маху

крај учиниш овом страху?

 

Вишња сило, твоја правда

Србима је крепка нада,

пусти грома ватренога,

смлави створа пакленога,

да пред лицем Створитеља

не сажиже Светитеља!

 

Тако Србин себи збори,

њега љута боља мори;

ватра гори – Синан виче:

„Гори, гори, свештениче!“

то си од нас заслужио

што си рају просветио,

па на свога господара

смело диже свог ханџара

и за веру вољно гине,

убојити каурине;

још се не да у синџире

брани своје манастире.

 

А сад српски свече Саво,

што си Србима школе даво,

нема теби више трага

пашће твога рода снага.

 

Ватра гори… Синан виче

„Гори, гори, свештениче!“

Сава згори… ал Синану

у памети с’ вако ствара:

стао Сава сред олтара,

па Србима проговара:

„Не бојте се, децо мила,

што вас кињи врашка сила:

мртвом телу ко се свети

том и празна сенка прети.

Ништаве су људске страсти

код Божије вечне власти.

Ја остајем у свом роду

док војује за слободу,

док му црква срце блажи

докле дух му школа снажи,

Продужите моја дела

ма каква вас беда срела:

то ће Српство просветити

па и мене осветити.

НЕМАЊИН СИН

 

Кажеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, подизао је манастире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које можда баш на тебе личи.

ВРЕМЕ РАЂА БОРЦЕ

 

Цареваше некад
незнање и беда,
цареваше некад
– док не беше њега!
Али време рађа јунаке,
борче и учењаке,
време рађа људе праве,
људе попут Светог Саве!
Време рађа храбре борче,
да од вере дижу дворце,
у дворцима данас ђаци славе,
и иду путем Светог Саве!
Цареваше некад
незнање и беда,
цареваше некад
– данас слика бледа,
ко не види, нека погледа
ову златну децу,
ђаке првог реда!

ЖЕЉА СВЕТОГ САВЕ

 

Двадесетог овог века
Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа,
Где брату мира не да,
Па се моли Вишњем Богу
Да нам даде љубав, слогу.
Он позива браћу милу
Да чувају српско славље
И да држе православље.
Да се ​​српски језик шири,
Да се ​​брат са братом мири,
Да се ​​слави српска слава
То нам жели Свети Сава.

 

СВЕТСКИ ЧОВЕК

 

Много знаде мали Раде:
Како црнци куће граде,
Како мали мајмун спава,
Кад се тели морска крава.

Где корњача леже младе,
Шта Ескими с рибом раде.
Само слабо, много слабо
ћирилицу Раде знаде.

Он говори стране речи,
Знања му је пуна глава,
Само није баш сигуран:
Ко то беше Свети Сава?

Раде, Раде, српски јаде,
Без корена ти си дрво,
Буди светски, зашто не би,
али српски буди прво!

Српче о Светом Сави
Све што српским духом дише,
Српски збори, српски пише,
Помен чини, славу слави,
Поје песму Светом Сави.

Свети Сава Србе воли
За Србе се Богу моли
Српском роду даје крила
Српску децу благосиља.

И Сава нас све позива,
Ближе Богу нас дозива,
И науци светој учи,
Божјем страху да поучи.

Памтићемо док живимо,
Светог Саве лик нам мили,
А благослов његов свети
Свако Српче нек посвети.

 

МЛАДИ РАСТКО

Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више а не мање
није вредно малог Растка.

Видело се од рођења
да ће стећи Божју славу;
и уз помоћ – провиђења,
израсти у – Светог Саву.

 

 

 

 

 

ЗАВЕТ

 

На дан овог Светог Саве
кад га Срби свуда славе,
да Господу завет дамо,
да Му тврдо обећамо:
„Ићи ћемо путем славе –
старим путем Светог Саве,
живећемо ми у слози!
О Господе, ти помози!“

 

 

СРПСКА СЛАВА

 

Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
„Ускликнимо Светом Сави”
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
и зелене венце плете.

Данас Срби, сви и свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

 

 

ПОЗДРАВ

 

Срећна вам слава, Срби честити
Светога Саве који вас штити.
Данас се слави Светитељ Сава
Цркве и школе Врховна глава.

Слава је овог значаја ретка
Велики Ускрс Великог Петка.
Србин је тлачен, Србин је гино,
Свети му Сава окове скино.

Много ти хвала, наш Свети Саво,
Поносна слава, врховна глава
Шта је сад Српство са свију
страну Једнога крова – једнога стана.

И Теби хвала, о, Боже правде,
Што Светога Саву Србима даде.
Подај му и сад челичне снаге
И много Твоје помоћи благе.

Срећан вам празник, децо и људи!
Срећна вам слава Српчад и Срби!

 

 

 

 

МОЛИТВА СВЕТИТЕЉА САВЕ

 

Пред престолом Свевишњег
Светог Саве Бога моли,
Бога моли, сузе рони
И овако он говори:

“Род је српски драги Боже,
У последње ове дане
Тешко Теби сагрешио,
Од Тебе се отпадио.

Али имај јоште срца
Која Ти се, Боже моле:
То су деца, деца српска,
Она Тебе, Боже воле.
Старији су занемогли,
Срцем својим отежали,
А деца су химне Теби
Понајлепше испојали.

И за њих се, Боже, молим:
– Дај им, Боже, снаге нове
Да обнове цркву српску,
Твоју славу на векове.”

 

 

СВЕТИ САВА ПОЈИ ВЕРОМ

 

Када нешто тешко скривам
и снег ми у лице
веје Путевима мојим сивим
СВЕТО САВА СПОКОЈ СЕЈЕ

Молим се небесима,
Мисао ми горе хрли,
Кад се борим са гресима,
СВЕТИ САВА ПРАШТА ГРЛИ.

И седим из пламена свеће,
Сагласан са својим пером,
На хартију стих ми слеће,
СВЕТИ САВА ПОЈИ ВЕРОМ.

 

 

 

СЛОВО О СВЕТОМ САВИ

 

Сунце пио Србију опио
опио је надом и лепотом
прах од цвета био
пред голготом.

Молитва му била сапутница
Србија му распевана тица чува
гусле да не буду неме
да им песма никад не занеме.

Срцем хтео снове да распева
душом хтео птице да натпева
на ломачи остао је јачи.

На лицу му видим Студеницу
јаву плео и снове исплео
Светог Саве претке васкрсава.

 

Српска Слава Свети Сава

Данас широм белог света,

свугде где се српски збори,

„Ускликнимо Светом Сави“

побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,

уз молитве Богу свете,

Светом Сави свећу пали

и зелене венце плете.

Данас Срби, сви и свуда,

славе једну исту славу:

прослављају светитеља

свога српског – Светог Саву.

Жеља Светог Саве

Двадесетог овог века

Свети Сава на нас чека.

Са висине он нас гледа,

Где брат брату мира не да,

Па се моли Вишњем Богу

Да нам даде љубав, слогу.

Он позива браћу милу

Да чувају српско славље

И да држе православље.

Да се српски језик шири,

Да се брат са братом мири,

Да се слави српска слава

То нам жели Свети Сава.

 

Сузе Светог Саве

 Јован Јовановић Змај

Пало иње, ал` не пало само,

С њим падоше сузе са небеса

Нико не зна сузе чије ли су,

Само знаде проигуман Павле:

То су сузе светитеља Саве.

А што плаче, за невољу му је:

Неће Боже да га пусти доле,

Да зачини попу поповање,

Да олакша школо школовање.

 

Још му вели Боже Саваоче:

„Саво, сине, не хај за Србине.

Њин си био, њих си просветио,

Ако су ти запамтили речи

Њина срећа, ничија несрећа.

Ако су се њима оглушили,

Јадни били, сваком робовали,

Међ собом се трли и поклали,

Сами себи гроба ископали!“

 

Пред иконом Светог Саве

 Алекса Шантић

На истоку зора плава

Првим зраком просијава,

Из ложнице ја устадох,

Пред икону дивну стадох

Светитеља Саве, наше српске славе.

 

Скрстих моје руке двије,

– Млађано ми срце бије,

Па из чистог осјећаја,

С душом мојом што се спаја,

Молитву сам дао, и њу отпјевао:

 

„Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Подај Србу снаге, моћи,

Избави га црне ноћи,

Нек му сунце сја, молим ти се ја!

 

Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Дај слободу Србу твоме,

Уклони му с главе громе,

Силом твојом дај робовању крај!…

 

Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Братства мржњу, опачину,

Сори, створи у прашину,

Нек их љубав води, нек се слога роди.

 

Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Нек се братске душе сплету

Па нек дижу школу свету

Рад порода свог, што им даде Бог.

 

Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Убриши нам мајци сузе,

Дај јој спокој, што јој узе,

Онај тужни дан, тужни Видовдан!

 

Ој, ти српски светитељу!

Испуни ми младу жељу:

Укр’јепи ме силом млада,

Дај ми воље, дај ми нада,

Срцу свјежи жар, прегнуће и мар!“

Растко

 Светолик Р. Милосављевић

На сјајном двору Немање Стефана

напоредо расла три јуначка птића,

три премила сина Великог жупана,

три изданка моћне лозе Немањића.

 

Убојно оружје и хатови гојни

и безброј забава из витешких дана

беху пратиоци вазда нераздвојни

два старија сина Великог жупана.

 

А најмлађи Растко, божанствено дете,

младу душу своју нечим бољим снажи:

кљиге и молитве, богомоље свете

и друштво побожних калуђера тражи.

 

У његовом срцу пуномо светог жара,

једна сјајна мис`о родила се била:

да вером у Бога, који чуда ствара,

најпре се подиже отаџбина мила.

 

И та га је мис`о, ко звезда водиља,

одвела са двора где сан поста јава,

и једнога дана довела до циља:

да од Растка буде славни Свети Сава.