Стари Римљани су од Грка научили да броје. У њихово доба убрзано се развијала трговина а самим тим је расла и потреба да се бројеви записују на што једноставнији начин. Тадашњи начин записивања бројева дошао је из Грчке, али је потекао са истока, а Римљани су га знатно усавршили. Зато је седам симбола у овом бројном систему, I, V, X, L, C, D и M названо римске цифре.
Ознака за један обележавала се знаком I, што одговара једном људском прсту. Цифра V(пет), настала је по лику људске шаке са пет прстију, где је палац растављен од осталих. Цифра X (десет) , која одговара броју прстију на обе руке, добијена је као лик две прекрштене шаке. Остале цифре L (50), C (100), D (500) и M (1000) настале су као прва слова латинских назива за ове бројеве.
Римске цифре се и данас користе, најчешће при набрајању или записивању година. Вредности римских бројева добијају се једноставно. Када се нови симбол додаје са десне стране веће цифре, он се сабира, када се додаје са леве, он се одузима. Тако је VI=6, a LX=60, DC=600, док је IV=4, XL=40, a CD=400.
Међу римским цифрама нема нуле зато што некада није било познато да је и нула број. Да би се римске цифре у неком тексту разликовале од великих латиничних слова, раније се писала и црта изнад њих. Данас се више тако не пише.
Извор: Елементаријум
Нема коментара:
Постави коментар
Очекујем ваше коментаре!