Бајка

ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА

ХАНС КРИСТИЈАН АНДЕРСЕН

Био једном један принц који је хтео да се ожени принцезом, али правом правцатом принцезом. Тако је обишао цео свет да би је нашао, али му се свуд испречило нешто на путу. Принцеза је било врло много, али да ли су то биле праве, правцате принцезе, није могао никако да докучи, јер је увек било нечег што му је сметало. Вратио се кући сав потиштен, јер није нашао своју принцезу.

Једне вечери било је страховито невреме: севало је, грмело је, киша је пљуштала, једном речју-било је ужасно. Тада неко закуца на капију дворца, а стари краљ пође да је отвори.

А напољу је стајала једна принцеза. Али како је изгледала од кише и ружног времена! Вода јој је цурила с косе и одела и сливала се у врхове ципела,па на пети опет излазила, – а она је тврдила да је права, правцата принцеза!

„То ћемо ми већ дознати“, помисли краљица али не рече ништа, већ оде у спаваћу собу, уклони сву постељину и стави зрно грашака на дно постеље; затим узе двадесет душека и стави их преко зрна грашка, а одозго још двадесет перина од гушчијег перја.

Ту је требало да преноћи принцеза.

Ујутро је запиташе како је спавала.

„О, врло лоше!“, рече принцеза, „готово целе ноћи нисам ни тренула. Ко зна шта је било у тој постељи?! Лежала сам на нечем тврдом тако да сам по целом телу модра и зелена. То је страшно!“

Тако су се уверили да је она права, правцата принцеза јер је кроз двадесет душека и двадесет перина од паперја осетила зрно грашка. Тако нежан није могао бити до праве, правцате принцезе.

Краљевић је узе за жену, а зрно грашака однесоше у уметнички музеј, где се и сада може видети, ако га неко није узео.