Драмски текстови
- Почетна
- Наставни материјали
- Драмски текстови
- Образовни стандарди
- Галерија
- Поезија и цитати
- Презентације
- Закони и правилници
- За родитеље
- Едукативне игрице
- Занимљивости
- Инклузија
- Иновативни модели наставе
- Цртани и играни филмови
- Музика за децу
- Наставни програм
- Библиотека
- Мој портфолио
- Граматика и правопис
- Поезија Љиљане Андрић
- Мали велики људи
- За децу
четвртак, 24. децембар 2015.
четвртак, 26. новембар 2015.
Учионица

Мали велики људи
Кашљем. Данима. Обрађујем текст. Причам с напором. Закашљем се, онако баш добро.
М., првачић, скочи са столице подигнутог кажипрста увис и каже ми:
"Имам нешто за тебе!"
"Добро. Седи."
Настављам са радом. Звони. Крај је часа. Прилази ми М. Вади нешто из џепа панталоница и ставља ми у руку.
"Ево ти! Да оздравиш."
На длану ми негро бомбона у изгужваном омоту. У очима...
"Хвала. Бићеш ти велики човек М."
четвртак, 19. новембар 2015.
Језик тишине
Не ругај се
Јесте ли знали да можете инсталирати ову апликацију на свом телефону?
У оквиру пројекта "Право на информисање - И ми имамо право да знамо" настала је апликација за мобилне телефоне - "Српски знаковни језик" која за циљ има упознавање језика као и употребу и разумевање српског знаковног језика, конвенције УН и правима особа са инвалидитетом на знаковном језику и приближавање културе заједнице глувих широј популацији.
Најчешће речи и конвенционалне фразе на српском знаковном језику.
Једноручна српска азбука за људе са оштећеним слухом.
Дворучна абецеда
Руке
петак, 6. новембар 2015.
четвртак, 5. новембар 2015.
Плаћање просветних радника у 2016.години
ВЕЋЕ ПЛАТЕ У 2016.?
2016. веће плате искључиво за наставнике, здравствене
раднике…
На сваких пет ослобођених радних места, у јавној управи моћи
ће да се запосли једна особа. На ово се обавезала Влада у допису који је данас
упућен ММФ, а у који је “Блиц” имао увид.
Током децембра биће окончан посао отпуштања
У сусрет очекиваној седници Борда директора, у писму
директорки Фонда Кристин Лагард, које су потписали премијер Александар Вучић,
министар финансија Душан Вујовић и гувернер Јоргованка Табаковић, каже се и да
ће до средине децембра бити окончан посао отпуштања вишкова запослених у јавној
управи и локалној самоуправи. Ради се о више од 9.000 запослених.
Уз број који је из јавне управе и локалне самоуправе већ
отишао током године, укупно смањење броја запослених у консолидованом сектору
државе је пет одсто, констатује се у писму упућеном Кристин Лагард.
Влада подсећа Фонд и да није одустала од раније уговореног
смањења броја запослених планираних за наредне године. Кажу да управо Закон о
максималном броју запослених представља правни основ за годишње ограничење
броја запослених за период до 2018. године.
Упркос изреченој јасној намери Владе, у реалности ствари још
нису тако идеалне. Тако и поред најава, одлуке о максималном броју запослених у
јавном сектору још нису донете. Како сазнајемо, део министара је, уместо
најављених смањења, предложио чак и повећање броја запослених у својим
ресорима. Поред тога, видљиво је да се министри лакше одричу оних који у
секторима врше важне послове, него чиновника, али и покушаја да се болан процес
оконча кроз пензионисање, али уз пријем нових, младих кадрова. А посао би
добили само они који су неопходни да би се одржала ефикасност система.
Закон о платним разредима Влада ће упутити у скупштинску
процедуру крајем овог месеца, док ће на снагу ступити 1. јануара 2016. Каталог
занимања, којим се број радних места и позиција смањује са неколико хиљада на
око 500, завршен је.
– База свих зарада биће унифицирана. До краја априла наредне
године усвојићемо посебне законе о зарадама и другу регулативу, тако да ће
унификација платних разреда за упоредиве послове и усаглашене основе зарада
почети да важи од јуна 2016. Било који предлог за повећање зарада у наредној
години биће циљан на секторе са највећим раскораком у зарадама, као што је
случај медицинског особља у здравству и учитељског у сектору образовања – каже
се у писму које је Влада упутила директорки ММФ.
Споразум о наставку посла
Министарство државне управе и локалне самоуправе предложило
је јуче министарствима да се свима који испуњавају услове за старосну пензију
понуди споразум о наставку радног односа до доношења акта којим се утврђује
максимални број запослених, односно када се сагледају потребе обављања свих
функција у новој организацији. Подсећају да чл. 20 Закона о начину одређивања
максималног броја запослених у јавном сектору, који ступа на снагу 12. октобра,
предвиђа да запосленом престаје радни однос када наврши године живота, али да
изузетно радни однос неће престати ако се послодавац и запослени споразумеју.
Извор: Блиц
уторак, 6. октобар 2015.
Бројеви
БРОЈЕВИ
Бројеви су променљива несамостална именска врста речи који означавају број или колико оног што означава појам уз који бројеви стоје. Бројеви се деле на три врсте.
1. ОСНОВНИ БРОЈЕВИ
Основни бројеви означавају колико има појмова које именица означава.
На пример: два човека, три жене, седам ученика...
Основни бројеви један, два, три и четири се мењају по падежима и имају деклинацију. Бројеви од пет па надаље су непроменљиви. Осим стотина, хиљада, милион, милијарда које имају само функцију бројева, али су заправо именице.
2. РЕДНИ БРОЈЕВИ
Редни бројеви означавају у ком се реду налази појам који означава именица уз коју број стоји.
На пример: прво место, трећа награда, осми путник, шести спрат...
3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ
Збирни бројеви означавају збир појмова које именица означава. Најчешће се односе на именице које означавају млада бића.
На пример: четворо деце, двоје јагњади, десеторо прасади...

Бројеви су променљива несамостална именска врста речи који означавају број или колико оног што означава појам уз који бројеви стоје. Бројеви се деле на три врсте.
1. ОСНОВНИ БРОЈЕВИ
Основни бројеви означавају колико има појмова које именица означава.
На пример: два човека, три жене, седам ученика...
Основни бројеви један, два, три и четири се мењају по падежима и имају деклинацију. Бројеви од пет па надаље су непроменљиви. Осим стотина, хиљада, милион, милијарда које имају само функцију бројева, али су заправо именице.
2. РЕДНИ БРОЈЕВИ
Редни бројеви означавају у ком се реду налази појам који означава именица уз коју број стоји.
На пример: прво место, трећа награда, осми путник, шести спрат...
3. ЗБИРНИ БРОЈЕВИ

На пример: четворо деце, двоје јагњади, десеторо прасади...

среда, 23. септембар 2015.
понедељак, 7. септембар 2015.
понедељак, 31. август 2015.
недеља, 23. август 2015.
Дјевојка цара надмудрила - Народна приповетка
Дјевојка цара надмудрила
Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила. ,.А шћер твоја од кога се научила?" упита цар, а сиромах одговори: "Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина." Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: "Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке." Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: "Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: ""хај волови, помози Боже да роди варени боб."" Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад." Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: "Хај волови, помози Боже да роди варени боб." Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: "Сиромаше, како може родити варени боб?" А он му одговори: "Честати паре, као и из варенијех јаја излећи се пилад." Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: "Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу." Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: "На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује." Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: "Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље." Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече "Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море." Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: "Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?" Ђевојка одговори "Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж." Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их: "Погодите колико ваља моја брада?" Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: "Царева брада ваља колико три кише љетне." Цар се зачуди па рече: "Ђевојка је најбоље погодила." Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: "Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије." Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: "Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш." Царица му одговори: "Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи." Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: "Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала." Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: "Ко ме овђе донесе?" А царица му одговори: "Ја сам те донијела." Цар је упита: "За што си ти то од мене учинила? дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?" Онда му она извадивши ону карту рече: "Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем." Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
Народна приповетка
|
недеља, 16. август 2015.
субота, 8. август 2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)