Синтаксичке вежбе

БОГАТИМО И ПРОШИРУЈЕМО РЕЧЕНИЦЕ

Пронађи на слици одговарајуће речи и прошири дате реченице испод слике .        

Дува  ветар.

_________   дува  _________  ветар. 

Лишће  опада.

________   лишће  опада  _____________.

Мама  меси  колаче.

_______  мама  меси  ____________   колаче.

Комшија  сече  дрва.

______ комшија  ___________   сече  дрва.

Маша  чита  песму.

_______  Маша чита песму ___________________________.

Друг живи у Смољинцу.

_______  друг  ___________   живи у Смољинцу.

Тата  вози ауто.

___________ тата вози _________ ауто.

Лети  јато  птица.

Лети __________  јато птица ___________.

Негације

Математика 2.разред

                    

              КОНТРОЛНА ВЕЖБА

  ____________________      __________         _________                                                                          (Име и презиме)             (Број бодова)        (Оцена)

                                                                                                                                       

1.Израчунај:

54+37=___         68+29=____        87-65=____     91-59=____     100-74=_____    73-57=_____

3

2.Израчунај:

57 – 40 +12 =______________________       

 32 +( 67- 30 )=_________________________

88+12-63 =________________________         

73 – ( 18-10)=_________________________

4

3.Израчунај:

34 + x = 67     x + 24 = 51     x – 73 = 15     58 – x = 49  

                                            

4

4. a) Један сабирак је 48, а збир је 80. Израчунај други сабирак.

_____________________________________________________________________________________

б) Умањеник је 82, а разлика 28. Израчунај умањилац.

_____________________________________________________________________________________

4

5. Марко је у џепу имао неколико кликера. Када је другу поклонио 17, остало му је 25 кликера. Колико је кликера Марко имао у џепу?

_____________________________________________________________________________________

6

ДОДАТНИ  ЗАДАТАК

6. Од неког броја одузми најмањи број треће десетице. Разлика ће бити највећи нeпаран број осме десетице. Постави једначину и реши је.

_____________________________________________________________________________________

8

Број бодова	Оцена
1- 4	1
5-8	2
9-12	3
13-16	4
17-21	5

Математичка бајка

 

                    http://uciteljicaljilja.wordpress.com/2012/02/07/205/
                    Преузми - Снежана и седам патуљака

О вапитању

NARUŠEN SISTEM VREDNOSTI KOD MLADIH

LIČNI STAV
Popustljivo vaspitanje

Zoran Milivojević
Način na koji roditelji vaspitavaju decu povezan je sa izgradnjom psihičkih struktura i tipa ličnosti dece. U poslednje tri-četiri decenije prevladao je model vaspitanja u kome se insistira da moraju biti srećna, da je roditeljska dužnost da ihusrećuju. Kako detetovo osećanje sreće nastaje kada mu roditelji ispune želju, onito čine i onda kada misle da njegoveželje nisu dobre za njega, čime su odustali od osujećenja detetovih želja. Posledica je nastanak popustljivog vaspitanja u kome deteupravlja roditeljem, a ne obrnuto. Razlog za to je što roditelji ne žele da pred sobom gledaju nesrećno dete. Psihoanaliza je pokazala da deca koja nisu dobijala dovoljno ljubavi u detinjstvu odrastaju u neurotične odrasle. Zato su roditelji u fokus stavili detetova osećanja, doživljaj da je voljeno. Danas kada je nekoliko generacija,koje su vaspitavane po modelu popustljivog vaspitanja,odraslo vidimo da ovakav model pravi štetu stvarajući novu patologiju. Reč je o razmaženoj iprezaštićenoj deci. Prva,uprkos visokoj inteligenciji, izrastaju u nesocijalizovane ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidnei slabo kontrolišu impulse, nemaju radne navike, i zbog toga dugo ostaju u simbiotskoj vezi sa svojim roditeljima. Prezaštićena deca su pasivna jer o sebi misle da su nesposobna, plaše se sveta kojidoživljavaju kao opasno mesto, zbog čega su isto u simbiozi sa roditeljima ili dominantnim partnerima.

Popustljivo vaspitavanja je otišao u suprotnost –stalno se pokazuje ljubav, a izbegava se disciplinovanje deteta. Danas znamo da se iz jedne greške otišlo u onu suprotnu. Razlog je što deca svaki pokušaj disciplinovanja pogrešno doživljavaju kao negaciju ljubavi, odbacivanje i kao „traumu”. Popustljivi roditelji su nemoćni da mupostave granice i da ga teraju da radi neprijatne, a korisne stvari, upravo zbog osećanja krivice što ga „traumatizuju”.

Zbog negativnih posledica popustljivogvaspitanjapodsetimo da je zadatak roditelja da pripreme dete za samostalni život. A put za to je da se deci nudi model pokazivanjaljubavi, alii jasnadisciplina bez koje nema ni uspeha ni sreće u odraslom životu.

*psihoterapeut

Zoran Milivojević

Управни говор и неуправни говор

       Управни и неуправни говор
Сјајан пример обраде преузет са сајта колегинице Гоце.

Како је настала песма "Ђурђевдан" ?

             Песма Ђурђевдан настала у сарајевском возу  смрти за Јасеновац               
                                                                                                         



Песма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности.

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе први пут запевао је.

„Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бежати из Сарајева. Уточиште су налазили на суседним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, верујући да у душманима ипак постоји мрва човечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција НДХ наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше.

Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.

Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколосечне железнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.

Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.

У колони је било око три хиљаде махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима а било је и муслимана који су се заузимали за Србе или су се изјашњавали као Срби. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.

На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до две стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвесности.

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе запевао је: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“

По доступним сведочењима, усташе су због песме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло две хиљаде душа, а њих две стотине је преживело тортуру. Захваљујући преживелима ми данас знамо за овај догађај.

Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио песму коју су певали заробљеници – „Ђурђевдан је„. Та песма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више светских језика. Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове песме. Сви смо сведоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.

Било би сјајно када бисмо за промену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.

Нека је вечна слава свим жртвама јасеновачког казамата!

То смо ми

                  Значења наших имена

 

            

 

Аритметичка вежбанка

ТАБЛИЦА МНОЖЕЊА И ТАБЛИЦА ДЕЉЕЊА




Научите таблицу множења и таблицу дељења бројева до 100 играјући се.

Цветање Тисе

КАД ЦВЕТА ТИСИН ЦВЕТ

Jednom godišnje reku Tisu "pritisnu" pravi oblaci tiskog cveta, u svetu sve ređeg prainsekta koji se u jednom danu roji, oplodi, polaže jaja i umire.

Vodeni cvet, nastao pre dve stotine miliona godina dosezao je do Holandije i živeo u svim velikim vodotocima. U Evropi je danas ograničen samo na Tisu, u našoj zemlji i Madjarskoj, a može se još sresti u Slovačkoj i Ukrajini.

Zbog toga je tiski cvet u Srbiji zaštićen a njegov jenodnevni život i borba sa vremenom, posle trogodišnjeg razvoja larve u mulju Tise, kako bi produžio vrstu, spada u vrhunsku svetsku atrakciju.

Autorka Silvija Miletin

http://www.youtube.com/watch?v=f98rZ_l3JQo

              

"Последња оаза" - документарни филм Петра Лаловића

                ПОСЛЕДЊА ОАЗА

Народне умотворине

   

ПОСЛОВИЦЕ               
Пословице су најкраће умотворине. У њима су исказани мудрост, поука, схватање живота. Има их о раду и лењости, правди, истини, мудрости, поштењу, љубави, слободи...
Њихов циљ је да поуче.
*Без муке нема науке.
*Во се веже за рогове, а човек за реч.
*Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
*Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
*Боље врабац у руци него голуб на грани.
*Чини добро - не кај се, чини зло -  надај се.
*Зло је ко не зна, а учити се не да.
*Ко другоме јаму копа сам у њу упада.
*Ко рано рани две среће граби.
*Умиљато јагње две мајке сиса.
*У радише свега бише, у штедише још и више.
*Немој па се не бој.
*Испеци па реци.
*Лепа реч гвоздена врата отвара.
*Од ината нема горег заната.
*Човек без слободе као риба без воде.

   ЗАГОНЕТКЕ
Загонетке су кратке умотворине. У њима се ликови, радње и догађаји приказују сликовито, али непотпуно - скривено. То треба да се открије оштроумношћу што није увек лако због игре речима и језичких скривалица. Свака загонетка има своју одгонетку.
*Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку)
*Највише зна, најмање говори? (Књига)
*Звоно, а не звони? (Висибаба)
*Црвен јарац по кошари скаче? (Језик)
*Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце)
*Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња)
*Ти га ја, ти га ти, ти га нећеш погодити? (Тигањ)
*Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак. Бога моли трчуљак да падне висуљак? (Свиња и жир)
*Нити га је било, нити ће га бити, а сад је? (Данашњи дан)


                                                                                                БРЗАЛИЦЕ 
Брзалице су језичке игре које служе за игру и разоноду. Подстичу на игру, на такмичење ко ће брже и више пута изговорити неку брзалицу, али без погрешке. То многима тешко полази за руком, јер су брзалице вешто састављене да се тешко изговарају.
*Миш уз пушку, миш низ пушку.
*На врх брда врба мрда.
*Јеси ли ти то ту, јеси ли то ту ти, јеси ли ту то ти?
*Петар Петру плете плот. Не плети, Петре Петру плот.
*Црн јарац црном трну врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.


                                                   БРОЈАЛИЦЕ
Бројалице су стиховно набрајање и ређање извесних, често нејасних, нонсенсних речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији ритмички чврстог реда са карактеристикама брзог темпа. Користе се као игра са децом и као међусобна игра деце.
Код њих је више у питању овладавање речима и њихово звучно памћење без садржајне осмишљене употребљивости. Зато су звучна слика и музички фактор највећи квалитети бројалица.

     ОНДОЛА, ДОНДОЛА             БУМБАР

                   Ондола,                                                 Бумбар,
                   Дондола,                                               Делипар,
                   Шишкала,                                              Сео цар
                   Бишкала,                                               На кантар,
                   Каларија,                                               Жарипан,
                   Русалија,                                               Пеливан,
                   Подгор,                                                  Мери ли га
                   Горчин,                                                   По вас дан,
                   Чавчин,                                                   Паде па се скљуси
                   Чаулин,                                                    И рече му - ту си.
                   Чагрк.


                                                     РЕЂАЛИЦЕ
Ређалице су стиховане народне форме у којима се нижу извесни објекти, али тако што се за њихову употребу поставља препрека која се отклања тек када се у узрочном низу исцрпу сви елементи набрајања. тако се неизлазна каузалност ређања обично до десет предмета наједном врати узлазно уклањањем препреке. од значаја су за децу због поновљивости ређајућих појмова у функцији лакшег запамћивања и схватања узрочно-последичних веза међу предметима који су ушли у ређалички низ.

                                   ЗА МАЛЕНЕ ЂАКЕ

                                   О, Илија, баилија,
                                   шта то радиш?
                                   - Чувам коње.
                                   Шта ће коњи?
                                   - Стрићи гриву.
                                   Шта ће грива?
                                   - Плести торбу.
                                   Шта ће торба?
                                   - Купит јаја.
                                   Шта ће јаја?
                                  - Дават деци.
                                  Шта ће деца?
                                 - Чуват крмке.
                                 Шта ће крмци?
                                  - Вадит сало.
                                 Шта ће сало?
                                 - Мазат кола.
                                 Шта ће кола?
                                - Возит циглу.
                                 Шта ће цигла?
                                - Градит школу.
                               Шта ће школа?
                                - За малене ђаке.

           ПИТАЛИЦЕ
Питалице су лаконски народни дијалози у којима се на изазовно питање даје оштроуман, проницљив, алузиван, повремено ироничан, духовит одговор. Метафоричност језика, контрастни обрти и парадоксално мишљење један су од највиших домета мудрости испољене у овој књижевној врсти.

* Питали ђаци учитеља.

- Који је занат најмучнији на свету?
- Поштена човека и књижевника.


* Питао магарац ђака.

- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.

Јежева кућица - Бранко Ћопић

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА - БРАНКО ЋОПИЋ

Снежана и седам патуљака

Чачалица

                                     ЧАЧАЛИЦА

Чачалица је брдо изнад Пожаревца на коме се налази истоимени спомен-парк. Сам парк обухвата 28 хектара и омиљено је излетиште Пожаревљана.
На месту споменичког комплекса је у току Другог светског рата стрељано око 3 000 симпатизера НОП-а и заробљених партизана. Место на коме почивају њихови посмртни остаци обележено је спомеником изведеним у форми зида, са пушчаним удубљењима и партизанским симболима који обележавају стрељање жртава. У оквиру спомен-парка налази се и костурница бораца Црвене армије, палих октобра 1944.године на подручју од Рудне Главе до Младеновца.
При врху брда се налази споменик "Звезда".
У оквиру овог парка се налази велики број стабала ретких биљних врста и ситних животиња. Са појединих делова брда види се готово цела панорама Пожаревца.

Неповратна песма - Мирослав Антић

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Sta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.

                            

Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

Бесмртна песма - Мирослав Антић

                       

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.

                                                                         

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Ма шта ми рече - Љубивоје Ршумовић

ДР

Миш је добио грип

Па је сео у џип

И превалио пут дугачак

Да га прегледа др Мачак

Доктор пацијента штипну

Пацијент нешто зуцну

Доктор му леђа пипну

Затим га у чело куцну

СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА

НИЈЕ ТИ НИШТА

То каза

Па га смаза 

            ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

Антологија српске књижевности

                  АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ОБРАЗАЦ ЗА ПРАЋЕЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА

Стандард Индикатори 1 2 3 4

2.1.Наставник примењује одговарајуће дидактичко-методичка решења на часу

2.1.1 Наставник јасно истиче циљеве часа 
2.1.2 Наставник даје упуства и објашњења која су јасна ученицима 
2.1.3 Наставник истиче кључне појмове које ученици треба да науче 
2.1.4 Наставник користи наставне методе које су ефикасне у односу на циљ часа 
2.1.5 Наставник поступно поставља све сложенија питања/задатке/захтеве

2.2 Наставник учи ученике различитим техникама учења на часу

2.2.1 Наставник учи ученике како да користе различите начине/приступе за решавање задатака/проблема
2.2.2 Наставник учи ученике како да ново градиво повежу са претходно наученим
2.2.3 Наставник учи ученике како да повежу наставне садржаје са примерима из свакодневног живота
2.2.4 Наставник учи ученике како да у процесу учења повезују садржаје из различитих области
2.2.5 Наставник учи ученике како да постављају себи циљеве у учењу

2.3.Наставник прилагођава рад на часу образовно-васпитним потребама ученика

2.3.1. Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика
2.3.2 Наставник прилагођава темпо рада различитим потребама ученика
2.3.3 Наставник прилагођава наставни материјал индивидуалним карактеристикама ученика
2.3.4 Наставник посвећује време ученицима у складу са њиховим образовним и васпитним потребама
2.3.5 Наставник примењује специфичне задатке/активности/материјале на основу ИОПа за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању

2.4 Ученици стичу знања на часу

2.4.1 Ученици су заинтересовани за рад на часу
2.4.2 Ученици активно учествују у раду на часу
2.4.3 Активности/радови ученика показују да су разумели предмет учења на часу
2.4.4 Ученици користе доступне изворе знања
2.4.5 Ученици користе повратну информацију да реше задатак/унапреде учење
2.4.6 Ученици процењују тачност одговора /решења
2.4.7 Ученици умеју да образложе како су дошли до решења

2.5 Наставник ефикасно управља процесом учења на часу 2.5.1 Наставник ефикасно структуира и повезује делове часа

2.5.2 Наставник ефикасно користи време на часу
2.5.3 Наставник на конструктиван начин успоставља и одржава дисциплину у складу са договореним правилима
2.5.4 Наставник функционално користи постојећа наставна средства
2.5.5 Наставник усмерава интеракцију међу ученицима тако да је она у функцији учења(користи питања,идеје,коментаре уч.на
2.5.6 Наставник проверава да ли су постигнути циљеви часа

2.6.Наставник користи поступке вредновања који су у функцији даљег учења
2.6.1 Наставник врши оцењивање у складу са Правилником о оцењивању ученика
2.6.2 Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика
2.6.3 Наставник похваљује напредак ученика
2.6.4 Наставник даје потпуну и разумљиву повратну информацију ученицима о њиховом раду
2.6.5 Наставник учи ученике како да процењују свој напредак
2.7 Наставник ствара подстицајну атмосферу за рад на часу
2.7.1 Наставник показује поштовање према ученицима
2.7.2 Наставник испољава емпатију према ученицима
2.7.3 Наставник адекватно реагује на међусобно неуважавање ученика
2.7.4 Наставник користи различите поступке за мотивисање ученика

2.7.5 Наставник даје ученицима могућност да постављају питања,дискутују и коментаришу у вези са предметом учења на часу