Породица

      ПОРОДИЦА                             

"Породица је отпочела као крвно-сродничка група у дубокој прошлости у дивљаштву, а затим се постепено развијала у правцу моногамије."
                                                                                             Луис Хенри Морган
 
Породица као друштвена група непрестано се развијала из једне фазе у другу. Тако данас разликујемо пет посебних облика ове друштвене групе који су долазили један за другим. Сваки облик има себи својствен тип институције брачних веза.

          1. КРВНОСРОДНИЧКА  ПОРОДИЦА ИЛИ  ПОРОДИЦА  КРВНОГ  СРОДСТВА

      Основна карактеристика овог типа породице је ступање у групни брак између рођених браћа и сестара.

           2.ПОРОДИЦА  ПУНАЛУА

      Представља заснивање породице на групном браку између неколико сестара, рођених или побочних са њиховим заједничким мужевима а да при том они не морају бити рођаци између себе. И исто тако заснивање групног брака између неколико браће, рођених или побочних са њиховим заједничким женама а да при том оне нису морале бити рођаке.
Важно је то да је група жена била у заједничком браку са групом мушкараца.

           3.СИНДИЈАЗМИЧКА  ИЛИ  ПОРОДИЦА  ПАРОВА

     То је такав тип породице где се брак заснива између једног мушкарца и једне жене, без икаквих обавеза на заједнички живот чије трајање зависи од жеље оба партнера.
Породица парова се развила из породице пуналуа. У породици пуналуа састављање парова се вршило према потребама које диктира друштвено стање. У њој је сваки мушкарац имао једну главну жену, а свака жена једног главног мужа. Ту се већ испољава тежња ка породици парова. Касније долази до забране склапања бракова између крвних сродника, па долази до сужења групе пуналуа. Жене се траже из других родова а затим и из других племена. До жена се долазило куповином па и отимањем из непријатељских племена.То је разлог постојања једног индијанског обичаја да се заробљеним женама поклања живот а мушкарцима одузима. Како се до жена већ долази отмицом или куповином, мушкарац не жели да је дели са неким и породица се нужно смањује. То се своди нато да само рођена браћа деле између себе своје жене, а рођене сестре своје мужеве.
Тек када је обичај пуналуа почео да ишчезава јавља се склоност ка животу у паровима. Та склоност која тада почиње да се формира у човековој свести данас је веома развијена код цивилизованих раса. Зато је живот у двоје последица развоја човечанства и искуства.
Развој синдијазмичке породице кочила су и многобројна ратовања међу варварима јер су они већ имали боља оружја и јаче постицаје. Тако долази до ремећења равнотеже полова. Број жена постаје већи јер је мушкарац био ратник.
Синдијазмичка породица је једна необична врста породице. Обично је по неколико таквих породица живело у једној кући, чинећи једно домаћинство. То је зато што су породице биле веома слабе и ако би живеле одвојено не би могле да се супроставе тешкоћама живота. Сем породице и брак је био веома необичан. Луис Морган пише: "Људи нису тражили жене, као што се то чини у цивилизованом друштву, руководећи се наклоношћу, јер за љубав, за коју је био потребан виши степен развитка од онога до којег су стигли, још нису знали.
Мајке су уговарале удају и женидбу своје деце коју би накнадно о томе обавестили. Партнери су ретко одбијали да пристану на такве брачне уговоре. Брачни однос трајао је све док су то оба партнера желела. И муж и жена су могли кад год то зажеле и без тога да ће неко бити увређен напустити једно друго и засновати нов брак. У том случају ако би у кући било више мужевљевих сродника жена је напустала кућу узимајући са собом њихову децу, деца су се сматрала само њеном, и своје личне ствари. А ако је у кући било више жениних сродника, што је најчешћи случај, муж је напустао кућу са својим личним стварима.
У синдијазмичкој породици или породици парова могу се препознати клице моногамне породице иако је синдијазмичка породица по својим битним особинама била испод нивоа моногамне.

         4. ПАТРИЈАХАЛНА  ПОРОДИЦА

      Она јесте такав облик породице који се заснива на браку између једног мушкарца и више жена.
Овај тип породице постојао је у касном периоду варварства и извесно време после почетка периода цивилизације. Потпуну власт над члановима породице и над имовином која је припадала породици имао је глава породице.
У римској патријахалној породици отац породице је располагао животима своје деце, потомака, робова и слугу. То већ са границе разума прелази у потпуно господарење.
Овај облик породице је значајан због тога што се у њему индивидуалност личности уздигла изнад рада где раније није могла бити испољена. јавља се жеља за независним животом, за индивидуалним деловањем.

         5.МОНОГАМНА  ПОРОДИЦА

      Овај облик породице заснива се на браку између једног мушкарца и једне жене уз обавезу на заједнички полни живот.
Моногамија се јавља у касном периоду варварства. Њен битан елеменат је искључивост заједничког живота партнера.
Код Грка, на пример, зачетак моногамије карактерише ниподштавање жене. Њој се није признавало достојанство личности и имала је веома мало права које је мушкарац био дужан да поштује. Од жена мушкарци су захтевали чедност па су их зато одвајали у посебне одаје а сами нису поштовали обавезу чедности. Њихово гесло било је "жене и плен". Тако су само жене морале да се придржавају моногамије а мушкарци не. Такав однос према жени владао је кроз цео период варварства. Због стицања све веће имовине јавља се жеља да се она преноси на децу да би била сачувана па због тога долази до промене начина утврђивања порекла, са женске на мушку линију. То погоршава положај и права жена. Тиме и слаби утицај материнске везе а и онемогићава се женин успон на друштвеној лествици. Да би се дошло до најразвијенијег облика породице, моногамије, жена је била та која је морала да поднесе највеће жртве.
После почетка цивилизације породица се знатно усавршила. Предпоставља се да ће се она усавршавати све док се не достигне једнакост положаја полова. Ако се цивилизација и даље буде развијала а моногамна породица не буде више могла да удовољи захтевима тог друштва не може се предвидети какав ће облик породице заменити моногамију.
                                                                                 Љубица Николић