Врсте именица

Римски бројеви

Стари Римљани су од Грка научили да броје. У њихово доба убрзано се развијала трговина а самим тим је расла и потреба да се бројеви записују на што једноставнији начин. Тадашњи начин записивања бројева дошао је из Грчке, али је потекао са истока, а Римљани су га знатно усавршили. Зато је седам симбола у овом бројном систему, I, V, X, L, C, D и M названо римске цифре.
Ознака за један обележавала се знаком I, што одговара једном људском прсту. Цифра V(пет), настала је по лику људске шаке са пет прстију, где је палац растављен од осталих. Цифра X (десет) , која одговара броју прстију на обе руке, добијена је као лик две прекрштене шаке. Остале цифре L (50), C (100), D (500) и M (1000) настале су као прва слова латинских назива за ове бројеве.
Римске цифре се и данас користе, најчешће при набрајању или записивању година. Вредности римских бројева добијају се једноставно. Када се нови симбол додаје са десне стране веће цифре, он се сабира, када се додаје са леве, он се одузима. Тако је VI=6, a LX=60, DC=600, док је IV=4, XL=40, a CD=400.
Међу римским цифрама нема нуле зато што некада није било познато да је и нула број. Да би се римске цифре у неком тексту разликовале од великих латиничних слова, раније се писала и црта изнад њих. Данас се више тако не пише.

Извор: Елементаријум

Служба речи у реченици

    

Реченица је скуп речи (или само једна реч) која има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао.
Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у реченици. Чланови се деле на главне и зависне чланове реченице.

Главни реченични чланови су:
- субјекат и
- предикат.

Зависни  реченични чланови су:
- објекат,
- атрибут,
- апозиција и
- прилошке одредбе.

Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове реченица имати. Неке реченице имају само једну реч која врши функцију предиката.

Субјекат

Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу.


Предикат

Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи, а поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.

Објекат

Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња. У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи.

Атрибут

Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. У служби атрибута најчешће су придеви, а поред придева у служби атрибута могу бити бројеви, заменице и именице у неком зависном падежу.

Апозиција

Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан.

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина или узрок вршења радње исказане предикатом. У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу с предлогом или без предлога.

Субјекат

Алекса је данас био у Пожаревцу.

Моја најбоља другарица је Анђелија.

Он гледа телевизију.

Предикат

Комшија слуша рок музику.

Она је моја учитељица.

Изађи напоље и играј се.

Објекат

Стално размишљам о путовању.

Ана чита књигу.
Похвалила сам их.

Атрибут

Њена наруквица је од сребра.

Заборавио је карирану кошуљу.
Високи дечак пише.

Апозиција

На Копаонику, највишој планини у Србији, данас нема снега.

Добили смо писмо од Јасне, наше куме.

Бади, Немањин пас, је беле боје.

Прилошке одредбе

Сутра ћемо исправљати писмене задатке.

Он је био у Шапину.

Милица добро игра шах.

Најбољи у Браничевском округу

         Наши ученици шаховски прваци Браничевског округа

Основна школа "Краљ Александар I" у Пожаревцу била је јуче и данас домаћин Међуопштинског такмичења ученика основних школа у шаху.
Јуче су се ученици такмичили појединачно а данас екипно.
Ученици издвојеног одељења у Шапину постигли су завидан успех на радост свих нас.

                                              Категорији ученика I и II разреда - девојчице

                                              1. место            Сара Томић II 2

                                                         Категорији ученика  III и IV - девојчице

                                                        2. место        Анђела Марковић IV 2

                                                       3. место         Наталија Мишић III 2

                                       Категорија ученика I и II разреда - дечаци

                                                  3. место        Стеван Радојковић II 2

 Категорија ученика III и IV разреда - дечаци

                                                  1. место             Стефан Томић IV 2 

                                                 2. место              Петар Илић IV 2 

                                                    4. место        Лазар Радојковић IV 2

            У категорији екипних такмичења наши ученици убедљиво су били најбољи. 

Нашу екипу за предстојеће републичко такмичење у шаху чине:

Лазар Радојковић, Петар Илић, Стефан Томић, Стеван Радојковић и Сара Томић.

Сви ученици и ученице који су освојили једно од прва три места такмичиће се и у појединачним категоријама на предстојећем Републичком такмичењу основних школа Србије у шаху.

Честитамо нашим првацима!

Стрип

Стрип је низ повезаних цртежа, већином уз текст. Познат је и као "девета уметност".
Данас се сматра да су свака наративна ликовна дела која су се састојала од слика у низу заправо претече стрипа.




Стрип каквог данас знамо почео се обликовати у 19. веку, у радовима европских и америчких илустратора. Као облик масовног медија, стрип је настао почетком 20. века у САД-у с појавом стрипа у дневним новинама где је стандардизовано неколико одлика (сличице у низу, тј. енглески: "стрип", текст у балонима и др.). Оваква комбинација речи и слике се убрзо проширила светом и ускоро су издаване јефтине књиге новинских стрипова, а касније и оригинални стрип албуми.
Данас се стрипови налазе не само у новинама, него и као стрип албуми (књиге), графички романи и веб стрипови.
Код нас, већ двадесет година у Лесковцу, успешно ради Лесковачка школа стрипа која носи име "Никола Митровић Кокан". Школа је позната широм света.

Српско племство

               РОДОСЛОВНЕ ТАБЛИЦЕ СРПСКИХ ДИНАСТИЈА И ВЛАСТЕЛЕ

Помоћ у инклузивном образовању

ЛИТЕРАТУРА И ЕДУКАТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ КОРИСНИ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Како да правилно напишем?

                            Иван Клајн - Речник језичких недоумица

Запета или зарез?

  Пише се једно и друго.
У Речнику језичких недоумица Иван Клајн каже: "Запета је русизам, као и точка уместо тачка. Правописом из 1960. усвојен је термин зарез, који је данас дефинитивно прихваћен у школама,
па нема разлога за враћање на запету."

 

Куда на екскурзију?

Ако још увек нисте одлучили куда ћете на овогодишњу екскурзију размислите о посети Петровцу на Млави.

Да ли сте знали?

Неколико занимљивих чињеница 
      
*На територији данашње Србије, у 3. и 4. веку рођено је осамнаест римских императора. То представља петину од свих владара Римског царства.

*Србин је био патријарх Констатинопоља. Поставио га је Мехмед II на захтев своје помајке Маре Бранковић.

*Вампир је једина српска реч коју је прихватио цео свет.

*Срби су живели и у земљи фараона.

*Српска часовничарска индустрија је старија од Швајцарске. Пре 600 година Срби су имали свој часовник.

*Србин Сава Владиславић сматран је једном од најзнаменитијих личности Pусије свог времена. И разграничио је Кину и Русију.

*Најпознатија светица на Балкану Св. Петка је била Српкиња.

*Један од четири званична језика у Отоманском царству био је српски језик.

*Само Србија и Белгија су учестовавале у кројењу нове Европе уз представнике великих сила.

*У Србији постоји верски објекат који је чак 10 пута претваран у џамију. (Стара саборна црква у центру Чачка)

*Први сателитски пренос видео сигнала 1963, између Европе и Северне Америке, била је слика Белог Анђела из Милешеве.

*Највећи песник немачког рода Гете толико је волео и ценио српску народну поезију да је течно научио српски језик.

*У српском језику не постоји реч која почиње гласом Ф.

Акценти нису проблем!

Акценат је издвајање и истицање одређеног слога у оквиру речи.
Српски језик има четири акцента који се разликују по трајању и тону: дугосилазни, краткосилазни, дугоузлазни и краткоузлазни. Уз то постоји и продужено трајање акцента.

Правила акцентовања:
1. На једносложним речима увек је силазни акценат, дуг или кратак.
2. На првом слогу двосложних и вишесложних речи може стајати било који акценат.
3. На унутрашњем слогу тросложних и вишесложних речи могу стајати само узлазни акценти.
4. На последњем слогу двосложних и вишесложних речи не може стајати ни један акценат.

Како учимо децу?

                                               ТИ СИ ПРАВО ЧУДО

      Свака секунда коју проживљавамо другачија је. То је јединствен моменат универзума, моменат који се више никада неће поновити... А шта ми учимо децу? Учимо их да су два и два четири и да је Париз главни град Француске.

       Како ћемо их учити и шта су они?

       Требало би свакоме од њих да кажемо: Да ли знаш шта си? Ти си једно право чудо. Ти си јединствен. Свих ових година није постојало ниједно дете као ти. 
Твоје ноге, твоје руке, твоји паметни прсти, начин на који ходаш.

       Можеш да постанеш Шекспир, Микеланђело, Бетовен. Способан си за све. Јесте, ти си право чудо. А, када порастеш, да ли ћеш онда моћи да повредиш неког другог ко је, исто као и ти, право чудо?

       Мораш да радиш - сви морамо да радимо - да учинимо да свет буде такав да завређује своју децу. 

                                                                          Пабло Касалс

Мајка

Песма за мамине очи

За све бесане ноћи

и за све брижне очи

које си од мене крила,

за све уздахе твоје,

за очи које се боје 

за мене, мајко мила

за све пољупце твоје,

за руке твоје меке,

за речи топле, благе

које си шапутала,

за све, за све ти хвала.

За сву одшиту дугмад,

за све немирлуке моје,

за порубе које си шила,

за сваку твоју сузу која није потекла,

за све што си ми дала,

за све што си ми рекла,

хвала ти, мајко мила.

 Мира Алечковић

Општинско такмичење из математике 2016.године

Такмичења из математике за ученике основних школа

Општинско такмичење из математике ученика основих школа 27.02.2016.године

Овде можете погледати задатке са општинског такмичења из математике за ученике основних школа од трећег до осмог разреда.

Треба ли да децу награђујемо за њихове успехе?

                  Награда и казна

Награде могу бити вербалне (похвале), невербалне (осмех, нежан додир, загрљај) и материјалне (поклони - иако се родитељи најпре сете њих, оне су мање важне).
Са друге стране, родитељи понекад верују да су њихова деца можда и претерано мажена и похваљивана па сматрају да похвале или нежност које им свакодневно пружају више и нису награде, већ њихови уобичајени родитељски поступци. Истина је да загрљаји, тепање, исказивање љубави треба да се у вашем дому подразумева, а не покатује само када дете усвоји неко понашање које желите да подржите. Уколико припадате оним родитељима који су склони свакодневном награђивању детета - одлично и за вас и за дете. Ипак, и у таквим породицама потребно је пронаћи неке друге, додатне, нове начине којима ћете дете награђивати. Наиме, ма колико били нежни према детету, не заборавите да је награда, као нешто изузетно, неопходна свакој особи (без обзира колико има година или можда одаје утисак да му признање ништа не значи) па и вашем детету.

1. ПОДСТИЦАЈ
Награда је бољи подстицај него казна. Неколико деценија уназад дечја психологија и педагогија су претрпеле бројне измене. Захваљујући истраживањима и новим сазнањима из дечје психологије данас знамо да за свако дете награда има квалитетнији и дугорочнији ефекат него казна. Наиме, док казна делује у тренутку, у афекту, и често оставља негативне последице по дете - награда остаје упамћена као нешто позитивно, тј. довољно вредно труда да би се поновио такав доживљај.
2. КРИТЕРИЈУМИ НАГРАЂИВАЊА
Размислите о сопственим критеријумима награђивања. Односно, које је конкретно дететово понашање вредно награде? Јер, уколико награђујете оно што је његова обавеза, на тај начин му пружате подршку као да оно чини нешто специјално, а не нешто што се подразумева, или је резултат вашег претходног договора. Другим речима, дететову послушност, обављање дужности или унапред договорених послова - немате разлога посебно да награђујете.
3.НАГРАДА, А НЕ ПОДМИЋИВАЊЕ
Веома је важно да се ваше награде не схвате као подмићивање. Уколико детету дајете поклон (награду) када уради нешто позитивно (на пример, добије добру оцену у школи), ви га, у ствари, подмићујете или "купујете". То ће га научити манипулацији, па ће веома брзо почети да очекује награде за одређена понашања, и створити узајамну, манипулативну везу. Када једном дете које је материјално мотивисано да учи, упитате зашто, у ствари, учи - може се догодити да добијете одговор да је једини разлог награда коју од својих родитеља очекује, или на коју је навикло.
4. НОВАЦ КАО НАГРАДА
Новчане награде треба избегавати. Из родитељских ставова дете увиђа да новац има велики значај за живот свих чланова његове породице, па брзо схвата да је новац облик моћи. Међутим, када и оно за неки свој труд буде награђено новцем, оно понашање које је за родитеље жељено и прихватљиво покушаће да успостави из интереса (добиће новац), а не зато што је схватило разлоге због којих његови родитељи на том понашању инсистирају. Са друге стране, уколико желите да научите дете да поштује вредност новца, или да га навикнете да штеди - послужите се џепарцем, а не наградом. Тек у старијем узрасту (пубертет), џепарац може бити један од облика награђивања детета. У овом узрасту, џепарац ће помоћи да дете одговорно поступа са новцем.
5. ЖЕЉА КАО НАГРАДА
Када желите да наградите дете због нечега чиме сте посебно задовољни, питате га за мишљење (на пример, шта би желело да добије од вас), а оно вас изненади одговором - покушајте да његову жељу испоштујете. Наиме, ви можете бити против рачунарских игрица, и то са великом аргументацијом, али ако је баш то жеља вашег детета, направите компромис.
6. ИМАТЕ - НЕМАТЕ
Уобичајено је да родитељи мисле да имају вишак идеја, а мањак времена. Међутим, и једно и друго највише зависи од ваше организације и добре воље. Наградите дете оним што имате - немате у изобиљу. Изненадите га. Учините за њега нешто лепо, неочекивано. Покажите му да се радујете неком његовом успеху. Направите му колаче. Пронађите неку заједничку активност напољу. Позовите га у биоскоп. Поклоните му своје време.
7. ПОХВАЛА
Награђивање не само што не мора, већ најчешће и не треба да буде материјално. Награђујте похвалама, тј. речима. Похвалите га кад год сте њиме задовољни. Не заборавите да похвалу заслужује и уложен труд, а не само постигнут резултат. Важно је употребљавати похвале које се односе на дететову личност (посебно када желите да ојачате неку његову особину). Ипак, још бољи ефекти се постижу такозваним конструктивним похвалама. Оне су директне, конкретне и односе се на тренутно дечје понашање или ситуацију (на пример: "Одлично си средио собу."). 
8. ПРИВИЛЕГИЈЕ
Одређене привилегије које дете стиче неким својим изузетним понашањем су награде које имају заиста велики подстицај. Привилегије могу бити додатно време за гледање ТВ-а, касније одлажење у кревет, добијање још једне приче за лаку ноћ или нешто друго у чему дете ужива. Привилегије никад не треба мешати са основним дететовим потребама као што су: храна, време проведено са родитељима, сигурност, љубав или поверење.
9. ВАСПИТНИ ЗНАЧАЈ НАГРАДА
Признавање, тј. награђивање код детета развија сигурност у себе, подстиче на даљи труд и залагање. Када дете схвати да његови поступци за резултат имају пријатне последице (награде), биће мотивисано да се и даље труди. Како би се развило у самопоуздану особу мора имати одговарајућу потврду (а не само да мисли или претпоставља) да сте њиме задовољни и да је неко његово понашање прихваћено. Уколико је ваш циљ да дете буде сигурно у себе, позитивно, кооперативно, динамично, отворено... без пружања подршке, награђивања и похвала то не можете постићи.
10. САМОНАГРАЂИВАЊЕ
Како дете буде одрастало, у њему можете формирати осећање унутрашњег задовољства или поноса због неког личног поступка. Тада ће имати прави мотив да се труди и постиже своје циљеве. Зато, већ сада разговарајте са њим о томе. Када учини нешто позитивно што желите и ви да наградите, питајте га како се оно осећа, како би оно наградило себе да је на вашем месту, колико му то тренутно осећање прија, да ли намерава да ускоро учини нешто слично...
11. И НАГРАДА, И КАЗНА
Уколико је ваш основни метод васпитавања награђивање и похваљивање детета, то не значи да су казне, грдње, повишен глас у вашој кући забрањени. Односно, без обзира што знамо да су награде делотворније и имају већи подстицај за децу него казне, нема разлога да допуштате одређена неприхватљива понашања свог детета. Ова понашања могу бити део њихових бројних развојних фаза или тестирања ваших граница толеранције, или имитирање неког понашања из свог окружења... Ипак, када кажњавате, изразито је важно одредити праву меру, тј. не претерати. За казне је неопходно да одговарају дететовом учињеном поступку (да кажњавате понашање или поступак, а не дете). Казне, као и награде, могу бити веома разноврсне (од строгог погледа па до промене родитељског понашања према детету, одузимањем предмета са којим се игра, ускраћивањем нечега што оно воли...). Међутим, док у награђивању, посебно вербалном, не можете претерати, са казнама треба бити опрезан и штедљив.
Шта је награда?
Награде се разликују по бројним критеријумима као што је вредност, да ли су краткорочне или дугорочне, могућност извршавања, као и од вашег уложеног времена да код детета формирате одређено понашање, или колико је оно самоиницијативно или самостално уложило труда да га примени... Тако награде могу бити веома разнолике: потврда главом, осмех, директне вербалне похвале, заузимање за дете у неким конкретним ситуацијама, заједничка шетња, излет... Ипак, имајте на уму да су међу децом и велике индивидуалне разлике, односно, као што награде могу бити разнолике, тако оне имају и различите ефекте на децу.

Јелена Холцер, педагог

Умањено и увећано значење речи

Деминутив или умањеница је именица која има умањено значење. Настаје додавањем префикса или суфикса (творбених наставака) на основни облик или корен именице. Својим обликом деминутиви могу бити исти, или слични, хипокористицима.
Хипокористици су подгрупа деминутива. Користе се из милоште: мама - мамица.
Важно!
Када се обраћамо беби, једино тада се дивимо рукицама и ногицама.
Нема палатализације која је обавезна у свим другим примерима: ручица, ножица.

Грађење деминутива
У српском језику деминутиви се углавном граде додавањем суфикса:  -ић, -ак, -ица, -енце.
Примери деминутива
колач - колач + ић = колачић
цвет - цвет + ак = цветак
кућа - кућа + ица = кућица                        
дете - дет + енце = детенце




Аугментатив или увећаница је именица која има увећано значење. Најчешће настаје додавањем префикса или суфикса на основни облик или корен именице. Својим обликом аугментативи могу бити идентични пејоративима, а функционално су супротни деминутивима. Аугментативи постоје и као стилска фигура.
Подгрупу аугментатива или увећаница  чине пејоративи и то су речи које у себи крију погрдно значење.
Грађење аугментатива
У српском језику граде се од корена именице и различитих суфикса, на пример: -ина, -етина,    -урина, -ерда.

Како ћемо убудуће набављати уџбенике?

                                                  ЗАКОН О УЏБЕНИЦИМА

Српски проналазачи

             ДЕСЕТ НАЈБИТНИЈИХ СРПСКИХ ПРОНАЛАЗАКА И ПРОНАЛАЗАЧА

                              

Оцењивање

                                         ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА

                                      У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ