субота, 9. јул 2016.

Правилник о оцењивању



Правилник о оцењивању



На основу члана 109. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11 и 55/13),
министар просвете, наукеи технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА
У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

Предмет Правилника
Члан 1.

Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из појединачних наставних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање ученика и одраслих у основном образовању и васпитању (у даљем тексту: ученик).
Термини изражени у овом правилнику у граматичком мушком роду подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Сврха и принципи оцењивања ученика
Члан 2.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.
Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности.
Оцењивањем се обезбеђује поштовање општих принципа система образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).
Принципи оцењивања, у смислу овог правилника, јесу:
1)      објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
2)      релевантност оцењивања;
3)      коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
4)      правичност у оцењивању;
5)      редовност и благовременост у оцењивању;
6)      оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
7)      уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа   ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Предмет и врсте оцењивања ученика
Члан 3.

Ученик се оцењује из наставног предмета са и без модула (у даљем тексту: предмет) и владања, у складу са Законом, посебним законом и овим правилником.
Оцена је описна и бројчана.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно проверавање постигнућа и праћење владања ученика у току савладавања школског програма, садржи повратну информацију и препоруке за даље напредовање и, по правилу, евидентира се у педагошкој документацији наставника, у складу са овим правилником.
Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или за класификациони период из предмета и владања. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду (у даљем тексту: дневник), а могу бити унете и у педагошку документацију.

Оцена ученика
Члан 4.

Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности рада наставника и школе у остваривању прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа.
Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем.
Описном оценом изражава се:
1) оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
2) ангажовање ученика у настави;
3) напредовање у односу на претходни период;
4) препорука за даље напредовање ученика.
Бројчаном оценом изражава се:
1) степен оствареностициљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
2) ангажовање ученика у настави.
Бројчане оцене су: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
У зависности од предмета, модула и узраста ученика приликом оцењивања из става 3. тачка 1) и става 4. тачка 1) овог члана, процењују се: вештине изражавања и саопштавања; разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура; рад са подацима и рад на различитим врстама текстова; уметничко изражавање; вештине, руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака.
Ангажовање ученика обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима и исказано интересовање и мотивацијуза учење и напредовање.
Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.

Члан 5.

Оцењивање из предмета (музичка култура, ликовна култура, физичко васпитање и физичко васпитање – изабрани спорт) обавља се полазећи од  ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу.

Члан 6.

Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, као и на основу ангажовања.

Члан 7.

Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученик из става 1. овог члана који стиче образовање и васпитање без прилагођених стандарда постигнућа оцењује се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности.
Ученик из става 1. овог члана који стиче образовање и васпитање по прилагођеним стандардима постигнућа, оцењује се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда постигнућа.

Члан 8.

Из изборних предмета прописаних Законом, односно предмета  верска настава и грађанско васпитање ученик се оцењује описно на основу остварености циљева, постигнућа и ангажовања.

Критеријуми бројчаног оцењивања
Члан 9.

Бројчано оцењивање успеха ученика из предмета обавља се на основу следећих критеријума:
1) ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан (5);
2) ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално, испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар (4);
3) ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самосталноиспуњавања захтеве који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика, добија оцену добар (3);
4) ученик којиостварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњавања уз помоћ наставника захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовање ученика, добија оцену довољан (2);
5) ученик којине остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа, добија оцену недовољан (1).
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не испуњавазахтеве по прилагођеним стандардима постигнућа ревидира се индивидуални образовни план.

Начин и поступак оцењивања
Члан 10.

На почетку школске године наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, која су од значаја за предмет (у даљем тексту: иницијално процењивање).
Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.

Члан 11.

Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу са програмом предмета.
Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада -портфолија, у складу са програмом предмета.
Постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности оцењује се на основу примене учениковог знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу са програмом предмета.

Члан 12.

Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.
Распоредом из става 1. овог члана може да се планира највише једна провера у дану, а две у наставној недељи.
Распоред из става 1. овог члана и промене распореда утврђује директор на предлог одељењског већа.
Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено проверавати према распореду из става 1. овог члана, најкасније пет дана пре провере.

Члан 13.

Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
Усмене провере и писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља часа и савладаности дела реализованих програмских садржаја.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа.
Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник у року од осам дана од дана провере, у противном писмена провера се поништава.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута се не уписују у дневник.
Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену.
 Оцена може бити поништена и ученику који није задовољан оценом.
 Писмена провера из става 6.овог члана понавља се једанпут и може да буде организована на посебном часу.
Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно допунски рад.
Ученик и родитељ има право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Закључна оцена из предмета
Члан 14.

У првом разреду основног образовања и васпитања закључна оцена из обавезних, обавезних изборних, изборних и факултативних предмета јесте описна и утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу описних оцена о развоју и напредовању ученика у току савладавања програма предмета.
У осталим разредима основног образовања и васпитања закључна оцена из предмета је бројчана, осим из изборних предмета прописаних Законом, односно предмета  верска настава и грађанско васпитање.
Закључна оцена из изборних предмета прописаних Законом, односно предмета  верска настава и грађанско васпитање је: истиче се, добар и задовољава.
Ученика од првог до четвртог разреда оцењује наставник који изводи наставу.
Ученика од петог до осмог разреда оцењује предметни наставник у току образовно васпитног рада, а оцену на крају полугодишта утврђује одељенско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена на крају другог полугодишта утврђује се на основу свих описних и бројчаних оцена у току образовно-васпитног рада, уз сагледавање развоја, напредовањаи ангажовања ученика.
Ученику који има мање од четири оцене у току полугодишта, не може да се утврди закључна оцена.
Изузетно од става 7.овог члана, ако је недељни фонд часова предмета један час, ученику може да се утврди закључна оцена ако је оцењен најмање два пута у полугодишту.
Ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је обавезан да спроведе оцењивање на посебно организованом часу у току трајања полугодишта уз присуство одељењског старешине, педагога или психолога.
Ако предметни наставник, из било којих разлога, није у могућности да организује час из става 9. овог члана, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену.
Одељењски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене.
Када предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:
1)      одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2)      врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3)      добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4)      довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Ако одељењско веће не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, оно утврђује нову оцену гласањем.
Утврђена оцена из става 15. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.

Оцењивање владања ученика
Члан 15.

Владање се оцењује најмање два пута у току полугодишта.
Владање ученика од првог до петог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току и на крају полугодишта.
Закључна оцена из владања ученика из става 2. овог члана јесте: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће, и не утиче на општи успех ученика.
Владање ученика од шестог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта.
Оцена из владања из става 4. овог члана на крају првог и другог полугодишта јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1), и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.
Владање одраслих не оцењује се.
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини.
На оцену из владања не утичу оцене из предмета.
Оцена из владања смањује се због изречене васпитно-дисциплинске мере, а може да се смањи због понашања за које је изречена васпитна мера.
Оцена из владања поправља се на предлог одељењског старешине најкасније на крају полугодишта када ученикпоказује позитивне промене у свом понашањуи прихвата одговорност за своје поступке након указивања на непримерено понашањеиликроз појачани васпитни рад, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере.

Описна оцена из владања
Члан 16.

Оцена из владања ученика у току полугодишта изражава се описом учениковог односа према обавезама и правилима понашања, нарочито понашања према другим ученицима, запосленима и имовини.
Оцена из става 1. овог члана садржи и васпитну препоруку.
Опис односа према обавезама може да се изрази са:
1) у потпуности извршава  обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
Опис понашања према другим ученицима,  запосленима и имовини може да се изрази са:
1) представља пример другима својим односом према ученицима, запосленима и имовини;
2) има најчешће коректан однос према ученицима, запосленима и имовини;
3) понекад се непримерено односи према ученицима, запосленима и имовини;
4) често има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини;
5) најчешће има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини.

Закључна оцена из владања
Члан 17.

Закључну оцену из владања, на предлог одељенског старешине, утврђује одељенско веће.
Закључна оцена из владањаутврђује се на основу понашања ученика у целини,имајући при том у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе, у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања, и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе), процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних законом, а нарочито на основу односа према:
1) школским обавезама;
2) другим ученицима;
3) запосленима школе и других организација у којима се остварује образовно-васпитни рад;
4) школској имовини, имовини других лица или организација у којима се остварује настава или поједини облици образовно-васпитног рада и заштити и очувању животне средине.
Акоученик има изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере, приликом утврђивања закључне оцене из владања и њихови ефекати се узимају у обзир.

Оцењивање на испиту
Члан 18.

Оцена на испиту утврђује се већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са законом.

Општи успех ученика
Члан 19.

На крају првог и другог полугодишта првог разреда наставник даје мишљење о раду и напредовању ученика.
Мишљење о раду и напредовању ученика садржи:
1) опис степена остварености циљева и прописаних стандарда, односно прилагођених стандарда постигнућа;
2) општи опис квалитета постигнућа;
3) опис ученикових могућности и потреба у подизању нивоа постигнућа у појединим задацима у даљем учењу;
4) запажања о развоју ученика и препорукама за даље напредовање.
Мишљење о раду и напредовању ученика уноси се у ђачку књижицу.
Општи успех ученика од другог до петог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта, односно школске године на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и обавезних изборних предмета.
Општи успех ученика од шестог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта, односно школске године на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, обавезних изборних предмета и из владања.
Општи успех не утврђује се ученику из става 4. и 5. овог члана који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета.
 Изузетно,ученику се може утврдити успех довољан (2) ако је оцењен из обавезних предмета и обавезних изборних предмета оценом довољан (2), а из владања незадовољавајуће (1).
Описна оцена из предмета не утиче на општи успех ученика.
Општи успех се не утврђује ни у случају када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује описном оценом.
Родитељ је дужан да својим потписом потврди да је упознат са мишљењем о раду и напредовању ученика, односно успехом ученика.

Обавештавање о оцењивању
Члан 20.

На почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи се обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.
Одељењски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Ако родитељ, односно старатељ не долази на родитељске и индивидуалне састанке, одељењски старешина је дужан да га благовремено у писменој форми обавести о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања ученика.

Евиденција о успеху ученика
Члан 21.

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.
Под педагошком документацијом, у смислу овог правилника, сматра се писана документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.

Завршне одредбе
Члан 22.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 74/11).

Члан 23.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се почев од школске 2013/2014. године.



Број: 110-00-199/2013-02
У Београду, 5. јула 2013. године                                        МИНИСТАР
                                              
                                                                          Проф. др Жарко Обрадовић

недеља, 5. јун 2016.

"Основац на потезу"



У Нишу је јуче одржано финално такмичење у шаху, под називом "Основац на потезу".
У групи млађих дечака наш ученик Стефан Томић IV2 остварио је сјајан резутат и освојио прво место и награду таблет рачунар.




                                                       Тим који побеђује

Ученици II2 и IV2 издвојеног одељења у Шапину, Основне школе "Дража Марковић Рођа" у Смољинцу, чине шаховску екипу која са великим успехом представља школу и преноси њено име широм Републике Србије. Мали велики људи на које смо сви поносни.
                                     
                                              Шаховски прваци Браничевског округа


Лазар Радојковић IV2, Стефан Томић IV2, Петар Илић IV2, 
Стеван Радојковић III2 и Сара Томић III2 .





недеља, 29. мај 2016.

Мирослављево јеванђеље





Мирослављево јеванђеље је рукописна књига која представља најзначајнији споменик српске и јужнословенске односно српскословенске писмености из 12.века. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, сина Завидиног и брата рашког великог жупана Стефана Немање, за потребе његове задужбине - цркве Светог Петра на Лиму у Бијелом Пољу.
Велики део рукописа је дело непознатог преписивача. Григорије дијак написао је крај рукописа и украсио текст орнаментима. Споменик има 181 лист пергамента. Данас се чува у Народном музеју у Београду.
Мирослављево јеванђеље је 2005.године уписано у списак Памћење света.








                                         Мирослављево јеванђеље - документарни филм I део

                                         Мирослављево јеванђеље - документарни филм II део


                                    






среда, 25. мај 2016.

Римски бројеви







Стари Римљани су од Грка научили да броје. У њихово доба убрзано се развијала трговина а самим тим је расла и потреба да се бројеви записују на што једноставнији начин. Тадашњи начин записивања бројева дошао је из Грчке, али је потекао са истока, а Римљани су га знатно усавршили. Зато је седам симбола у овом бројном систему, I, V, X, L, C, D и M названо римске цифре.
Ознака за један обележавала се знаком I, што одговара једном људском прсту. Цифра V(пет), настала је по лику људске шаке са пет прстију, где је палац растављен од осталих. Цифра X (десет) , која одговара броју прстију на обе руке, добијена је као лик две прекрштене шаке. Остале цифре L (50), C (100), D (500) и M (1000) настале су као прва слова латинских назива за ове бројеве.
Римске цифре се и данас користе, најчешће при набрајању или записивању година. Вредности римских бројева добијају се једноставно. Када се нови симбол додаје са десне стране веће цифре, он се сабира, када се додаје са леве, он се одузима. Тако је VI=6, a LX=60, DC=600, док је IV=4, XL=40, a CD=400.
Међу римским цифрама нема нуле зато што некада није било познато да је и нула број. Да би се римске цифре у неком тексту разликовале од великих латиничних слова, раније се писала и црта изнад њих. Данас се више тако не пише.

Извор: Елементаријум



недеља, 17. април 2016.

Служба речи у реченици

    




Реченица је скуп речи (или само једна реч) која има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао.
Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у реченици. Чланови се деле на главне и зависне чланове реченице.

Главни реченични чланови су:
- субјекат и
- предикат.

Зависни  реченични чланови су:
- објекат,
- атрибут,
- апозиција и
- прилошке одредбе.

Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове реченица имати. Неке реченице имају само једну реч која врши функцију предиката.

Субјекат

Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу.


Предикат

Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи, а поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.

Објекат

Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња. У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи.

Атрибут

Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. У служби атрибута најчешће су придеви, а поред придева у служби атрибута могу бити бројеви, заменице и именице у неком зависном падежу.

Апозиција

Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан.

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина или узрок вршења радње исказане предикатом. У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу с предлогом или без предлога.

Субјекат

Алекса је данас био у Пожаревцу.
Моја најбоља другарица је Анђелија.
Он гледа телевизију.

Предикат

Комшија слуша рок музику.
Она је моја учитељица.
Изађи напоље и играј се.

Објекат

Стално размишљам о путовању.
Ана чита књигу.
Похвалила сам их.

Атрибут

Њена наруквица је од сребра.
Заборавио је карирану кошуљу.
Високи дечак пише.


Апозиција

На Копаонику, највишој планини у Србији, данас нема снега.
Добили смо писмо од Јасне, наше куме.
Бади, Немањин пас, је беле боје.

Прилошке одредбе

Сутра ћемо исправљати писмене задатке.
Он је био у Шапину.
Милица добро игра шах.









недеља, 10. април 2016.

Најбољи у Браничевском округу



         Наши ученици шаховски прваци Браничевског округа

Основна школа "Краљ Александар I" у Пожаревцу била је јуче и данас домаћин Међуопштинског такмичења ученика основних школа у шаху.
Јуче су се ученици такмичили појединачно а данас екипно.
Ученици издвојеног одељења у Шапину постигли су завидан успех на радост свих нас.

                                              Категорији ученика I и II разреда - девојчице

                                              1. место            Сара Томић II 2




                                                         Категорији ученика  III и IV - девојчице

                                                        2. место        Анђела Марковић IV 2



                                                       3. место         Наталија Мишић III 2




                                       Категорија ученика I и II разреда - дечаци

                                                  3. место        Стеван Радојковић II 2



 Категорија ученика III и IV разреда - дечаци

                                                  1. место             Стефан Томић IV 2 




                                                 2. место              Петар Илић IV 2 




                                                    4. место        Лазар Радојковић IV 2




            У категорији екипних такмичења наши ученици убедљиво су били најбољи. 

Нашу екипу за предстојеће републичко такмичење у шаху чине:
Лазар Радојковић, Петар Илић, Стефан Томић, Стеван Радојковић и Сара Томић.

Сви ученици и ученице који су освојили једно од прва три места такмичиће се и у појединачним категоријама на предстојећем Републичком такмичењу основних школа Србије у шаху.
Честитамо нашим првацима!

понедељак, 4. април 2016.

Стрип






Стрип је низ повезаних цртежа, већином уз текст. Познат је и као "девета уметност".
Данас се сматра да су свака наративна ликовна дела која су се састојала од слика у низу заправо претече стрипа.




Стрип каквог данас знамо почео се обликовати у 19. веку, у радовима европских и америчких илустратора. Као облик масовног медија, стрип је настао почетком 20. века у САД-у с појавом стрипа у дневним новинама где је стандардизовано неколико одлика (сличице у низу, тј. енглески: "стрип", текст у балонима и др.). Оваква комбинација речи и слике се убрзо проширила светом и ускоро су издаване јефтине књиге новинских стрипова, а касније и оригинални стрип албуми.
Данас се стрипови налазе не само у новинама, него и као стрип албуми (књиге), графички романи и веб стрипови.
Код нас, већ двадесет година у Лесковцу, успешно ради Лесковачка школа стрипа која носи име "Никола Митровић Кокан". Школа је позната широм света.



понедељак, 14. март 2016.

Како да правилно напишем?

Запета или зарез?

  Пише се једно и друго.
У Речнику језичких недоумица Иван Клајн каже: "Запета је русизам, као и точка уместо тачка. Правописом из 1960. усвојен је термин зарез, који је данас дефинитивно прихваћен у школама,
па нема разлога за враћање на запету."






 








субота, 12. март 2016.

Куда на екскурзију?

Ако још увек нисте одлучили куда ћете на овогодишњу екскурзију размислите о посети Петровцу на Млави.






Да ли сте знали?

Неколико занимљивих чињеница 
      
а територији данашње Србије, у 3. и 4. веку рођено је осамнаест римских императора. То представља петину од свих владара Римског царства.

*Србин је био патријарх Констатинопоља. Поставио га је Мехмед II на захтев своје помајке Маре Бранковић.

*Вампир је једина српска реч коју је прихватио цео свет.

*Срби су живели и у земљи фараона.

*Српска часовничарска индустрија је старија од Швајцарске. Пре 600 година Срби су имали свој часовник.

*Србин Сава Владиславић сматран је једном од најзнаменитијих личности Pусије свог времена. И разграничио је Кину и Русију.

*Најпознатија светица на Балкану Св. Петка је била Српкиња.

*
Један од четири званична језика у Отоманском царству био је српски језик.

*Само Србија и Белгија су учестовавале у кројењу нове Европе уз представнике великих сила.

*У Србији постоји верски објекат који је чак 10 пута претваран у џамију. (Стара саборна црква у центру Чачка)

*Први сателитски пренос видео сигнала 1963, између Европе и Северне Америке, била је слика Белог Анђела из Милешеве.

*Највећи песник немачког рода Гете толико је волео и ценио српску народну поезију да је течно научио српски језик.

*У српском језику не постоји реч која почиње гласом Ф.










понедељак, 7. март 2016.

Акценти нису проблем!

Акценат је издвајање и истицање одређеног слога у оквиру речи.
Српски језик има четири акцента који се разликују по трајању и тону: дугосилазни, краткосилазни, дугоузлазни и краткоузлазни. Уз то постоји и продужено трајање акцента.





Правила акцентовања:
1. На једносложним речима увек је силазни акценат, дуг или кратак.
2. На првом слогу двосложних и вишесложних речи може стајати било који акценат.
3. На унутрашњем слогу тросложних и вишесложних речи могу стајати само узлазни акценти.
4. На последњем слогу двосложних и вишесложних речи не може стајати ни један акценат.

недеља, 28. фебруар 2016.

Како учимо децу?


                                               ТИ СИ ПРАВО ЧУДО
      Свака секунда коју проживљавамо другачија је. То је јединствен моменат универзума, моменат који се више никада неће поновити... А шта ми учимо децу? Учимо их да су два и два четири и да је Париз главни град Француске.
       Како ћемо их учити и шта су они?
       Требало би свакоме од њих да кажемо: Да ли знаш шта си? Ти си једно право чудо. Ти си јединствен. Свих ових година није постојало ниједно дете као ти. 
Твоје ноге, твоје руке, твоји паметни прсти, начин на који ходаш.
       Можеш да постанеш Шекспир, Микеланђело, Бетовен. Способан си за све. Јесте, ти си право чудо. А, када порастеш, да ли ћеш онда моћи да повредиш неког другог ко је, исто као и ти, право чудо?
       Мораш да радиш - сви морамо да радимо - да учинимо да свет буде такав да завређује своју децу. 
                                                                          Пабло Касалс

Мајка





Песма за мамине очи

За све бесане ноћи
и за све брижне очи
које си од мене крила,
за све уздахе твоје,
за очи које се боје 
за мене, мајко мила

за све пољупце твоје,
за руке твоје меке,
за речи топле, благе
које си шапутала,
за све, за све ти хвала.

За сву одшиту дугмад,
за све немирлуке моје,
за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу која није потекла,
за све што си ми дала,
за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.

 Мира Алечковић



субота, 27. фебруар 2016.

Општинско такмичење из математике 2016.године


Такмичења из математике за ученике основних школа




Овде можете погледати задатке са општинског такмичења из математике за ученике основних школа од трећег до осмог разреда.





четвртак, 25. фебруар 2016.

Треба ли да децу награђујемо за њихове успехе?

                  Награда и казна

Награде могу бити вербалне (похвале), невербалне (осмех, нежан додир, загрљај) и материјалне (поклони - иако се родитељи најпре сете њих, оне су мање важне).
Са друге стране, родитељи понекад верују да су њихова деца можда и претерано мажена и похваљивана па сматрају да похвале или нежност које им свакодневно пружају више и нису награде, већ њихови уобичајени родитељски поступци. Истина је да загрљаји, тепање, исказивање љубави треба да се у вашем дому подразумева, а не покатује само када дете усвоји неко понашање које желите да подржите. Уколико припадате оним родитељима који су склони свакодневном награђивању детета - одлично и за вас и за дете. Ипак, и у таквим породицама потребно је пронаћи неке друге, додатне, нове начине којима ћете дете награђивати. Наиме, ма колико били нежни према детету, не заборавите да је награда, као нешто изузетно, неопходна свакој особи (без обзира колико има година или можда одаје утисак да му признање ништа не значи) па и вашем детету.

1. ПОДСТИЦАЈ
Награда је бољи подстицај него казна. Неколико деценија уназад дечја психологија и педагогија су претрпеле бројне измене. Захваљујући истраживањима и новим сазнањима из дечје психологије данас знамо да за свако дете награда има квалитетнији и дугорочнији ефекат него казна. Наиме, док казна делује у тренутку, у афекту, и често оставља негативне последице по дете - награда остаје упамћена као нешто позитивно, тј. довољно вредно труда да би се поновио такав доживљај.
2. КРИТЕРИЈУМИ НАГРАЂИВАЊА
Размислите о сопственим критеријумима награђивања. Односно, које је конкретно дететово понашање вредно награде? Јер, уколико награђујете оно што је његова обавеза, на тај начин му пружате подршку као да оно чини нешто специјално, а не нешто што се подразумева, или је резултат вашег претходног договора. Другим речима, дететову послушност, обављање дужности или унапред договорених послова - немате разлога посебно да награђујете.
3.НАГРАДА, А НЕ ПОДМИЋИВАЊЕ
Веома је важно да се ваше награде не схвате као подмићивање. Уколико детету дајете поклон (награду) када уради нешто позитивно (на пример, добије добру оцену у школи), ви га, у ствари, подмићујете или "купујете". То ће га научити манипулацији, па ће веома брзо почети да очекује награде за одређена понашања, и створити узајамну, манипулативну везу. Када једном дете које је материјално мотивисано да учи, упитате зашто, у ствари, учи - може се догодити да добијете одговор да је једини разлог награда коју од својих родитеља очекује, или на коју је навикло.
4. НОВАЦ КАО НАГРАДА
Новчане награде треба избегавати. Из родитељских ставова дете увиђа да новац има велики значај за живот свих чланова његове породице, па брзо схвата да је новац облик моћи. Међутим, када и оно за неки свој труд буде награђено новцем, оно понашање које је за родитеље жељено и прихватљиво покушаће да успостави из интереса (добиће новац), а не зато што је схватило разлоге због којих његови родитељи на том понашању инсистирају. Са друге стране, уколико желите да научите дете да поштује вредност новца, или да га навикнете да штеди - послужите се џепарцем, а не наградом. Тек у старијем узрасту (пубертет), џепарац може бити један од облика награђивања детета. У овом узрасту, џепарац ће помоћи да дете одговорно поступа са новцем.
5. ЖЕЉА КАО НАГРАДА
Када желите да наградите дете због нечега чиме сте посебно задовољни, питате га за мишљење (на пример, шта би желело да добије од вас), а оно вас изненади одговором - покушајте да његову жељу испоштујете. Наиме, ви можете бити против рачунарских игрица, и то са великом аргументацијом, али ако је баш то жеља вашег детета, направите компромис.
6. ИМАТЕ - НЕМАТЕ
Уобичајено је да родитељи мисле да имају вишак идеја, а мањак времена. Међутим, и једно и друго највише зависи од ваше организације и добре воље. Наградите дете оним што имате - немате у изобиљу. Изненадите га. Учините за њега нешто лепо, неочекивано. Покажите му да се радујете неком његовом успеху. Направите му колаче. Пронађите неку заједничку активност напољу. Позовите га у биоскоп. Поклоните му своје време.
7. ПОХВАЛА
Награђивање не само што не мора, већ најчешће и не треба да буде материјално. Награђујте похвалама, тј. речима. Похвалите га кад год сте њиме задовољни. Не заборавите да похвалу заслужује и уложен труд, а не само постигнут резултат. Важно је употребљавати похвале које се односе на дететову личност (посебно када желите да ојачате неку његову особину). Ипак, још бољи ефекти се постижу такозваним конструктивним похвалама. Оне су директне, конкретне и односе се на тренутно дечје понашање или ситуацију (на пример: "Одлично си средио собу."). 
8. ПРИВИЛЕГИЈЕ
Одређене привилегије које дете стиче неким својим изузетним понашањем су награде које имају заиста велики подстицај. Привилегије могу бити додатно време за гледање ТВ-а, касније одлажење у кревет, добијање још једне приче за лаку ноћ или нешто друго у чему дете ужива. Привилегије никад не треба мешати са основним дететовим потребама као што су: храна, време проведено са родитељима, сигурност, љубав или поверење.
9. ВАСПИТНИ ЗНАЧАЈ НАГРАДА
Признавање, тј. награђивање код детета развија сигурност у себе, подстиче на даљи труд и залагање. Када дете схвати да његови поступци за резултат имају пријатне последице (награде), биће мотивисано да се и даље труди. Како би се развило у самопоуздану особу мора имати одговарајућу потврду (а не само да мисли или претпоставља) да сте њиме задовољни и да је неко његово понашање прихваћено. Уколико је ваш циљ да дете буде сигурно у себе, позитивно, кооперативно, динамично, отворено... без пружања подршке, награђивања и похвала то не можете постићи.
10. САМОНАГРАЂИВАЊЕ
Како дете буде одрастало, у њему можете формирати осећање унутрашњег задовољства или поноса због неког личног поступка. Тада ће имати прави мотив да се труди и постиже своје циљеве. Зато, већ сада разговарајте са њим о томе. Када учини нешто позитивно што желите и ви да наградите, питајте га како се оно осећа, како би оно наградило себе да је на вашем месту, колико му то тренутно осећање прија, да ли намерава да ускоро учини нешто слично...
11. И НАГРАДА, И КАЗНА
Уколико је ваш основни метод васпитавања награђивање и похваљивање детета, то не значи да су казне, грдње, повишен глас у вашој кући забрањени. Односно, без обзира што знамо да су награде делотворније и имају већи подстицај за децу него казне, нема разлога да допуштате одређена неприхватљива понашања свог детета. Ова понашања могу бити део њихових бројних развојних фаза или тестирања ваших граница толеранције, или имитирање неког понашања из свог окружења... Ипак, када кажњавате, изразито је важно одредити праву меру, тј. не претерати. За казне је неопходно да одговарају дететовом учињеном поступку (да кажњавате понашање или поступак, а не дете). Казне, као и награде, могу бити веома разноврсне (од строгог погледа па до промене родитељског понашања према детету, одузимањем предмета са којим се игра, ускраћивањем нечега што оно воли...). Међутим, док у награђивању, посебно вербалном, не можете претерати, са казнама треба бити опрезан и штедљив.
Шта је награда?
Награде се разликују по бројним критеријумима као што је вредност, да ли су краткорочне или дугорочне, могућност извршавања, као и од вашег уложеног времена да код детета формирате одређено понашање, или колико је оно самоиницијативно или самостално уложило труда да га примени... Тако награде могу бити веома разнолике: потврда главом, осмех, директне вербалне похвале, заузимање за дете у неким конкретним ситуацијама, заједничка шетња, излет... Ипак, имајте на уму да су међу децом и велике индивидуалне разлике, односно, као што награде могу бити разнолике, тако оне имају и различите ефекте на децу.

Јелена Холцер, педагог





понедељак, 22. фебруар 2016.

Умањено и увећано значење речи



Деминутив или умањеница је именица која има умањено значење. Настаје додавањем префикса или суфикса (творбених наставака) на основни облик или корен именице. Својим обликом деминутиви могу бити исти, или слични, хипокористицима.
Хипокористици су подгрупа деминутива. Користе се из милоште: мама - мамица.
Важно!
Када се обраћамо беби, једино тада се дивимо рукицама и ногицама.
Нема палатализације која је обавезна у свим другим примерима: ручица, ножица.

Грађење деминутива
У српском језику деминутиви се углавном граде додавањем суфикса:  -ић, -ак, -ица, -енце.
Примери деминутива
колач - колач + ић = колачић
цвет - цвет + ак = цветак
кућа - кућа + ица = кућица                        
дете - дет + енце = детенце




Аугментатив или увећаница
је именица која има увећано значење. Најчешће настаје додавањем префикса или суфикса на основни облик или корен именице. Својим обликом аугментативи могу бити идентични пејоративима, а функционално су супротни деминутивима. Аугментативи постоје и као стилска фигура.
Подгрупу аугментатива или увећаница  чине пејоративи и то су речи које у себи крију погрдно значење.
Грађење аугментатива
У српском језику граде се од корена именице и различитих суфикса, на пример: -ина, -етина,    -урина, -ерда.