Пепељуга
У једном дворцу некада давно
без мајке, сестре и најбољег друга
живела једна, лепа Пепељуга.
Маћеху имала и сестре две
које су биле према њој зле.
Од јутра до мрака девојка ова
дворац сређује од пода до крова.
И таква судбина беше девојке ове
до једног дана кад поче да остварује снове.
Једног дана краљевић млад
позва све лепе девојке у град.
На бал се спремају оне све,
хаљине бирају свечане.
Почело спремање за велики бал
а наша Пепељуга паде у жал.
Тугу јој прекиде сад добра вила
која је уз њу све време била.
Рече јој шта треба да спреми сада
и Пепељуга поче да се нада.
Од бундеве једне лепе големе
направи кочију спремну да крене.
Мишеве пољске у коње претвори
а гуштера у слугу да врата отвори.
Чаробним штапићем Пепељугу такла,
хаљине јој створи и ципеле од стакла.
Пепељуга срећна вилу изљуби
и крену ка кочији према стази,
вила јој рече да време не губи
и да на сат добро пази.
"До поноћи трајаће чаролија ова,
до тад ћеш бити девојка из снова."
Све време је блистала од среће,
плесала са краљевићем
и заборавила како време тече.
Скоро се склопише казаљке сата
а Пепељуга брзо хита на врата.
Потрча колико је ноге носе,
јурећи остаде ноге босе.
Паде у траву ципела од стакла,
тамо је краљевићева рука дотакла.
сад тражи власницу ципеле ове
да му испуни животне снове.
Већ је изгубио сваку наду,
ципела не одговара ником у граду.
Прешао краљевић брда, долине,
реке, планине...
Прошао и испод дуге,
стигао до куће лепе Пепељуге.
На крају, како то обично бива,
Пепељуга стидљива, као да је крива,
ципелицу на ногу лако је ставила.
Краљевска свита одмах је славила.
Срећно и дуго, до краја живота
двор је красила Пепељугина лепота
и њено срце и добра душа
због које се ова бајка
и данас прича и слуша.
Наташа Крижанић
